Svedočanstvo trenera koji je debeljucu pretvorio u MVP kalibar: Bio je unikat, dečak sa 100 fakulteta i liga

Mnogo pre nego što je Nikola Jokić krunisan u zvanično najkorisnijeg igrača NBA lige košarkaški svet bio je očaran pričama o momku s viškom kilograma koji nije mogao da uradi nijedan sklek, ishrani sa pola kilograma bureka i flašom koka kole dnevno, debeljuci koji na prvi pogled nije odavao utisak materijala za najveću košarkašku scenu. Pokazalo se da izgled zna da prevari...

Sada pošto je uradio nešto veličanstveno i postao MVP aktuelnije su nego ikada ranije sve one fotografije, priče i anegdote o odrastanju Nikole Jokića, iako su se toliko puta u prošlosti vrtele po društvenim mrežama, novinskim člancima i neobaveznim kafanskim pričama...

Subota, 04.00: (1,80) Denver (12,5) Finiks (2,25)

Povodom najvećeg individualnog uspeha jednog srpskog košarkaša zagrebali smo površinu i pokušali da saznamo kako je tekao proces adaptacije Nikole Jokića na zahteve profesionalne košarke u Srbiji, ali i kasniji prelazak u NBA ligu iz ugla čoveka koji je prvi radio s njim u Megi – dr Markom Ćosićem.

Kako je prošlo 40 igrača koji su draftovani pre Jokića: Neki se bave kuglanjem, neki nisu uspeli ni u Zvezdi, a neki nemaju klubove

Nekadašnji kondicioni trener košarkaške reprezentacije Srbije i Mege, čovek kroz čije ruke su prošli mnogi NBA igrači i sportisti, profesor na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu govorio je za Mozzart Sport o transformaciji Nikole Jokića iz simpatičnog debeljuce u igrača koji je kasnije postao MVP.

“Mi koji smo u nekom obliku učestvovali u Jokićevom razvoju doživljavali smo ga kao nekog ko to apsolutno zaslužuje. Njegov stil igre, života, poimanja sporta je upravo ono što treba da krasi jednog sportistu i košarkaša. Potpuno razumevanje igre, komunikacija na visokom nivou... Ovo je samo korak dalje u onom kako lično doživljavam Nikolu“, otvara Ćosić priču za Mozzart Sport i nastavlja:

“Ostvario je najveći uspeh za igrača, mada je tu još samo priznanje za MVP finala. Tada doduše mnogo više zavisi od ekipe i drugih faktora. Nikola je uspeo da ostvari ono što smo mi očekivali. Daleko od toga da očekujem svakog dana MVP priznanja, ali on je taj! Ako je to neko mogao da uradi, onda je to on“.

Marko Ćosić i Milan Minić (©MN Press)

Kako sada gledate na vreme kada ste dobili zadatak da radite sa Jokićem, pogotovo na odluku da udaljite Nikolu od prvog tima mesec dana, gde bi samo radio individualno, kako bi uopšte bio spreman da trenira sa starijima od sebe?

“Godinama nisam u Megi i s te strane uopšte nemam potrebu da laskam, ali Mega je ubedljivo najveći sportski sistem u zemlji. U to nema govori. Lično sam imao sreću da svojim kvalitetima koji su prepoznati, budem na mestu gde sam se pitao da li Nikola može ovo ili ono. Sloboda koju sam dobio, pre svega od Dejana Milojevića kao trenera, onda i uprave, Miška (Ražnatovića) koji mlade igrače gleda, snima i dovodi, da odlučim šta treba da se radi krasilo nas je tokom saradnje. Mogu slobodno da kažem da je dobra saradnja među nama najzaslužnija za sve što se dogodilo. Ne zaboravite da je i MVP Evrolige naše dete, a njegovu sam karijeru, na primer, obeležio možda i više kao trener“, podseća se Ćosić i produžava misao:

“U Nikolinom slučaju moje je bilo da donesem logičnu odluku koja je bila u skladu s trenutnom situacijom i njegovim sposobnostima. Nije bilo potrebe da nekoga stresiramo i treniramo jače nego što on može da upije. Ne možete u flašu od litar da sipate litar i po vode“.

Poznato je da su u vrhu kluba s nevericom ispratili Milojevićeve reči da će Nikola biti na parketu već za mesec dana...

