Vladimir Lučić: Šaras i Trinkijeri najbolji treneri u Evropi, privilegija je što smo opet na pobedu do F4

leeDrugu godinu zaredom košarkaši minhenskog Bajerna nalaze se na korak do plasmana na Fajnal for Evrolige. Za Vladimira Lučića i Ognjena Jaramaza bi prolaz na ovogodišnji završni turnir imao posebnu težinu jer bi imali gotovo jedinstvenu šansu da se za evropski tron bore pred svojim narodom, porodicama i prijateljima. Da bi se to dogodilo prvo moraju da naprave rezultatsku senzaciju i u majstorici zakazanoj za utorak eliminišu Barselonu koja je u četvrtfinale ušla sa prve pozicije na tabeli.

Nemoguća misija je pred košarkašima Bajerna, a opet videli smo već u ovoj seriji da je izvodljivo da se na pleća obori jedan od najpotentnijih sastava evropske košarke. Brejk u drugom meču dao je krila izabranicima Andree Trinkijerija, odgovor katalonskog giganta bio je jak u trećem odmeravanju snaga, ali se Bajern ipak vratio i produžio seriju do majstorice. Sama četvrta utakmica nije možda bila tako lepa za oko, ali je Bajern uspeo da svede Barselonu na samo 52 poena što nikom nije uspelo...

“Utakmica je bila ružna za gledanje, s obzirom na procente šuta na obe strane. Dosta otvorenih šuteva nije ušlo. Defanzivno smo odigrali možda i najbolju utakmicu u sezoni. Od starta smo nametnuli intenzitet i ritam koji je čak i Barseloni, kojoj je fizički kvalitet jedna od glavnih karakteristika uz veliki individualni talenat, nije prijao“, sumira utiske Vladimir Lučić za Mozzart Sport i nastavlja:

“Nije ni bilo lako odigrati dobru utakmicu 48 sati posle onako teškog poraza. Kažem teškog jer smo verovatno i imali velika očekivanja s obzirom na to da smo se kući vratili sa skorom 1-1. Imali smo možda i imperativ da dobijemo taj treći meč, ali nismo. Dobro je što smo uspeli da vratimo energiju i pre svega budemo dobri defanzivno“.

20.30: (1,17) Bajern Minhen (20,0) Vircburg (5,50)

Nalazite se u poziciji da se za Fajnal for borite protiv ekipe koja je ligaški deo sezone završila na prvom mestu, ujedno važi za najvećeg favorita da se okiti evropskom titulom i pritom je prošlogodišnji vicešampion. Na papiru mnogo toga ide na stranu Barselone, a opet uspeli ste da dođete u situaciju da posle dve utakmice možda i celu seriju završite kod kuće. Da li i tu leži deo razloga za onako nervozan treći susret, prvi u Minhenu?

“Mi smo ove sezone bili jedina ekipa u celoj Evroligi koja je možda dva ili tri meseca igrala bez publike na tribinama. U Bavariji su vladali drugačija pravila i zakoni u odnosu na sever i na primer Berlin, gde je Alba igrala utakmice pred svojim navijačima, dok mi nismo. Možda su baš vraćanje publike, euforija zbog rezultata, rasprodata dvorana, dolazak velikog broja fudbalera koji su praktično završili sezonu, pa su došli da nas isprate i podrže, uticalo na sve pomalo. Opet, nezahvalno je pričati da je nas nešto omelo u trenutku kada igraš sa ekipom koja je prva u ligaškom delu Evrolige“, analizira Lučić i dodaje:

“Način na koji su se pripremili za našu odbranu sa dosta preuzimanja, kako smo igrali u drugoj utakmici, pokazao je koliko su dobri. Promenili su neke direktne čuvare, pre svega u odbrani. Šarunas Jasikevičijus je jedan od najboljih evropskih trenera, a na raspolaganju ima jako talentovane igrače koji znaju da pročitaju veliki broj situacija. Najveće zasluge za to što nismo slavili u trećoj utakmici samo zasluga igrača Barselone. Definitivno da su i druge stvari uticale, ali u ovoj seriji i igrajući sa njima video se sam kvalitet Barselone, što je i dovelo da nas pobede praktično već u prvom poluvremenu one prošle utakmice u Minhenu“.

Jasikevičijus ljut kao ris posle debakla u Minhenu: Sramota me je, nadam se da je i igrače

Ratnički mentalitet Bavaraca: Bajern zaključao Barselonu i izborio majstoricu

Rekao si da je Šaras jedan od najboljih evropskih trenera, a u isti koš ide i Andrea Trinkijeri. Posle svega što smo videli u dosadašnjoj seriji, reklo bi se da je na delu prava šahovska partija dva trenera?

“To je bilo i očekivano u neku ruku, s obzirom da ipak govorimo o, po meni, dva najbolja evropska trenera u ovom trenutku. Ili su među najboljim trenerima, da se neko ne uvredi. I jedan i drugi žele da budu lideri, opsednuti su košarkom i detaljima. Nisam imao priliku da sarađujem sa Šarasom, ali iz nekih razgovora sa igračima koji su bili sa njim mogu da izvučem neke paralele između Andree i njega. Obojicu je jako teško skautirati kao trenere, imaju poveću knjigu sa svim akcijama, zalaze u najsitnije detalje i mogu da se prilagođavaju i manjaju ofanzivno i defanzivno. Zato i nije čudo da neke stvari deluju kao šah. Nije to samo okršaj igrača na terenu, već i dva trenerska uma kraj istog“.

