Muke srpskih fudbalera… Žene moraju u sindikat da traže pare za silikone

Koliko para, toliko i muzike. Zato srpski klupski fudbal poslednjih godina sve dublje tone u blato i sve je manje konkurentan ostatku Evrope. Krivica se prebacuje sa jedne na drugu adresu, a najveću odgovornost ipak snose klupska rukovodstva. U većini klubova, fudbaleri moraju da se pomire sa činjenicom da nikada neće dobiti ono što su potpisali i pristaju na ucene klupskih čelnika. Tračak nade za fudbalere koji bi da isteraju svoje i naplate ono što im pripada ugovorom se pojavio osnivanjem Sindikata profesionalnih fudbalera Srbije, kojim rukovodi Mirko Poledica.

Sindikat se bori za prava fudbalera, ali nailazi i na probleme što se tiče saradnje sa samim fudbalerima. Tačnije, njihovim ženama i devojkama, koji sve češće traže pomoć. U poslednje vreme, broj žena ili devojaka fudbalera koje su se obratile sindikatu Nezavisnot je dostigao ozbiljne razmere i ometa rad. “Obaveštavamo sve žene i devojke naših članova koje nas zovu i postavljaju standardno pitanje „kad će mom mužu/dečku da plate“ da ne planiraju nikakve aktivnosti (more, silikone, tretmani) do kraja avgusta 2015. godine zbog poremećaja u finansijskoj politici naših klubova, da podnesu mere štednje koje je država propisala i da se sve nose u tri lepe pm... Nemojte nam zameriti na ovoj emotivnoj poruci, ne možemo više da ćutimo. Nadamo se da imate razumevanja”, stoji na zvaničnoj Fejsbuk stranici sindikata.

Predsednik sindikata Nezavisnost, Mirko Poledica je u izjavi za Kurir potvrdio sa kakvim se problemima susreće.
„Neverovatno je koliko poziva imamo tim povodom. Devojke i žene čak i dolaze u velikom broju u naše prostorije i traže od nas da im pomognemo, ali ne možemo da im objasnimo da se naš fudbal nalazi u teškoj finansijskoj situaciji. Preko glave nam je da objašnjavamo sve te stvari. Kako mi se čini, to rade bez znanja fudbalera. Neću da pominjem imena, ali s kojim pitanjima i predlozima dolaze, pa to je prevazišlo svaku meru. Stalno im isto objašnjavamo, ali one jednostavno teraju po svome a glavno pitanje je kad će mom mužu ili dečku biti isplaćen novac. Moram da istaknem da je za 8. mart bilo manje interesovanje, što nas je iznenadilo. Verovatno su ih muževi i momci izveli na večeru ili u kafanu”, rekao je Poledica.

On je otkrio i da fudbaleri od 30 i kusur godina dolaze u pratnji roditelja da se žale.
“Zabrinjavajuće je da igrači imaju toliko godina, imaju porodicu i decu, ali za pomoć dolaze s roditeljima. Oni moraju da budu svesni da sami treba da rešavaju svoje probleme”, zaključio je Poledica.