Najbolja zakucavanja u istoriji NBA lige, I DEO (VIDEO)

Setite se koliko noći niste spavali kako bi ste sačekali početak NBA Ol-star utakmice i njen najzabavniji i najuzbudljiviji deo, takmičenje u zakucavanju. Bilo da spadate u generaciju koja je pratila neverovatne letače 80-ih, 90-ih, ili one u novom milenijumu, sigurno pamtite bar jednu od vazdušnih akrobacija koje su nam demonstrirali Majkl Džordan, Dominik Vilkins, Šon Kemp, Vins Karter ili Džerald Grin. Ako i u noći između subote i nedelje ostanete budni, gledaćete Viktora Oladipoa, Mejsona Plamlija, Janisa Adetokumba i Zeka Lavina u borbi za nosioca titule najboljeg za 2015. godinu. Ali pre toga, osvrnimo se na istorijat ovog takmičenja.

Šezdesetih godina dvadesetog veka momci poput Vilta Čembrlena ili Bila Rasela mogli su da izvode zakucavanja, ali to je više ličilo na isforsiran šut na koš s male udaljenosti uz nedostatak finesa, stila ili eksplozivnosti kakve danas redovno gledamo na NBA utakmicama. Naravno, treba imati u vidu da je u to vreme ova aktivnost bila strogo zabranjena u NBA ligi, ali popularnost Džulijusa Irvinga i njegovih zakucavanja bez granica u ABA ligi naterala je čelnike NBA da promene mišljenje i uklone tu prepreku iz pravila. Pojavom igrača poput Derila Doukinsa iz Filadelfije („Bejbi Doukins“„Chocolate Thunder“… pamtimo ga i s polufinalnog meča Fajnal fora 1992. u Istanbulu protiv Partizana, u dresu Filipsa), pravila su ponovo morala da budu modifikovana. Doukins je svojim fizičkim predispozicijama i eksplozivnim zakucavanjima skoro redovno lomio košarkaške table na utakmicama, pa je liga odgovorila uvođenjem kazne za taj poduhvat u vidu tehničke greške. Šakil O Nil je otišao “skok” dalje, slomivši pored table čitavu konstrukciju na utakmici protiv Nju Džerzi Netsa, a zatim je to uradio i u meču protiv Finiks Sansa. Na njegovu, ali i na sreću ostalih igrača, konstrukcija se automatski sklopila (predostrožnosti radi, konstruktori su izumeli taj vid sklapanja koša kako bi se izbeglo povređivanje). Međutim, apsolutni rekord drži Čarli Henc, član tadašnje ABA lige, koji je 1970. u toku jedne utakmice dva puta polomio tablu! Srećna okolnost ogleda se u činjenici da na mogućnost i veštinu zakucavanja ne utiču visina i težina. Najbolji dokaz za to je član Atlante Houksa Spad Veb, koji je s visinom od samo 170 centimetara izvodio fantastična zakucavanja i čak bio pobednik takmičenja 1986. godine. Osamdesetih godina NBA ligi bilo je potrebno nešto što bi zadržalo pažnju publike u pauzi između mečeva Lejkersa i Boston Seltiksa, predvidivim učesnicima finala tih godina. Denver, država Kolorado, bio je zvanično mesto prvog takmičenja u zakucavanju 1984. godine, a na njemu je učestvovala većina košarkaša s ove liste.