Šta može da odluči majstoricu i koliko sam okršaj može da se razlikuje od svih koje ste dosad odigrali?

“Gledajte, odigrali smo već šest utakmica tokom sezone i prostor za neke velike korekcije zaista je minimalan. Ne očekujem neka prevelika iznenađenja. Defanzivni intenzitet biće na prvom mestu, a pobedi će biti bliža ekipa koja je spremna da se bori više za one, ničije lopte, koja bude koncentrisanija na teren u ključnim momentima“.

Društvenim mrežama odjekuju reči Andree Trinkijerija koji je na konferenciji za novinare izjavio da je “privilegija igrati majstoricu u čeljustima ajkule“. Šta to govori o Bajernu kao timu i momentu u kojem se nalazite?

“Pre svega verujem da je Trinkijeri mislio da je uopšte privilegija što smo u situaciji da igramo petu utakmicu sa najboljom ekipom u Evropi, prvoplasiranim na tabeli. Igraćemo na njihovom terenu gde će atmosfera biti prilično vruća i dobra za igranje. Kada pogledate koje su ekipe po tradiciji ostale van plej-ofa, ko je ispao u četvrtfinalu, zaista je privilegija što je Bajern došao do utakmice pet. Prošle godine sa Olimpijom, sada sa Barselonom. Imamo šansu da se borimo i jedna utakmica odlučuje da li ćeš biti među četiri najbolja tima Evrope“.

Nalazite se praktično u istoj poziciji kao pre godinu dana, kada ste svoje prvo četvrtfinale Evrolige igrali sa milanskom Olimpijom. Ponovo majstorica. Sada ste ponovo u situaciji da prolaz na Fajnal for rešavate u jednoj utakmici gde je po pravilu sve moguće, jer tu više nema govora o kvalitetu ekipe kroz niz okršaja već pobednika određuje raspoloženje tog dana...

“Dosta igrača koji su bili ovde prošle godine sada nisu tu. Sada su ovde neki igrači koji su imali priliku da igraju Fajnal for i osvajaju trofeje. Pre svega mislim na Otela Hantera čije iskustvo može u ovakvim utakmicama može da donese mnogo toga dobrog. Mi koji smo ostali nosimo veliko iskustvo onog prošlogodišnjeg meča protiv Olimpije. Lično mogu da kažem da se za ovaj peti okršaj spreman bukvalno kao za svaki drugi. Svesni smo važnosti i šta ta utakmica ili eventualna pobeda donosi, isto tako znamo da je Barselona i dalje favorit i da će biti jako teško da slavimo u Blaugrani“.

Imali ste slobodan dan posle Barselone, već večeras igrate utakmicu domaćeg prvenstva, posle koje putujete za Kataloniju. Preteranog odmora nema...

“Istina. Bio nam je potreban taj jedan slobodan dan da se i mi svi malo sklonimo jedni od drugih, da malo odmorimo sa porodicama i napunimo se energijom. Da, igramo meč domaćeg prvenstva i to kasnu večernju, pa u ponedeljak ujutru idemo za Barselonu. Tako da još nije bilo preterano priče o utakmici broj pet sa Barsom“.

-------------------

Misliš da poznaješ fudbal bolje od drugih? Mozzart Prognozzer ti pruža šansu da to i dokažeš i osvajaš vredne nagrade svake nedelje! Odigraj odmah potpuno besplatno!

--------------------

Možda je to samo utisak gledajući sa strane, ali čini se da Bajern nema poziciju kao što je to možda slučaj sa klubovima u nekim drugim zemljama i šampionatima. Odnosno, da se još od ranije ne prepoznaje značaj trenutka i samim tim prave eventualne korekcije rasporeda kako biste možda dobili koji dan više za odmor pred, eto, tako važan meč kakav je ovaj sa Barsom u utorak?

“Nažalost ili na sreću košarkaški klub je i dalje mlad, bez obzira na uspehe koje pravi poslednjih godina. Tek treba da dođe na nivo velikih evropskih klubova i ima sav potencijal da do tog statusa dođe. Svakako, košarkaški klub nosi breme Bajerna i onoga što je fudbalska sekcija napravila. U Nemačkoj ili voliš Bajern ili si skroz protiv njega i to se verovatno delom odrazilo i na nas iz košarkaškog kluba. Nosimo Bajernov grb na dresu i osetili smo neke stvari ne samo ove godine, već i godinama unazad. To što nosimo kao Bajern predstavlja ne samo klub, već i nemačku košarku, ali to nije mnogo pomagalo u domaćem prvenstvu. Štaviše“, s osmehom će Lučić i nastavlja:

“Nadam se da neće previše ljudi u Nemačkoj da čita ovaj tekst a-ha-ha, ali zaista je tako. Od kriterijuma nekih odluka, poput one prošle godine u trenucima gde smo odigrali 94-95 utakmica u sezoni, koja je krenula mesec i po dana kasnije u odnosu na ostale lige u Evropi, da se prvo igra Kup u nadi da će se navijači vratiti, zbog čega smo finale protiv Albe igrali dan za danom. Četiri utakmice u pet dana. Dve u Berlinu, pa dan pauze, pa dve u Minhenu, gde smo mi tokom puta nazad prošli kroz neke stvari sa povredama i Polom Zipserom, da se ne vraćam sada... Sve je to posle uticalo na titulu u Nemačkoj“.

