Santereli prvi ispit na novom fakultetu položio sa desetkom

A kako bi tek Srbija mogla da izgleda na Svetskom prvenstvu... Porastao je optimizam posle partija koje su prikazale odbojkašice u Ligi nacija, pa je jasno da ekipa na glavnom takmičenju ove godine može da bude samo jača. Nije sve išlo glatko, niti je bilo savršeno, ali pored prve osvojene medalje (bronzane) može da se izvuče još mnogo pozitivnih utisaka. Možda će neko reći da je Liga nacija manje bitna - naravno ne može da se poredi sa SP, EP i OI, niti je ikada glavni fokus naše reprezentacije bio na njoj. Ali ovakav početak sa novim selektorom Danijeleom Santarelijem bez dileme može sve da raduje.

Italijan se kasnije priključio ekipi, jer je sa Koneljanom stigao do finala Lige šampiona, koje se igralo 22. maja. Iako je njegov stručni štab odradio pripremni posao, kada je stigao u Beograd bilo je potrebno vreme na adaptaciju. I njega na devojke, a i igračica na neki novi sistem rada, posle 20-ogodišnje vladavine Zoran Terzića. Ništa nije moglo preko noći da se desi, pa prvi vikend nije doneo realnu sliku Srbije. Bili su u Ankari nešto lakši protivnici, devojke su ostvarile skor 3-1, a malo im je nedostajalo da učinak bude savršen, ali su poražene od Tajlanda. Videlo se da nedostaje sigurnosti, uigranosti, da su pojedine odbojkašice daleko od najbolje forme, ali u nekim trenucima je igra delovala prilično dobro.

Drugi vikend igrao se u Braziliji, gde su Ana Bjelica i drugarice zabeležile po dve pobede i poraza. Trijumfovale su protiv Turske i Koreje, a poražene su od Italije i Brazila. Karioke su ostavile Srpkinje u jednom setu na devet poena, što je bilo veoma bolno. Protiv ekipa koje predvode Egonu i Gabi, naše devojke nisu mogle ništa. Na treće putovanje u Kanadu su otišle sa planom da se ostvare dve pobede i obezbedi plasman na Fajnal ejt. U Kaglariju su preskočile Nemačku, Japan i Kanadu, a poražene su od SAD.

Maja Aleksić spremna da preuzme važniju ulogu: Najstresnije je gledati sa klupe, ruke se tresu, srce lupa

Rezervisale su kartu za finalni turnir, ali na njemu nisu imale sreće sa žrebom. Iako su sa skorom 8-4 bile šeste, Turska je kao domaćin skočila na prvo mesto, pomerila Amerikanke na drugo, a Srbiju na sedmo. Morale su naše devojke da se ukrste sa olimpijskim šampionom već na otvaranju Fajnal ejta. Na put su krenule nasmejane i pune optimizma, sa jasnom željom da se ne vrate odmah posle četvrtfinala. I uspele su. Bacile su na kolena najbolju ekipu, jedinog osvajača Lige nacija do ove godine (zlato 2018, 2019, 2021, nije se igralo 2020) i prvog favorita za trofej. Nosile su se odlično i sa Brazilom u polufinalu, dobile prvi set izuzetno dominantno - 25:14, a onda im je ponestalo snage da daju i završni udarac. Morale su da se pomire sa borbom za bronzu, koju su odradile na rutinski način. Usred Ankare, nije im drhtala ruka u ključnim trenucima, iako je puna hala bila turskih navijača. Po ko zna koji put Turkinje su morale da priznaju poraz protiv Srbije i da čestitaju. Bronza je zasijala oko vrata Santarelijevih izabranica - ujedno prva medalja za Srbiju u Ligi nacija posle dva 13. mesta i jednog petog.

Pokazale su srpske reprezentativke na završnom turniru da čak i u oslabljenom sastavu mogu da se nose sa najjačim ekipama. Važno je napomenuti da su skoro svi timovi igrali sa najboljim igračicama, dok je nama pre svega nedostajala udarna igla Tijana Bošković, kao i važne karike Maja Ognjenović, Silvija Popović...

INTERVJU – Brankica Mihajlović: Bol je bio neizdrživ, u januaru sam pomislila da je kraj...

Mina Popović je bila tu samo na Fajnal ejtu, ali nije igrala jer je dugo pauzirala zbog povrede. Brankica Mihajlović je ulazila na po nekoliko poena i polako hvatala ritam, posle teških i bolnih godinu dana. Poznato je da su se prošle godine oprostile Milena Rašić, Stefana Veljković Lisinac i Jelena Blagojević, pa kad se sve ovo navede, jasno je da su neka druga imena morala da iskoče. Verovatno dva najbolja poteza Santarelija od preuzimanja ovog tima su - "pronalaženje" Sare Lozo i vraćanje u nacionalni tim Jovane Stevanović.

Sara Lozo i Maja Aleksić (FIVB)

Možda je Egonu proglašena za MVP Lige nacija, ali naš MVP mogla bi da bude Sara Lozo (25). Devojka koja je učestvovala u svim prethodnim izdanjima ovog takmičenja, ali nikada nije dobila priliku na EP, SP i OI. Italijan je uveo kada je Srbija gubila na startu prve utakmice protiv Belgije i vrlo brzo je izgradila ogromno poverenje. Imala je i manjih padova, ali je sveukupno odigrala sjajno. Posebno na završnom turnir, na kom je presudila SAD i Turskoj. Postala je ozbiljna opcija na primaču servisa i mnoge naterala da se zapitaju što ranije nije dobila priliku.

