Raspad sistema

Tek sada vidimo koliko Partizan trpi posledice prekinute prošle sezone. Uložio je pred nju mnogo i kada je trebalo da „ubere plodove“ dobre igre i rada, da proba da iskoristi pol poziciju u ABA ligi i Evrokupu - usledio je prekid. Već tada je bilo jasno da ga ove sezone čeka ozbiljan problem u najavi, morao je iznova da gradi kuću koju je već jednom sagradio - posebno posle odlaska Andree Trinkijerija - a sada svi gledaju kako se ona urušava kao da je napravljena od karata.

Kao što smo već pisali kada je sezona prekinuta, sve dobro urađeno tokom prošle sezone Partizan može da okači mačku o rep. Umesto očekivanih imaginarnih lovorika, čak i mogućeg plasmana u Evroligu na horizontu, upao je u realne i opipljive probleme.

Na papiru je letos sve delovalo kako treba, temelj je bio postavljen i samo je trebalo opet da se „stavi šlem“ i zida. Krenulo je klimavo od samog starta sa Vladom Šćepanovićem na klupi, postojala je reakcija posle dolaska Saše Filipovskog, da bi Partizan počeo da kleca protiv Mege, da pada protiv Burža i doživi raspad sistema protiv Krke u Novom Mestu.

Partizanova velika sramota u Novom Mestu

I sve to ne bi bilo toliko čudno da Partizan nije sačuvao gro ekipe iz prošle sezone, te da je najveći minus odlazak Andree Trinkijerija i Korija Voldena (uz Birčevića, Pejnersa, Redinga).

Gde su se izgubili Zagorac, Pejdž, Gordić, Jaramaz, Veličković, Janković, Trifunović i Mozli iz prošle sezone? Tomasa smo izostavili jer je on jedini postao bolji nego što je bio. Igra sa energijom dostojnom grba i dresa koji nosi.

Gde je nestao Partizan iz prošle sezone? To su mahom isti igrači. Nadograđeni Miler Mekintajerom, Nemanjom Dangubićem i Erikom Mikom. Ali se sve okrenulo naopačke, za 180 stepeni.

Do Svetog Nikole 2019. godine Partizan je u ABA ligi imao skor 8-3 (koji je do kraja ABA lige porastao na 17-4), imao je dobijen večiti derbi i osvojen ABA Superkup, a imao je i drugo mesto u grupi Evrokupa pred TOP 16 fazu (gde je kasnije stigao do četvrtfinala). Imao je okosnicu tima, ideju kako se igra i razrađen sistem.

Partizan sada u isto vreme godine ima skor 5-6 u ABA ligi što je loše i neočekivano. U Evrokupu se plasirao u TOP 16 fazu sa četvrtog mesta, ali sa ovom igrom nema šta da traži tamo ukoliko nešto drastično ne poboljša (a što je interesantno, ima vremena ima do 13. januara da proba sa nekom šok-terapijom).

„Treba da se vidi šta i kako. Treba razgovarati i sa igračima i menadžmentom da nađemo zajedničku tačku. Prvo treba da ukažem na moju odgovornost. Ja sam kriv za ovaj poraz”, rekao je Filipovski posle Krke.

Prerano bi bilo otpisati crno-bele u borbi za plej-of ABA lige, ali i preoptimistično reći da imaju dobre šanse. Posebno kada smo videli u kakvom je stanju ekipa. Partizan je u Novom Mestu pokazao da mu nedostaje igra, da nema ideju, da su napadi tromi i neorganizovani, te da je šut očajan, a odbrana pri šutu protivnika za tri poena hronično šuplja i loša. Slično je bilo i u prethodnim utakmicama, samo se to negde videlo manje, a negde više.

Gotovo sve važne utakmice u ABA ligi Partizan je izgubio. Izgubio je od Crvene zvezde, Budućnosti, Mornara, Igokee i volšebno je dobio Megu šutem u poslednjim sekundama. Ali ovo protiv Krke nije smelo da mu se dogodi. Dešava se svima slab dan, ali onakva predstava...

Pamtiće se 2/22 za tri poena (8%), pamtiće se devet promašenih slobodnih bacanja (66,7%), pamtiće se i ukupan šut iz igre od 28,8%. Pamtiće se da je Patizan za celo prvo poluvreme dao samo 24 poena. Pamtiće se da je Partizan na šest minuta pre kraja utakmice imao mizernih 35 datih poena, za šta je teško naći prave reči! Šta bi bilo da nije proradio do kraja pa da je utakmicu završio sa 40 poena?! Može Parni valjak da bude i zadovoljan što je stigao do 50 na kraju. Ponavljamo – sve to protiv Krke. Ne Zvezde, ne Budućnosti. Već Krke.

I to je sve uradila skupina igrača koja je prošle sezone (početkom ove, tekuće, 2020. godine, ne pre tri ili pet godina) igrala fenomenalnu košarku, punu energije, odbrane, kontranapada, tranzicije. Nije to bila najbolja košarka na svetu, niti najlepša, nije bila možda ni atraktivna, ali se znao red. Znao se sistem.

Partizan iz ove sezone je teško definisati. Očekivala se daleko bolja igra posle rada tokom reprezentativne pauze, a ono ispade još gore.

Poigrali su se crno-beli u Sloveniji sa obrazom i tradicijom kluba, tu nema dileme.

"Teško je pričati posle ove utakmice. Sram me je i razočaran sam. Zaslužena pobeda Krke, odigrali su lepu utakmicu. Naleteli smo na minu i mogu da čestitam Krki", rekao je iskreno Filipovski posle utakmice.

Pomenuli smo igrače od prošle sezone, te da oni ne pružaju ono što su radili početkom ove godine. Ali odgovornost nije samo na njima. Već i na novopridošlima, kao i treneru (trenerima), te onima koji su učestvovali u odabiru igrača i često mašili u poslednje vreme, čak i dok je Trinkijeri bio tu. Da li su Mekintajer (13,5 poena, tri asistencije i dve izgubljene lopte u proseku kao prvi plejmejker ekipe), Dangubić i Mika igrači za Partizan? Gde je nestao Stefan Janković, šta je u klubu radio Brajan Angola? Da se sada ne vraćamo na Parahovskog, Pejnersa, Entonija Brauna i ostale, pa čak i Redinga.

Pitanja je mnogo i ona bi mogla da se tako nižu u nedogled. Ne treba zaboraviti da je Partizan imao i neke dobre momente, da će igrati TOP 16 fazu Evrokupa, da je protiv Zvezde bio na šut od pobede, da je dobio Cedevitu. Naravno da određeni potencijal postoji i da nije sve crno. Ali... Sam poraz od Krke je vrlo bolan po Partizan. A način na koji ga je doživeo, sa jedva 50 datih poena, je sramotan.

Suštinski je na ovaj način Partizan stavio tačku na 2020. godinu u takmičarskom smislu. Jer, meč protiv Primorske neće igrati, a onaj protiv Venecije 29. decembra nema baš nikakav (rezultatski) smisao.

Partizan u 2021. godinu ulazi unatraške.