Institucija selektor! Mi – Nemci 61:10! Oto, Sep i Batrić iz Barande. A sve zbog Joakima Leva...

Juli 2016. godine...
“Za nas je najvažnija stvar da pokažemo poštovanje prema nacionalnom selektoru. Napetost turnira u Francuskoj izazvala je malu sumnju u namere obe strane, ali nastavljamo da radimo dalje na razvoju nemačke reprezentacije uvereni da je SP u Rusiji veliki zadatak za sve. Joakim Lev ostaje naš vođa“.
Rajnhard Grindel, prvi čovek nemačkog fudbala.

Opet je bio jul, samo 80 leta ranije. Olimpijske igre u Berlinu samo što nisu počele. Doktor Oto Nerc već je deset godina vodio Manšaft. Bio je rešio da se povuče uoči turnira. Nacisti nisu hteli ni da čuju. Nerc je ostao i u prvoj utakmici Nemačka je deklasirala Luksemburg sa 9:0. Čelnici Fudbalskog saveza uvereni u moć ekipe dozvolili su sebi da meč druge runde protiv Norveške u goste pozovu Adolfa Hitlera i njegove najbliže saradnike. Među 55.000 gledalaca u Berlinu bili su još Herman Gering, Jozef Gebels i Rudolf Hes. Nemačka je primila prvi gol u 4. minutu. Firer je psovao na sav glas. Desetak minuta pre kraja Norvežani su drugim golom potvrdili trijumf. Veliki vođa je, priča se, napustio Olimpijski stadion s željom da strelja Ota Nerca. Sve se završilo običnim otkazom (mada je ostvka već bila napisana) jer Nerc je bio poznati hirurg i jedan od viđenijih nacista. U amanet svom kumu, najvećem prijatelju i dotadašnjem pomoćniku Sepu Herbergeru ostavio je jedno pusmo.
„Dragi Sep, verujem da znaš da je selektorska funkcija institucija. Ja sam se povukao na vreme. Nije tačno da sam otišao zbog preopterećenosti. Nisu mi više davali odrešene ruke. Moraš sam da znaš kada treba da se povučeš. Tako ćeš štititi tu važnu poziciju. Do tada, nastavi da unapređuješ fudbalsku reprezentaciju Nemačke“.  

Ovih nekoliko ključnih rečenica objavljene su u autobiografiji Sepa Herbergera, a Nemačka je od 1922. i prvog selektora Ota Nerca, pa sve do Joakima Leva, koji je juče dobio poverenje da nastavi da vodi nacionalni tim i pored neuspeha na Euru u Francuskoj, imala svega 10 selektora?! Otkaz je dobio samo jedan – Jirgen Klinsman! Poređenja radi za isto to vreme naš nacionalni tim promenio je 61 nacionalnog kapitena, a da se niko nije zadržao duže od šest godina. Bio je to Ivica Osim...

Na temeljima ideja doktora Nerca i Sepa Herbergera Nemačka je postala najveća evropska reprezentacija u istoriji fudbala. Taj epitet potvrdila je i juče, nastavivši da poštuje sistem uspostavljen pre osam decenija. Iz tog sistema proizišle su četiri titule svetskog prvaka, tri evropske krune i sedam finala.

Naslednik Otca Nerca - Sep Herberger, vodio je Pancere od 1936. do 1964. Njegova zasluga nije samo prva titula prvaka sveta 1954, kada je u finalu pobeđen po mnogima najbolji tim ikada, ona mađarska Laka konjica sa Puškašem, Ciborim, Božikom, Kočišom i ostalima. On je posramljenoj i u ratu duhovno razrušenoj naciji vratio ponos i usadio pobednički mentalitet. Deca u Nemačkoj tako u školama uče o podvigu koji po mnogima predstavlja rađanje moderne Nemačke države – 4. jul 1954. I pre desetak dana na nacionalnom radiju puštan je prenos tog čudesnog finala iz Berna. Tako je na svaku godišnjicu...

Sa sportske strane Herbergerov bingo bio je Helmut Šen.  Taj simpatični ali strogi dekica sa platnenim kačketom osam godina je bio pomoćnik. Od ’56. do 64, kada je preuzeo žezlo od svog mentora. Za vreme njegovog mandata Nemci su bili najmoćniji. U periodu od 1964. do 1978. igrali su u četiri finala. Osvojili su i evropsku i svetsku titulu, ’72. i ’74.

A počelo je s užasnim kritikama. No, pravi sistem sve može da izdrži...

Odlazeći sa mesta selektora Sep Herberger posavetovao je svog učenika da nipošto ne igra kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 1964. Ostareli tim iz Čilea 1962. koji je ispao u četvrtfinalu Svetskog kupa silazio je sa velike scene. Mladi poput Bekenbauera, Švarcenbeka, Milera...još nisu stasali i stav iskusnog vuka bio je da je bolje ostati kod kuće i – trenirati. Razlog vrlo jednostavan: Pobednički mentalitet dugo se sticao i nikako ne bi bilo dobro da se za jedno leto proćerda. Mnogi fudbalski istoričari – da zanemarimo sportski duh i fer-plej - i danas smatraju da je to bio ključni momenat za stvaranje verovatno najboljeg evropskog tima koji će s početka sedamdesetih pokorioti sve pred sobom.

Šen je dve godine spremao novu generaciju nemačkih igrača, igrao silne prijateljske utakmice, pobeđivao i gubio, da bi ’66. u Engleskoj stigao do finala i u onom kontroverznom meču bio poražen  od domaćina.  