INICIJALNI SKOK

Dunk, Slam Dunk, Slam, Jam... u doslovnom prevodu su sinonimi za zakucavanje lopte u koš, a taj segment košarkaške igre mogao bi se prevesti i kao „sigurna stvar - akcija sa sigurnim ishodom“. Izraz je prihvaćen i kao sportski idiom u svakodnevnom govoru koji označava nešto što ima izvestan, zagarantovan ishod. Mada je uvreženo mišljenje da su ove akrobacije s košarkaškom loptom nastale u NBA ligi (National Basketball Association), zapravo su prvi put demonstrirane u asocijaciji timova definisanih kao „liga u kojoj igraju košarkaši nedovoljno dobri za NBA“. Njen naziv bio je ABA (American Basketball Association). Zakucavanja su bila strogo zabranjena u NBA, međutim ne i u ABA ligi. Revolucija je započeta 1971. godine kada je Virdžinija Skvajers, članica ABA lige, potpisala ugovor sa tada anonimnim Džulijusom Irvingom koji je svojim zakucavanjima praktično preokrenuo košarkašku igru kakvu je svet poznavao dotad. Čitava liga svela se na iščekivanje momenta kada će Doktor Džej, kako su ga zvali, dobiti loptu u ruke. Los Anđeles Lejkersi, Boston Seltiksi, Nju Orleans Džezeri, Njujork Niksi počeli su da se utrkuju u nameri da angažuju čoveka koji je s loptom u vazduhu mogao da uradi bilo šta. Godine 1976. u Denveru, održano je prvo takmičenje u zakucavanju u okviru ABA All Star Game utakmice. Pobednik je pogađate bio Doktor Džej, koji je izveo nešto što niko pre njega nije. Zakucavanje je realizovao skočivši s linije za izvođenje slobodnih bacanja koja je preko četiri metra udaljena od koša, nateravši prisutne da gledaju u neverici. Prvo ABA takmičenje u zakucavanju, ujedno je bilo i poslednje, s obzirom na to da se te godine ABA sjedinila s NBA ligom, a Džulijus Irving prodat je „srećnim“ Filadelfija Siksersima… U NBA ligi takmičenja se održavaju od 1984. godine.

LEGENDA

Postoji nekoliko stilova koje igrači izvode tokom zakucavanja, a najčešći su:

windmill (vetrenjača) igrač loptu zakucava u velikom luku, a pokret ruke i njena putanja podseća na rad vetrenjače. Ovo zakucavanje patentirao je Dominik Vilkins

tomahawk ( tomahavk, indijanska sekira) nazvan zbog položaja ruke kojom igrač zakucava, asocira na napad Indijanaca s tomahavk sekirom u ruci

alley-oop  (ali up) jedan igrač podbaci loptu drugom koji se nalazi blizu koša, a ovaj je prihvati u letu i potom zakuca

reverse dunk  igrač zakucava loptu u koš okrenut leđima ka njemu

kiss of the rim  (poljubac obruča) pripisuje se Majkl Džordanu kao izumitelju, a nazvano je tako zbog položaja njegovog tela koje nije vertikalno u odnosu na zemlju u momentu kada izvodi zakucavanje

statue of liberty (Kip slobode) igrač loptu drži u ruci kao što statua Kipa slobode drži baklju, visoko podignuto iznad glave pre realizacije zakucavanja

cradle (kolevka) ili rock the baby to sleep pre nego što će je zakucati u koš, igrač napravi pokret rukom koji podseća na ljuljanje dečije kolevke 

360 degree (360 stepeni) igrač napravi pun ugao oko svoje ose u vazduhu, a potom zakuca

KONI HOKINS

Legenda Njujork Niksa, Koni Jastreb Hokins, bio je jedan od prvih letača i umetnika u zakucavanju. Obdaren ogromnim šakama, s loptom je mogao sve - najčešće bi je  sakrio iza leđa, držeći je u šaci, zatim zamahnuo njom napred, pa unazad ostavljajući odbrambenog igrača totalno dezorijentisanog. Ali to je radio i u letu ka košu, posle čega bi zakucavao „tomahavk” stilom, ili stilom „Kip Slobode”. Nije ni bilo važno kako bi poentirao, na kraju, protivnički igrači bi ostajali samo nemi posmatrači. Kada je iz ABA lige prešao u NBA, već je bio na zalasku karijere, a u nju je došao i s nezgodnom povredom kolena. Nažalost, veoma malo njegovih snimaka je dostupno iz zlatnih dana provedenih u ABA ligi, ali Hokins ostaje prototip atletskih krila kakva viđamo danas u NBA ligi.

HAROLD MAJNER

Odmah po izlasku iz srednje škole morao je da ponese breme nadimka koji je dobio – Bejbi Džordan. Njegove bravure koje je demonstrirao na takmičenju koje je dva puta osvajao 1993. i 1995, nažalost, nije primenjivao i na utakmicama. Posle niza trejdovanja i sedenja na klupi, Majner je karijeru okončao posle četiri godine i povukao se iz košarke. Zvuči neverovatno za košarkaša koji je 1992. od strane Sports Ilustrejteda proglašen za koledž igrača godine i pored konkurencije poput Šakila O Nila, Alonzo Morninga i Kristijana Lejtnera.

