PREMOTAVANJЕ, Argentina - Engleska 1986: Ruka propalice ili Božje delo? (VIDEO)

Ovog juna navrašava se 28 godina od čuvene četvrtfinalne utakmice Svetskog prvenstva na Asteka stadionu u Gradu Meksiku. Rane posle poraza na Malvinskim ostrvima (Foklandi po Britancima), kada su vojni brodovi i avioni Ujedinjenog Kraljevstva demolirali i do nogu potukli armiju generala Galitijerija, i dalje su žestoko pekle Argentince. Svega tri leta bila su prošla od tada. Za svakog Gaučosa taj okršaj s Englezima bio je praktično ulazak u novi rat – boj za čast i osvetu. I znali su to svi u Meksiku, ali verovatno niko na planeti nije mogao da predvidi u šta će se pretvoriti ta utakmica.

Dogodila se, naime, najslađa osveta koju fudbal pamti. A poraz kao poraz, verovatno ne bi toliko boleo Ostrvljane da se u 51. minutu nije desila ta mitska „božja ruka“ Dijega Maradone.

„Argentina ima veći posed lopte i na ovom meču, ali kada će postići gol? Idemo, momci! Batista, Batista do Enrikea, pa Olartikoečea. Lopta dolazi do Maradone, mogao je da doda do Enrikea, ali on ide sam, ide, ide, prolazi pored trojice Engleza, neverovatno, Valdano...Visoka lopta... Ali Maradona ulazi u šesnaesterac, skače. Ruka! Ne! Gooooooooooooollllll! Gol, gol, gol, gol, gol! Englezi očajnički jure za sudijom Bin Naserom, ni pomoćnik ništa nije video. Po meni, bila je ruka. Ne znam šta će mi reći u Buenos Ajresu... Ali moram da kažem šta sam video. Slavimo ipak ovaj gol svom dušom! Argentina vodi sa 1:0! Neka mi oprosti Bog za ovo što ću reći: danas, protiv Engleza, čak i na ovakav način postići gol... Pa šta?!“

Argentinski komentator Ugo Morales bio je bukvalno van sebe. Zanimljivo da je samo on uz Pitera Šiltona video o čemu se zapravo radilo. Glen Hodl i Teri Fenik prvo su tražili ofsajd!

I taman kada se čovek malo smirio, došao do vazduha i glasa, El Pibe je „iscrtao po terenu“ najlepši gol u istoriji Mundijala. Prvo je prošetao Birdslija, pa Pitera Rida, onda dva puta prevario onog „mesara“ iz Singapura Terija Bučera i na kraju Fenika. Šilton je bio samo šlag na torti. Onaj mučeni komentator bio je potpuno van sebe: „Genije! Genije! Genije! On ide i dalje, sve prolazi“, a onda opet ono čuveno „gooooooooooolllllll“, što niko ne ume da „otpeva“ kao Južnoamerikanci. Deset sekundi je trajao taj antologijski slalom... 

„Izvinite, sada želim da plačem“, izustio je onako na jedvite jade, a onda posle kraće pauze nastavio u istom stilu: „Živeo fudbal! Hvala ti Bože za ovaj gol, za Maradonu, za ovaj rezultat! Engleska – Argentina 2:0!“

To umetničko delo Dijega Armanda Maradone biće u senci „božje ruke“ dosta dugo, ali ni mnogo godina kasnije nije iz nje u potpunosti izašlo. Gaučosi su bili veoma svesni šta su uradili i kakvu su radost doneli svom narodu, pa ipak, ni u trenucima najvećeg slavlja, nisu propustili da dobro „isprozivaju“ velike rivale. Maradona je odmah posle utakmice „svom težinom“ stao na žulj Englezima. To ih je strašno zabolelo.

Ovim njegovim rečima „božja ruka“ započela je svoj život, ali istog momenta i postala besmrtna:
"Postigao sam gol malo pomoću Maradonine glave, malo pomoću ruke Boga!"

Tadašnjem selektoru Gordog Albiona Bobiju Robsonu zgadila se ova izjava. Rekao je:
"Kakva božija ruka? To je bila ruka propalice!"     

Oduševljeni Argentinci zbijali su razne šale posle meča, a autor jedne od onih koje se najbolje pamte je Hektor Enrike, čovek koji je uoči drugog gola Maradone imao poslednji kontakt s loptom...
"Dao sam mu idealan pas, da nije postigao gol ubio bih ga, a-ha-ha".

Maradona je i pre Svetskog prvenstva u Meksiku bio planetarna zvezda broj jedan. Kasnije osvajanje Mundijala nije mu donelo toliko popularnosti koliko ta dva gola Englezima. Posebno prvi. Svetska štampa (ne računajući ostrvsku) nije ga osuđivala, a u zemljama koje nisu bile pristalice imperijalističkog sistema Ujedinjenog Kraljevstva, promovisan je u ikonu. Idola.

Doduše, onaj pravi značaj u određenim društvima, Maradonin nesportski potez dobiće tek kasnije i smatraće se simbolom gerilskog načina političke borbe (recimo) protiv mnogo moćnijih neprijatelja. Dok nije dobio robinhudovski karakter, uglavnom je smatran običnom prljavštinom svojstvenom za južnoameričke fudbalere.