Ako gledamo samo ovu sezonu, korona vas ni sada nije zaobišla...

“Možda smo i najgore prošli od svih po pitanju korone. Gotovo 90 odsto ekipe se zarazilo pred najbitnije utakmice. Na sreću uspeli smo da se skupimo dan pred utakmicu u Atini gde smo kasnije poraženi od Panatinaikosa, ali smo posle odigrali odličnu timsku utakmicu protiv Crvene zvezde, možda i najvažniju u tom prvom delu. Od tada smo krenuli malo da delujemo više defanzivno kao tim. U situacijama gde Hilijarda kao jednog od lidera ekipe gubiš dva puta na po više meseci, pa Volden koji je više bio odsutan nego što je bio sa nama, pa nekoliko puta korona... Vrlo je teško uhvatiti ritam, biti zajedno, naći ekipnu hemiju i rasporediti uloge. A, na sve to ide raspored o kojem pričamo, gde smo mnogo puta igrali i po četiri utakmice nedeljno“.

Vladimir Lučić i Ognjen Jaramaz (©Star Sport)

Kako gledaš na razvojni put Ognjena Jaramaza ove sezone? Debitant je u Evroligi, igra u klubu koji ima najviše ciljeve, ali i mogućnost da kraj tebe možda i lakše prihvati sve...

“Jaramaz se brzo uklopio. Još je lakše zato što Andrea priča srpski, kao i generalni menadžer Marko Pešić, dosta je igrača sa našeg govornog područja... Sve to olakšava proces uklapanja. Jare nije imao toliko prilike da igra u inostranstvu. Imao je onaj peh u SAD, posle čega je bio kratko u Španiji, pa mu je ovo prva prava sezona van kuće. Ima ogroman fizički potencijal za tu poziciji, odličan u igri jedan na jedan i među onima je koji lako mogu da stvore višak. Opet, povrede o kojima sam pričao, pre svih Hilijarda i Voldena koja je pomerila Nika Vajler Beba na pleja otvorila je Jaretu put i pružila šansu koju je on iskoristio“.

Šest godina si u Bajernu, prošao si praktično sve i imaš mogućnost da pratiš rast i razvoj kluba gotovo od prvih koraka. Koliko te zadovoljava što Bajern konstantno raste, a ti si u svemu tome jedna od centralnih figura u svlačionici i na parketu, miljenik među navijačima i neko koga svi jako poštuju?

“Zaista sam srećan ovde, što sam i pokazao potpisivanjem novog trogodišnjeg ugovora. U razgovoru sa Hanterom pre nekoliko dana, a on je neko ko je igrao za evropske velikane i bio deo najvećih organizacija, od CSKA, preko Reala do Makabija, on je stavio Bajern u prvi plan po organizaciji i svemu što se dešava oko terena. Bajern ima veliki potencijal, ima recept kako je fudbalska ekipa postala jedna od najboljih u Evropi i svetu i teži ka tome da postane ozbiljan evropski klub. Srećan sam što sam deo toga, u planu je izgradnja nove hale u saradnji sa hokejaškim klubom Red Bulom što zaista može da dovede do još veće popularizacije košarke ovde. Fudbal je i dalje broj jedan, ali Minhen kao grad i Bajern kao klub imaju veliki potencijal da budu stabilni evroligaši. Drugu godinu zaredom igramo plej-of, pravimo dobre rezultate i utakmice kao što su ove sa Barsom dovode do toga da se vesti još brže šire, što opet dovodi više navijača na tribine i diže popularnost košarke“.

Neizbežno pitanje - kakav bi kod tebe osećaj probudilo učešće na Fajnal foru Evrolige u Beogradu? Kao klinac si sa Partizanom putovao u Pariz i mogao si da osetiš bar delić atmosfere, sada bi ovo bilo nešto sasvim drugačije...

“Prvo bih verovatno bio pod velikim pritiskom ljudi koji bi me zvali za karte, a-ha-ha. Morao bih prvo da vidim kako da se izolujem iz svega toga. Šalim se, naravno. Najlepši mogući osećaj bi predstavljalo učešće na F4 u svom gradu i zemlji, pred svojom familijom i prijateljima. Ali, sve je to još jako daleko. Svakako, prilika da igraš u svom gradu i boriš za jednu od titula koje nisam imao prilike dosad da osvojim bila bi sjajna, pogotovo pred ljudima koji ti toliko znače. Prvo da mi odigramo utakmicu večeras, pa u utorak i videćemo za dalje“, završava Lučić sa nogama čvrsto na zemlji.