Partizanova renesansa: Od Prve lige 2018. do triple krune pet godina kasnije

Želeo je Bojan Janić već godinama od Partizana da napravi šampionski tim, pričao je o velikim snovima, najavljivao lepe trenutke u ne tako davno posrnulom klubu... Neki su ga gledali kao da je lud, neki su smatrali da govori o nemogućim poduhvatima, a oni koji su bili oko njega su verovali. U svaku izgovorenu reč, u svaki savet, kritiku.

I dalje je na početku trenerske karijere, ali ono što je do sada uradio čini ga velikim - makar u očima svih navijača Partizana. Nikad mu sve ovo neće zaboraviti.

Prošle godine Kup - prvi za klub posle 32 godine čekanja... Ove sezone tri trofeja. Superkup, Kup i prvenstvo Srbije. Janić ima 41 godinu i trenutno može da se pohvali sa četiri trenerska trofeja. Nisu to najjače lige, nisu evropska takmičenja, nije to Liga šampiona ili Svetsko prvenstvo, ali kada se pogleda put koji je klub prešao da bi stigao do njih - ovi trofeji su ogromni. Teški... Puni znoja, truda, svakodnevnog rada i odricanja.

Trnovit je bio put do njih. Svi koji prate odbojku znaju da je Partizan tokom sezone 2017-2018 igrao u Prvoj ligi - tačnije rangu ispod elitnog. Kada je uspeo da se vrati u najjače društvo, bilo je pakleno teško da u njemu i ostane. Došao je tada Janić kako bi pomogao na terenu na zalasku igračke karijere... Nešto kasnije je odlučio da nastavi da gura klub napred, samo u trenerskoj ulozi.

Cigla po cigla i izgradi se kuća. Pobeda po pobeda i stigne na kraju titula. Ove sezone crno-beli su uspeli da uzmu sva tri trofeja, tripla kruna je prvi put u istoriji zasijala u njihovim vitrinama. Pehar u Kupu su odbranili, Superkup su prvi put osvojili, a titulu su dočekali posle 12 godina. Čekali su je još od generacije koju je predvodio Aleksandar Atanasijević, tada zvezda u usponu, sada iskusan internacionalac i reprezentativac.

Istorijska tripla kruna za Janićevu kaznenu ekspediciju: Partizan uzeo baš sve!

Sav fokus je u ovom trenutku slave na igračima. Uvek prebacuje akcenat Bojan Janić na njegove izabranike i to je sasvim lepo. Koliko god on uložio truda i energije, da tim ne pokaže prava izdanja na terenu, ne bi bilo ništa...

Iako je doveo neke poznate igrače za naše prostore, teško da je Partizan prošlog leta mogao da se nada baš ovako savršenoj sezoni. Milija Mrdak je stigao iz Švajcarske, Milorad Kapur iz Nemačke, Aleksa Batak iz Francuske... Odlučili su se ponovo za jednog stranca u postavi - izbor je pao na Danijela Gruveusa. Kao iskusni stub je ostao Novica Bjelica, dok je iz Crvene zvezde prešao Luka Tadić.

Ostali su bez dugogodišnjeg kapitena Lazara Marinovića, koga je uspela da privoli Crvena zvezda. Iako je bio važna Janićeva karika, pokazalo se da je njegov odlazak apsolutno uspeo da nadomesti Luka Tadić. Igrač koji u Zvezdi nije pokazao sav potencijal, ove sezone je zasijao. Posebno u plej-of mečevima, gde je protivnike umeo da dovede do ludila.

Janićeve metode podizanja: U jednom trenutku sam rekao igračima da me je sramota što sam njihov trener

INTERVJU – Bojan Janić: I dalje ne verujem da se vratio Željko Obradović, za Partizan bih čistio i parket

Nemerljiv je doprinos svakog od 14 igrača iz šampionskog sastava. Milija Mrdak je posle krivudavog puta, pokazao da je klasa. Bio je pravi vođa, preuzimao je odgovornost, izmišljao poene i davao snagu saigračima. Novica Bjelica mnogima u ekipi može da bude tata - njegovo iskustvo je za tim bilo neprocenjivo. Možda ima 40 godina, ali odbojku i dalje može da igra na visokom nivou, makar na domaćoj sceni. Poeni u ključnim trenucima, snaga, znanje, mudrost, kad treba i po koja oštra kritika... Verovatno nije mogao ni da sanja da će posle svega u karijeri doživeti ovakve trenutke.

Danijel Gruveus je tokom sezone imao oscilacije, ali na kraju se pokazalo da je pun pogodak. Nije delovao kao stranac, uklopio se lako u ekipu koja je cele sezone naglašavala da ima sjajnu atmosferu. Nisu morali mnogo o tome ni da pričaju, jer je to bilo i golim okom vidljivo. Aleksa Batak je odlično dirigovao timom, nosio se sa odgovornim zadacima i dobijao veliko samopouzdanje, koje mu je u ovoj fazi karijere bilo potrebno. Ogroman posao je odradio Dušan Petrović, onako iz senke... Mnogi ga do ove sezone nisu poznavali, a on se pokazao kao važna karika šampionskog tima. Onaj manje vidljivi posao je odradio iskusni libero Milorad Kapur, koji je kao i uvek ulivao ogromnu energiju saigračima. Za njega je poznato da odlazi u Pariz, tako da je poslednja utakmica finala sigurno bila oproštajna.

Sa klupe je uvek bio spreman da pomogne Aleksa Mandić, koji je u nekim najvažnijim trenucima sezone servisima pravio prevagu. Treba pomenuti i sve ostale mlade igrače: Stefana Jankovića, Dušana Đurđevića, Vidaka Cvetkovića, Ignjata Dopuđa, Matiju Matića, Petra Popovića... Možda nisu mnogo igrali, ali svi oni od sinoć mogu da se pohvale da u kolekciji imaju triplu krunu. Takvu stavku u biografiji nema mnogo igrača.

Rekao je posle finala Janić da bi voleo da ovo traje godinama... Partizan je tek skinuo Vojvodinu s trona, a sada ima pravo da se nada da poslednja sezona neće biti samo trenutni bum, već samo temelj za neke lepe godine, uspehe, slavlja... Teška će biti odbrana svih trofeja, još teži izazovi u Ligi šampiona, ali svakako će crno-beli nastaviti da sanjaju velike snove.

Sa Bojanom Janićem na klupi i sigurno izmenjenim sastavom na terenu.

PIŠE: Miljana ROGAČ

ŠAMPIONSKI TIM PARTIZANA

Aleksa Batak, dizač, 2000. godište

Dušan Đurđević, dizač, 2003. godište

Milija Mrdak (kapiten), korektor, 1991. godište

Vidak Cvetković, korektor, 2002. godište

Luka Tadić, primač servisa, 2000. godište

Danijel Gruveus, primač servisa, 2000. godište

Aleksa Mandić, primač servisa, 2003. godište

Ignjat Dopuđ, primač servisa, 2005. godište

Novica Bjelica, srednji bloker, 1983. godište

Dušan Petrović, srednji bloker, 2000. godište

Stefan Janković, srednji bloker, 2001. godište

Matija Matić, srednji bloker, 2003. godište

Milorad Kapur, libero, 1990. godište

Petar Popović, libero, 2003. godište