RASEL VESTBRUK

Ono što Vestbruka čini drugačijim od većine igrača na ovoj listi je neverovatna brzina. Jednostavno vam se prikrade i pre nego što ste i shvatili šta se dogodilo on je zakucao i vratio se na svoju polovinu terena. 

KLAJD DREKSLER

Ako pogledate polufinale takmičenja iz 1988, videćete zašto je Klajd Dreksler tokom svoje petnaestogodišnje karijere u Portlandu i Hjustonu nosio nadimak „Glide” (u bukvalnom prevodu klizanje, jedrenje) Njegovo letenje ka košu uvek je izgledalo graciozno i sa stilom, uz neverovatan odraz i savršenu kontrolu balansa, a taj let najčešće je završavao zakucavanjem u stilu „kip slobode“ ili uz moćno “tomahavk” zakucavanje.

SPAD VEB 

Najmanji učesnik u istoriji takmičenja, visok samo 170 centimetara Entoni Spad Veb, tri puta je odmeravao snage s mnogo višim kolegama. Neverovatnu sposobnost da uprkos svojoj visini u vazduhu izvodi svakojake piruete, krunisao je pobedom na takmičenju u Dalasu 1986, postavši tako najniži takmičar koji je ikad pobedio u ovim takmičenjima. 

DI  BRAUN   

Pobednik takmičenja u Šarlotu 1991. godine uradio je nešto za šta je pravo čudo da pre njega nikom nije palo na pamet. Tokom realizacije zakucavanja to jest pred sam momenat kada je trebalo da loptu zakuca u koš, Braun je slobodnom levom rukom prekrio oči i to uradio bez gledanja. Ovo zakucavanje postalo je poznato kao „slepo zakucavanje” a uprkos svojoj impresivnosti, nije bilo rizično poput onog koje je izveo Sedrik Sebalos sledeće godine u Orlandu. 

SEDRIK SEBALOS

Krilni igrač Finiks Sansa uradio je nešto što su dotad mnogi smatrali nemogućim. U finalnoj rundi takmičenja 1992. godine, Sebalos je odlučio da izvede jednostavno zakucavanje sa dve ruke, ali, bez svetla Amvej Arene u Orlandu. Publika je posmatrala Sedrika kako stavlja crni povez na oči i s pola terena u trku kreće na koš, uz besprekornu realizaciju zakucavanja naslepo.Verovatno inspirisan zakucavanjem Di Brauna, rizikovao je da umesto zakucavanja završi „zakucan” u tablu koša ili možda u publici. Srećom po njega, ali i po njih, to se nije dogodilo.

AJZEA RAJDER   

Čarls Barkli, legenda Filadelfije i Hjustona, nazvao je Rajderovo finalno zakucavanje na takmičenju 1994. u Mineapolisu „najboljim koje je ikad video”. Orlando Vulridž je pokušao da izvede to zakucavanje 1984, ali se nije proslavio: Rajder je iz zaleta ka košu sa strane u skoku provukao loptu kroz noge i zakucao stilom „vetrenjača”. Zakucavanje je izveo toliko brzo i efektno da tek na usporenom snimku možete videti šta je zapravo uradio. Ako ga pogledate više puta, postoji velika mogućnost da se složite sa Ser Čarlsom…  

DŽOŠ SMIT   

Smit je postavio Kenijona Martina na stolicu, zatim se zaleteo i preskočio ga zakucavši loptu koju mu je Martin iz sedećeg položaja dodao iznad glave, dok je Smit preletao preko njega. Više nego dovoljno za pobedu u Denveru 2005. godine.

LEBRON DŽEJMS

Uprkos činjenici da nikada nije učestvovao u takmičenjima, (zli jezici tvrde da se plaši eventualnog poraza), fantastične atletske predispozicije svrstavaju Lebron Džejmsa, među pristojne demonstratore ove košarkaške veštine. Iako nisu preterano atraktivna,  zakucavanja Kralja Džejmsa ponekad umeju da budu toliko „zastrašujuća” da su svi odavno odustali od namere da mu se nađu na putu. Verovatno bi voleli da ne eksperimentiše na njima, već da do kraja karijere bar jednom uzme učešće u takmičenju i ostavi ih na miru.

