Olimpijska viza i svetska medalja nadohvat ruke: Meč sa Grcima i ulazak u finale krucijalni, bitno i ispadanje Amerike
Vreme čitanja: 3min | uto. 25.07.23. | 16:10
Jedna pobeda deli Delfine od izbegavanja paklenog puta do Pariza
U Rio de Žaneiru i Tokiju intonirana je himna "Bože pravde", srpska trobojka vijorila se dva puta, bila je na najvišem mestu. Ipak, iako su olimpijski šampioni, srpski vaterpolisti nemaju zagarantovano učešće na Olimpijskim igrama u Parizu. Takve su propozicije, svi moraju da se bore za normu, a put je paklen.
Kao glavni cilj pred novog selektora Uroša Stevanovića postavljen je odlazak na Olimpijske igre 2024. godine. One su iza ugla, konkurencija sve jača, takmičenja u kratkom intervalu nikada više, kalendar je zločin za sportiste. A, posle trijumfa nad Italijom i plasmana u polufinale Svetskog prvenstva, Delfini su došli u poziciju da ih jedna pobeda deli od Pariza.
Izabrane vesti
Srbija će u sredu protiv Grčke igrati za plasman u prvo finale još od 2015. godine i planetarnog šampionata u Kazanju, kada je osvojila zlato. Takođe i za prvu svetsku medalju posle šest godina, jer od Budimpešte i bronze nije imala uspeha. Ali, i za Olimpijske igre. Jedna pobeda može da promeni kompletan ambijenta i unese mir u kuću. Ako pritiska do sada nije bilo, u sredu će se srpski vaterpolisti sa njim suočiti.
Na Olimpijskim igrama u Parizu učestvovaće 12 reprezentacija, biće podeljene u dve grupe, a način raspodele ulaznica naklonjen je zemljama van Evrope. Neke sa Starog kontinenta će ispaštati i propustiće najvažnije takmičenje.
Pravila za popunjavanje mesta su posebna, a što se Srbije i evropskih reprezentacija tiče ključne su tri tačke: Svetsko prvenstvo u Fukuoki, Evropsko prvenstvo u Netanji, te Svetsko prvenstvo u Dohi. Sva će biti odigrana do kraja februara naredne godine.
Na Svetskom prvenstvu u Fukuoki će samo finalisti izvaditi olimpijsku vizu. To je ujedno i najbolja opcija za svakog od polufinalista: Srbiju, Grčku, Mađarsku i Španiju. Rešiće se stresa, moći će rasterećeno da igraju na narednim velikim turnirima, a selektori da u hodu prave tim za Pariz. O tome samo Francuska ne mora da razmišlja, pošto kao domaćin ima zagarantovano učešće.
U Fukuoki se dele dve pozivnice, na kontinentalnom šampionatu u Fukuoki samo jedna. Isključivo će šampion posle Netanje biti miran ili ukoliko je ta reprezentacija već preko Fukuoke obezbedila plasman u Pariz, onda iduće najbolje rangirani tim. Neće se evropske selekcije preterano ovajditi. A, biće pod konstantnom tenzijom.
Trust mozgova je osmislio da klupska sezona bude podeljena na dva dela i da januar i februar budu rezervisani za reprezentacije. Sredinom januara biće održano kontinentalno prvenstvo, a u februaru planetarno. U Dohi će četiri evropske selekcije izvaditi vizu za Olimpijske igre u Parizu, ali kod svetskih šampionata postoji i jedna začkoljica. I vezana je direktno za Ameriku.
Kako bi Evropa ostala na sedam fiksnih mesta na Olimpijskim igrama nužno je da Amerikanci ne budu među četiri u Dohi, odnosno finalsti u Fukuoki, što su sprečili Mađari. Da do toga dođe, Evropljani bi imali jedno mesto manje, a otvorilo bi se još jedno za selekcije preko Atlatnika. Jer, za očekivati je da Amerika osvoji Panameričke igre.
Ko ne bude finalista Svetskog prvenstva u Fukuoki – pržiće se na tihoj vatri nekoliko meseci. Evropskim velesilaman neće biti svejedno, jer potencijalno bi neko od “sedam velikih” u koje spadaju Srbija, Španija, Hrvatska, Mađarska, Crna Gora, Italija i Grčka mogao da uzvisi ukoliko Amerika u Dohi bude ušla u polufinale.
Kalkulacija je mnogo, najbolje ih je sve izbeći i već na Svetskom prvenstvu u Fukuoki prebrinuti sve brige. Polufinale sa Grčkom će biti najveći ispit do sada za novu generaciju.