“Nikola je vrlo brzo prošao put od nekoga ko stvarno ne može da prati treninge prvog tima, jer smo radili specifično gde se koristi miks takmičarskih i specifičnih vežbi, do toga da potpuno normalno može da radi sa starijima od sebe. U prvom trenutku je moja procena bila da radimo mesec i kusur zajedno, ali on je već posle tri nedelje ili nepunih mesec bio spreman da se priključi. E, onda ga je čekao težak rad, proces učenja, ali je bio ravnopravan član. Sistem je omogućio Nikoli da bude shvaćen i sagledan u celosti, odnosno da mu se ponudi ono što mu je tada bilo potrebno“.

Miličić o Jokiću: Fascinantan, srpski ponos, pravi putokaz našim klincima da mogu da budu bolji od 'vanzemaljaca'

Koja je vaša prva pomisao bila kada ste počeli da radite sa Nikolom, s obzirom na sve što je javnosti poznato o njegovoj pojavi u tom momentu?

“Sada možemo da se pravimo pametni, pogotovo ja, ali shvatio sam odmah da je Nikola zapravo samo grumen zemlje spreman za dalju obradu kako bi zasijao punim sjajem. Ako ga pogledate i sada, njega ne odlikuje atleticizam, fizičkim sposobnostima. Predispozicijama – da. On ima antropometrijske karakteristike – veličinu, gabarit, raspon ruku, težinu... Motoričke sposobnosti, koje lako možemo da izmerimo – brzinu, snagu, izdržljivost ili izvedene mere poput skočnosti nisu ključne za košarku konkretno. Dokazano je da, što je košarkaš viši, brži i jači, verovatnoća raste da će biti bolji. Ako ima dovoljan nivo sposobnosti da pokaže ono svoje, fizičke sposobnosti koje sam pomenuo apsolutno ne igraju važnu ulogu“.

U dahu je nastavio...

“Pomislio sam odmah kako će biti sve u redu. Mnogo je bolje bilo to što nije mogao da uradi sklek, nego da nije mogao da prepozna situaciju na parketu. Ako situaciju na terenu ne možeš ili prepoznaješ s velikom mukom, bojim se da to teško može da se ispravi u budućnosti. Sklek ćeš uraditi kad-tad. Zato kažem da je on grumen zemlje koji je brzo očišćen i ušao tako u klasu dijamanata, odnosno ono što jeste“.

Nikola Jokić sa srebrnom medaljom po povratku sa Evropskog prvenstva u Pragu 2013. (©MN Press)

Ipak, trebalo je započeti proces “čišćenja“ koji verovatno nije bio lak?

“Jeste on bio nezgrapan, malo trapav, punačak ili stručno rečeno - telesna kompozicija mu nije bila za košarku, čak ni za njegov uzrast, po odnosu mišića i masti na tu veličinu tela, visinu i gabarite. Naprotiv, bila je jako loša. Opet, njega ne karakteriše hardver, nego softver“.

Hronologija Jokićevog rasta iz ugla trenera: Jednorog, reinkarnacija Lerija Birda, unikat, neuporediv...

Radio je po specijalnom programu koji ste tada spremili za njega. Možete li nam reći nešto više o tome?

“Suština kondicionog trenera, a uostalom sam i univerzitetski profesor koji predaje na tom predmetu, su dve stvari – da mu se omogući trening tokom kojeg neće da se povredi, odnosno podigne nivo sposobnosti da može da prati zahteve trenera prvog tima. Ako je neko mlađi, obično se tada poštuju i senzitivni periodi razvoja. Njega smo morali da naučimo da trči, skoči... Program je bio personalizovan, uvažavao je njegovu tadašnju situaciju, istoriju, karakteristike, te ono za šta je bio projektovan“.

Nećemo da otkrijemo vodu ako konstatujemo se da ste uspeli da pogodite žicu i napravite baš ono što mu je nedostajalo...

“Žao mi je što ljudi u razgovorima primećuju njegovu gojaznost, a niko ne vidi da je sportista koji kroz sve ove godine prolazi bez povreda, pauze... Ako ga uporedimo s nekim drugim igračima iz NBA, on ima daleko više efektivnih i iskorišćenih minuta od mnogih, iako nema odmor... Posao je mnogo bolje urađen nego što se možda čini“.

Zašto?