Trijumf nad Engleskom vratio je nacionalni ponos Argentincima. Ni pobeda nad Nemačkom u finalu nije se toliko slavila i nije imala takav značaj za kompletno društvo. O utakmici i ta dva Maradonina poteza govorili su mnogi psiholozi i sociolozi, ali sve to najbolje je u jednoj jedinoj izjavi objasnio Horhe Valdano, čovek koji se baš i nije mirisao s El Pibeom.
"Ta utakmica ima veliku simboličku vrednost. Dijego je pokazao dve argentinske strane. Prilikom prvog gola imamo obmanu i kreolsko lukavstvo, a Argentina je zemlja u kojoj ima više prevara nego dobrih stvari. Drugi pogodak je naše drugo lice. Maradona je napravio umetničko delo, pokazao svu našu maštovitost i talent. To je naš stil. Tako se živi u Argentini", rekao je Valdano.

Legendarni italijanski golgeter Silvio Piola, u želji da spreči negativne komentare po Maradoninom povratku u Napulj, priznao je da i on dao gol rukom i proslavio ga (zamislite, baš protiv nesrećnih Engleza), „jer je u ljubavi i ratu sve dozvoljeno, a fudbal je više i od ljubavi i od rata“.

Ali nije to previše zanimalo Engleze. Maradona je na Ostrvu bio razapet. Ni dan-danas ne vole da ga vide očima. Piter Šilton, zvani Mačak, taj prevareni i nasamareni golman (u očaju su čak i njega napadali da je loše intervenisao) jedan je od retkih koji je oprostio Dijegu.
"Žao mi je samo što je ostala gorčina posle te utakmice. Nije trebalo na onakav način da se bavi tim potezom posle meča i meša Boga u sve. Da je došao i rekao: 'Zdravo, ja sam gol dao rukom, sudija nije video i to je to', sve bi bilo u redu. Ne zameram mu, Geri Lineker mi je posle ispričao da bi i on isto postupio kao Maradona", rekao je Šilton.

Za razliku od Šilca, mnogi ni dve i po decenije kasnije Maradoni nisu mogli da oproste prevaru. Jedan od njih je Piter Rid koji je u izjavi na 25-godišnjicu utakmice rekao da je Dijego Maradona za njega i dalje obična varalica.
"Po mom mišljenju, Šilton je trebalo da mu otkine glavu. Onda bi imao veliku glavobolju i ne bi mogao nas petoricu onako da izdribla", izjavio je Rid.

Teri Bučer ozbiljno se naljutio na nesrećnog Stivija Hodža, čoveka koji je nehotice asistirao Maradoni za taj famozni pogodak, pošto je nespretno ispucao loptu. Naime, Hodž je bez obzira na sve po završetku utakmice razmenio dres sa „dželatom“.
"To je poslednja stvar koju bih uradio. S tom majicom ni auto ne bih prao", ljutito je komentarisao Bučer.

Stiv Hodž je čuveni dres 2000. godine poklonio Nacionalnom fudbalskom muzeju, gde se i dan-danas nalazi. Eto, baš u Engleskoj. Ima li veće ironije?

I Robsona je do pred smrt bolelo. Vređao je El Pibea kada god mu se ukazala šansa, govorio da je bitanga, ali je jednom prilikom i priznao:
"Taj drugi gol je vredeo za dva, svakako bismo izgubili!"

Viveza Criolla je i filozofija. Za mnoge. Ima čovek dobru dušu, međutim, kada mu se ukaže prilika da napreduje duž linije manjeg otpora – ne okleva. Nema uvek osećaj odgovornosti i kada je gusto ne misli mnogo na druge, već grabi ka svom cilju. Kažu da je takav stil života preovlađuje u Buenos Ajresu.

Jedan od glavnih postulata ove filozofije glasi: „Sve u svemu, ako ja ne kradem, drugi će ukrasti.“ Preneseno na antologijski meč na Asteki: Šta bi se dogodilo da Maradona nije igrao rukom – Lineker u finišu izjednačio na 1:1, kao što se i dogodilo, samo za 1:2 – a onda onaj Tunišanin u nadoknadi pokazao na penal?

Za Engleze, naravno...    

A KAVGU SU, U STVARI, POČELI ENGLEZI...

Veliko rivalstvo Argentine i Engleske datira još od Svetskog kupa 1966. na Ostrvu. I tada je bilo četvrtfinale. Domaćin je pobedio golom Džefa Harsta sa 1:0, kažu Argentinci iz ofsajda. Na tom meču Gaučosima je isključen kapiten Antonio Ratin, a nemački sudija Rudolf Kreitlajn je u izveštaju naveo da mu je pokazao crveni karton jer ga je ovaj „popreko pogledao“ i govorio „neke ružne reči“.

Kasnije se ispostavilo da arbitar nije znao ni reč španskog. Južnoamerički mediji taj duel nazvali su el robo del siglo („krađa veka“), dok je ser Alf Remzi argentinske fudbalere častio povicima „životinje“ i svojim igračima zabranio da na kraju susreta zamene dresove s rivalima.

Najveći haos zapravo je nastao jer Ratin nije želeo da izađe sa terena dok ne dođe prevodilac, da potvrdi njegove navodne ružne reči. Na kraju ga je policija izvela, a on revoltiran seo na kraljičin crveni tepih pored terena.

ENGLESKA – ARGENTINA 2:1

GRAD: Meksiko Siti
DATUM: 22. jun 1986
STADION: Acteka
GLEDALACA: 114.000.
STRELCI: Maradona u 51. i 55. minutu za Argentinu i  Lineker u 81. za Englesku.

ENGLESKA: Šilton, Stivens, Sansom, Bučer, Fenik, Hodž, Rid, Stiven, Hodl, Birdsli, Lineker
ARGENTINA: Pumpido, Braun, Ruđeri, Đusti, Tapija, Batista, Enrike, Olartikoečea, Valdano, Buručaga, Maradona 

Piše: Predrag Dučić

(FOTO: Action images)