DŽEJSON RIČARDSON

Ričardson se u NBA ligi pojavio u pomalo nedefinisanom trenutku,  negde između kraja dominacije Džordana i njegovih Čikago Bulsa i početka uspona Lebrona Džejmsa. Niko nije imao predstavu kako bi mogao da izgleda novi Majkl Džordan. Ričardson je u svojoj sjajnoj ruki sezoni igrajući za Golden Stejt Voriorse nagovestio da bi baš on mogao biti taj. Ispostavilo se da je ipak bio daleko od toga. Ipak, 34-godišnji veteran Finiks Sansa ostaće upamćen kao sjajan „letač“ i dvostruki pobednik takmičenja u zakucavanju (2002. i 2003.)

DE ANDRE DŽORDAN

Džordan je poznat kao stručnjak za dve stvari; blokade i zakucavanja. U proseku ostvaruje tri zakucavanja po utakmici i uglavnom su „monstruozna“, najčešće uz naglašeni tomahavk stil. Pogledajte u video klipu njegovih deset najboljih zakucavanja ono pod brojem jedan i biće vam sve jasno.

TAJRUS TOMAS   

Saigrač iz Čikago Bulsa Ben Gordon (191 cm), stajao je ispred Tajrusa, koji je uhvatio zalet ka njemu, u letu pokupio loptu koju je Gordon udario o parket ispred sebe i zatim je, preskočivši Gordona, zakucao takvom silinom da je pocepao mrežicu na košu. Neponovljivo 99 odsto. Viđeno u Las Vegasu 2007.

LERI NENS

Leri Nens je pomalo zaboravljena legenda prvog NBA takmičenja u zakucavanju 1984. godine u kojem je u finalnom okršaju pobedio Doktor Džeja i zaradio jedan od najneobičnijih nadimaka u ligi - The High-Ayatolla of Slamola. Građen poput avalskog tornja, Leri je imao izrazito dugu i uspešnu karijeru i postao jedan od najboljih blokera u istoriji lige. Pored visine imao je i fantastičan odraz zahvaljujući kome je skoro svako zakucavanje završavao s glavom iznad obruča.

KENI VOKER

Keni Skaj (Sky – u prevodu nebeski) Voker bio je toliko jedinstven u svojim zakucavanjima da je u nekima od njih bukvalno leteo paralelno u odnosu na teren. Pobedničko zakucavanje Skaj Vokera 1989. u Hjustonu, izveo je uz obrt od 270 stepeni „vetrenjača” stilom. Mnogi igrači nakon njega mogli su da izvedu u vazduhu s loptom sve što i on, ali nikada s toliko gracioznosti i finesa, pa tako ni ovo zakucavanje. Naredne godine izgubio je od Dominik Vilkinsa, a s Džordanom se nikada nije sreo na ovim takmičenjima.

ŠON KEMP

Šon Kemp nekada je bio najveća mlada nada najjače košarkaške lige na svetu. Visok 208 centimetara, uz neverovatan odraz Kemp je izvodio zakucavanja „nasilne lepote’’, kako su ih nazivali. Kemp nikada nije osvojio takmičenje u zakucavanju, a učestvovao je četiri puta. Završio je na drugom mestu 1991. iza Di Brauna. Podjednako eksplozivna bila su sva zakucavanja koja je imao na svom repertoaru, a bilo ih je mnogo:od tradicionalnog sa dve ruke, preko „tomahavk” zakucavanja, do zakucavanja iza glave, kao i fantastičnih „alej ap” zakucavanja u čijoj realizaciji mu je najčešće pomagao saigrač Geri Pejton. Jednostavno, kada bi poleteo ka košu skoro i da nisu postojale šanse da bude zaustavljen.