“S takvim telom omogućiti nekom da igra na ovom nivou, mada tu su njegovi kasniji treneri uradili veliki posao daljim usavršavanjem, mi smo mu omogućili da može efikasno da radi i ispunjava zadatke bez povreda, što je i te kako važno za razvoj jednog sportiste. Tu je začkoljica“.

Da li vas je iznenadilo to što je Nikola pre zacrtanog vremena bio spreman da se uključi u prvi tim Mege?

“Ni najmanje“, kao iz topa će Ćosić: “Ljudi koji imaju to nešto u sebi, mnogo bolje povezuju stvari. Ne možemo da kažemo da je on ekstratalentovan u smislu fizikalija, ali motorički je savršen. Tu mislim na tehniku koja mu omogućava igračku raznovrsnost. Da svoj osnovni šut modifikuje i prilagođava trenutnim uslovima na terenu. To je blago. On je kao automatik sa strašnim kompjuterom, gde kada vi date gas on prepoznaje situacije, da li idete uzbrdo ili nizbrdo, da li vozite nekog ili ste sami, da li u trenutku morate nekog da preteknete... S te strane Nikola je jako, jako talentovan“.

Samo su dvojica igrača promenila košarku u poslednjih 15 godina - Nikola Jokić i Stef Kari

Šta vas je posebno fasciniralo?

“Prosto je neverovatno da mnoge stvari vezane za koordinaciju, a radili smo zaista dosta toga – ravnotežu, preciznost, ritam, sposobnost aktivacije i relaksacije, povezivanje 'leva ruka-desna noge', 'ruka-ruka', 'ruka-noga', 'ruka-rekvizit' ili 'ruka-drugi rekvizit', radio s takvom lakoćom i usvajao bolje nego plejmejkeri. To je pravo blago. Imate plastelin u rukama i koji god oblik da mu date on popuni posudu, gde je kao voda – popuni svaki oblik. Zato je on taj“.

Nikola Jokić (©AFP)

Šta je to što Jokića čini jedinstvenim?

“Ne računajući stvari s loptom, koje su ga učinile najkorisnijim igračem ligaškog dela NBA, on je neverovatno specifičan i kao čovek. Kada smo počinjali sa radom, jednom prilikom ostali u teretani sami pitao sam ga mi priča o konjima, disciplinu kojom se bavio. On mi je o tome pričao kao da je trener 30 godina, da je iznedrio gomilu prvaka sveta. On je bio dečak tada. Na jedan fascinantan način je poimao stvari i izvlačio iz njih suštinu, što mogu samo ljudi s velikim iskustvom. Iz opšteg izvuče detalj i vrati ga u opšte. Zbog toga je jedinstven“.

S obzirom na vaše prethodno iskustvo rada sa drugim košarkašima i sportistima generalno, kako vam je tada izgledao Nikola u zajedničkom radu?

“Imao sam zaista sreću i privilegiju da radim s mnogim našim NBA košarkašima i sportistima, i oni su za mene bili top nivo. Ali, Nikola je nešto posebno kada uđe u halu. U razvoju igrača gledamo da poguramo stvari koje su bitne, ali i stvari koje su važne za budućnost. Suština je da je on potpuno razumeo taj kosmos u kojem se nalazi. Mene je svaki put fascinirao razgovor s trenerima gde on razume situacije kao da s njima radi godinama, nekad čak nisam imao pojma o čemu pričaju, ali oni su se savršeno razumeli. Kao da ima 100 fakulteta iza sebe i 100 liga u nogama, eto tako mi on izgleda“.

Nekad sam Joku gurao u “kamikazama”, a sada nisam ni svestan koliko je daleko otišao

Da li ste i danas u komunikaciji, da li razgovarate o aktuelnim stvarima?

“Da, apsolutno. Neko sam ko se ne nosi najbolje sa čestitkama, ali stvarno mislim da je njega mama rodila i da sam ja u svom radu samo napravio to da ga ne skrenem s puta. To nije uopšte lako jer mi treneri znamo da skrenemo igrače s puta praveći se pametniji nego što jesmo. Izbegavam da ga zovem preterano, ali ću ga ovim povodom zvati kada mu se telefon 'ohladi'. Svakako on zna šta mislim o onom što je napravio. Mogu da kažem da svaki naš razgovor završavam porukom da ostane Nikola. Dokle god on bude Nikola, onaj dečak koji je u Somboru uzeo loptu u ruke sa svojim prvim trenerima, pa čak i pre toga, taj sistem funkcionisaće jako dobro“.