Čuvena je ona priča kako se Jugoslavija plasirala na Evropsko prvenstvo u Italiji 1968. Plavi su bili prvi u svojoj kvalifikacionoj grupi ispred Pancer divizije jer su ovi u poslednjem kolu odigrali sramotnih 0:0 protiv Albanije. Helmut Šen bio je pred smenom. U zaštitu ga je pred fudbalskim delegatima uzeo tada već profesor fudbala Sep Herberger.
„Želite li vi, gospodo, da Nemačka ponovo postane prvak sveta? Ako želite, onda ovaj čovek mora da ostane“.  

Kroz dve godine na SP u Meksiku Nemci su bili treći, a onda su usledile dve vezane titule.  Za 14 godina na klupi Pancera Helmut Šen izgubio je samo četiri meča na velikim turnirima, a ukupno 20, računajući sve zvanične i prijateljske utakmice. I opet, pored rezultata, još jedan bingo – Jup Derval. Vođen onim što mu je govorio učitelj, Šen je na startu svog mandata izabrao sebi valjanog kalfu koji će posle osam godina stažiranja postati majstor svoje vrste.

Za šest godina vladavine Derval je uzeo evropsku krunu i igrao finale Svetskog prvenstva.

Za razliku od svojih prethodnika Jup Derval se otrgao od učitelja. Nije želeo uz sebe projektovanog novog selektora, a slovio je i za dosta nadobudnog tipa.
„Ako ne pobedimo Alžir vraćam se prvim vozom kući“.

Bilo je to u Španiji ’82. Nemačka je izgubila 1:2, a ovaj nije održao obećanje. Kasnije ga je degradirao i onaj sramotni meč protiv Austrije u Hihonu. Jedna od najvećih nameštaljki ikada. Znao je i on za pismo Ota Nerca. Sam je podneo ostavku posle Eura u Francuskoj ’84. i eliminacije u grupi.

Odlaskom Jupa Dervala sa klupe prekinuta ta nit kada su u pitanju nemački treneri i njihovi naslednici. Posle 58 godina i samo četiri selektora?! Pa ipak, ni to nije narušilo sistem.  Prva velika zvezda na klupu Pancera sela je 1986. u Meksiku – Franc Bekenbauer. Izabran je da povrati ozbiljnost u nacionalni tim, uzdrmanu nekim izjavama svog prethodnika. I bio je prava ličnost za to. Kajzer je odmah stigao do finala SP, onda je ispao u polufinalu EURA ’88, pa je u Italiji 1990. Nemcima prišio treću zvezdicu iznad državnog grba na dresu. I – otišao.

Titulu je doneo i njegov naslednik, Berti Fogts. On je uzeo EURO u Engleskoj. Jedna od najslađih pobeda u istoriji nemačkog fudbala. Ali Berti je već „izašao“ iz originalnog sistema, pošto je četiri godine bio pomoćnik Kajzer Francu.

Erih Ribek, čovek koji je došao posle Fogtsa, bio je prinudno rešenje i da nije bilo njega (pa i Klinsmana, čije se treće mesto 2006. u domovini ne smatra dobirim rezultatom), mogli bismo da govorimo o neraskidivoj niti uspeha sve do dana današnjeg. Čak je i Rudi Feler dobacio do finala 2002...

Odlučivši se za Joakima Leva posle Svetskog kupa kod kuće Nemci su se samo vratili na izvorni sistem posle nekoliko godina eksperimentisanja sa slavnim imenima. Lev je bio pomoćnik Klinsmanu i za njega niko nije znao. Kao u početku ni za Herbergera, Šena, Dervala...  

Lev je postao šampion sveta! Lev je onda i izgubio i u polufinalu EURA od domaćina Francuske. Navijači su ga precrtali, a onda je Rajnhard Grindel odnekud „izvadio“ pismo Ota Nerca...

Sve je jsano, zar ne? Oni žele da opet budu prvaci sveta.

A naš sistem. Tu je rezultat. Mi protiv Nemaca vodimo... koliko ono beše...61:10! U selektorima, naravno.  

Metaforično (ili možda ne?) kod nas je kao kod Batrića u Barandi - jedno od ponajboljih domaćih filmskih ostvarenja poslednjih godina, Vratiće se rode, braća Bjelogrlić i Nikola Pejaković – kada nepismeni i bahati predsednik mesnog odbora smenjuje trenera posle nekoliko poraza u Južnobanatskoj ligi i za novog šefa struke lokalnog seoskog kluba postvlja sveštenika:

„Pope, naš upravni odbor“...

„A mi imamo upravni odbor“?

„Upravni odbor – to sam ja! Naš upravni odbor doneo je odluku da ti budeš novi trener. Onu budalu sam najurio“.

„Pa kako ću ja, ne znam“...

Je l’ se ti, pope, razumeš u fudbal“?

„Možda malo, onako“...

„Eto vidiš, to uopšte nije važno. A je l’ ti, pope, voliš fudbal“?

„Volim, volim, pogledam ponekad fudbal...“

„Eto vidiš, a ni to uopšte nije važno. Je l’ ti, pope, tražiš neke pare od nas“?

„Ma ’ajte, molim vas, kakve pare“

„Eto vidiš, pope, to je važno“.

A Batrića u nas koliko vam volja. Pa posle kažu mi nemamo sistem...