VINS KARTER

Reputaciju igrača s fantastičnim zakucavanjima Karter je stekao još u vreme dok je igrao na koledžu u Severnoj Karolini. Njegov stil bio je mešavina finoće i eksplozivnosti koju je nastavio da demonstrira u Toronto Reptorsima. Pripisuje mu se takozvano „lakat zakucavanje” koje mu je donelo pobedu  na takmičenju u Ouklendu 2000. godine. Vins se posle zakucavanja, laktom bukvalno zakačio za obruč koša i nekoliko sekundi ostao praktično viseći na njemu. Drugo fantastično zakucavanje koje je izveo bilo je kada je uhvatio zalet iz nekoliko koraka i u vazduhu dohvatio loptu, koju mu je saigrač Trejsi Mekgrejdi dodao tako što ju je odbio od parketa, takozvani alley-oop (alej-ap). Vins je loptu uhvatio u vazduhu, provukao je kroz noge i zakucao stilom „vetrenjača.” Činjenica da je ovo zakucavanje izveo s tako malo zaleta i tako blizu košu prosto je šokirala prisutne, pa su čak i sudije poletele ka njemu kako bi mu čestitale na potezu. Pored toga, neverovatno je da je Karter učestvovao u takmičenju s nekoliko šavova na levoj ruci! Nekoliko meseci kasnije na Letnjim olimpijskim igrama u Sidneju, Karter je izveo čuveno „le dunk de la mort” (smrtonosno zakucavanje) kako ga je nazvala francuska štampa, kada je bukvalno preskočio i zakucao preko njihovog centra Frederika Vajza (218cm).

DŽULIJUS IRVING – DOKTOR DŽEJ

Inicijator, inovator, prvi…Mnogi pre njega su pokušavali, ali Doktor Džej bio je prvi koji je zakucao sa linije za izvođenje penala, na prvom takmičenju u okviru ABA lige 1976. godine. Malo je igrača koji bi na utakmicama pokušali da izvedu neko od zakucavanja koje se obično demonstrira na takmičenjima.Upravo jedno takvo, u stilu „vetrenjače”, Džulijus je izveo na utakmici protiv Los Anđeles Lejkersa, isprobavši ga preko Majkl Kupera. Fascinantna demonstracija jednog od trojice najboljih svih vremena, samo jedna u nizu koje je Irving obično izvodio.

Pobednici svih NBA takmičenja u zakucavanju od njegovog uvođenja u Denveru 1984. godine, sa izuzetkom 1998. i 1999. godine zbog manjka interesovanja publike.

2014.	Nju Orleans	Džon Vol (Vašington Vizards)
2013.	Hjuston	Terens Ros (Toronto)
2012.	Orlando	Džeremi Evans (Juta Džez)
2011.	Los Anđeles	Blejk Grifin (L.A. Klipers)
2010.	Dalas	Nejt Robinson (Njujork Niks)
2009.	Feniks	Nejt Robinson (Njujork Niks)
2008.	Nju Orleans	Dvajt Hauard (Orlando Medžik)
2007.	Las Vegas	Džerald Grin (Boston Seltiks)
2006.	Hjuston	Nejt Robinson (Njujork Niks)
2005.	Denver	Džoš Smit (Atlanta Houks)
2004.	Los Anđeles	Fred Džons (Indijana Pejsers)
2003.	Atlanta	Džejson Ričardson (Golden Stejt Voriors)
2002.	Filadelfija	Džejson Ričardson (Golden Stejt Voriors)
2001.	Vašington	Dezmond Mejson (Sijetl Supersoniks)
2000.	Ouklend	Vins Karter (Toronto Reptors)
1997.	Klivlend	Kobi Brajant (L.A. Lejkers)
1996.	San Antonio	Brent Beri (L.A. Klipers)
1995.	Feniks	Harold Majner (Majami Hit)
1994.	Mineapolis	Ajzea Rajder (Minesota Timbervulfs)
1993.	Solt Lejk Siti	Harold Majner (Majami Hit)
1992.	Orlando	Sedrik Sebalos (Feniks Sans)
1991.	Šarlot	Di Braun (Boston Seltiks)
1990.	Majami	Dominik Vilkins (Atlanta Houks)
1989.	Hjuston	Keni Voker (Njujork Niks)
1988.	Čikago	Majkl Džordan (Čikago Buls)
1987.	Sijetl	Majkl Džordan (Čikago Buls)
1986.	Dalas	Spad Veb (Atlanta Houks)
1985.	Indijanapolis	Dominik Vilkins (Atlanta Houks)
1984.	Denver	Leri Nens (Feniks Sans)

Uskoro vas na portalu MOZZART Sport očekuje i drugi deo priče o najboljim zakucavanjima, kao prava uvertira za takmičenje u zakucavanjima na Ol-star vikendu koje se održava u noći između subote i nedelje.

(FOTO: Action images)