Gde se godinama krila Sara Lozo?

Kad je Jovana Stevanović u pitanju - klasa je brzo potvrđena. Završila je takmičenje u idealnom timu, a posebno se istakla na Fajnal ejtu, kad je i bilo najpotrebnije. Igračica koja već godinama dominira i u italijanskom prvenstvu, zbog nesuglasica sa selektorom Zoranom Terzićem od 2018. nije bila deo reprezentacije. Poslednje je odigrala SP na kome je uzeto zlato, a posle toga je više nije bilo. Čim je Santareli preuzeo dirigentsku palicu, obavio je razgovor sa njom i brzo dogovorio povratak. Već sada se vidi koliko znači ekipi... Nije odmah mogla da se "nađe" sa dizačima, što je i normalno. Ali kao i svi veliki igrači, na najtežim utakmicama je pokazala šta zna.

Zajedno sa njom blokerski tandem je činila Maja Aleksić, devojka koja je spremna da nasledi dva godinama dominantna igrača - Milenu Rašić i Stefanu Veljković Lisinac. Aleksićeva će od naredne sezone igrati u Italiji i sigurno da će biti samo još bolja. U Ligi nacija se pre svega istakla blokerskim sposobnosti, a čak je i po broju ostvarenih poena iz tog elementa bila treća u celom takmičenju - 47. Ispred nje su bile samo Da Silva i Guneš.

Jovana Stevanović (FIVB)

Prošle godine je igra Srbije najviše zavisila od Tijane Bošković. Njena levica je uspela da donese olimpijsku bronzu i evropsko srebro, ali joj je za nešto više bila potrebna podrška u napadu. Kada je reprezentacija pravila najveće uspehe, bila je u tandemu sa Brankicom Mihajlović, pa protivnici nisu mogli lako da čitaju naše akcije. Na EP i OI nije bila taktika da se sve svede na Tijanu, to je valjda svima jasno... Lopta na nju je u mnogim situacijama bila iznuđeno rešenje. Nedostajao je napad iz četiri, a kada je prijem "škripao", nije mogla Maja Ognjenović ni da koristi srednje blokere. Snage je ponestalo u završnicama takmičenja, najjači timovi su znali kako blokom da zaustave udarnu iglu, pa je Srbija ostala bez dva željena zlata.

Sada sigurno da se igračica Ezačibašija veoma raduje, jer može da očekuje da na Svetskom prvenstvu udaramo sa svih strana jako, a ne samo iz zona jedan i dva. Sara Lozo je pokazala da može mnogo, Jovana Stevanović se vratila u velikom stilu, Maja Aleksić je sve opasnija, a polako tešku povredu pobeđuje i Brankica Mihajlović. Iskakanje Lozo, sigurno će naterati i Bojanu Milenković, Katarinu Lazović i Bianku Bušu da rade još više i jače, samim tim budu bolje. Dobra konkurencija može samo da nam donese pozitivne stvari. Isto je na poziciji srednjaka kad su u pitanju Mina Popović, Jovana Stevanović, Maja Aleksić, pa i ostale devojke iz drugog plana poput Kocićeve, Delićeve... Bojana Drča je dobro osvežila konkurenciju na dizaču, što takođe može Slađanu Mirković da gura ka napred. Neće morati Santareli da se osloni na samo jednu postavu, već će moći da kombinuje i tako lakše preživi jak tempo na velikom takmičenju.

Santareli "otkrio" Saru Lozo za prvu medalju u Ligi nacija!

Tijana Bošković je već neko vreme bila na treninzima reprezentacije, i pored problema sa sitnijom povredom, očekuje se da povede ekipu u odbranu svetskog trona. Čekaju se i Maja Ognjenović, Silvija Popović... Ako se sve tri priključe timu na pripremama za SP, koje se igra od 23. septembra do 15. oktobra u Holandiji i Poljskoj, uz devojke koje su najviše pokazale u Ligi nacija - nacija će sigurno ponovo imati razloga za slavlje.

Najveći teret u tek završenom takmičenju iznela je sa kapitenskom trakom Ana Bjelica, koja će i u nastavku kao zapeta puška biti spremna da odmeni vodeću kariku kad zatreba. Bojana Drča se vratila posle porođaja i odlične sezone u dresu Crvene zvezde, a sa njom je ekipa izgledala prilično dobro. Veliki posao je na prijemu i odbrani odradila Teodora Pušić, uz koju je bila i Sanja Đurđević.

Sve je to Santareli doveo do nekog nivoa, koji će se podizati tokom jakih priprema u avgustu i septembru. Iako je postojao strah kako može sve da izgleda posle odlaska čoveka koji je bio tu 20 godina i doneo 20 medalja, italijansko-srpska kombinacija zasad izgleda dobro. Slika će svakako biti jasnija posle Svetskog prvenstva, jer je to ipak mnogo važnije takmičenje.

Ono što je bitno - Italijan je uneo pozitivnu energiju. Na svakom treningu i utakmici je pun entuzijazma. Pravi je profesionalac, koji je jedva čekao da radi sa vrhunskom reprezentacijom, posle ogromnih uspeha koje je pravio na klupskom nivou sa Koneljanom. Sa Hrvatske je skočio na Srbiju, započeo novo dokazivanje i to prilično dobro. Njegova energija se vidi i na utakmicama, sve vreme kao da igra zajedno sa devojkama. U Ankari je u jednom trenutku čak i pao kako bi proslavio osvajanje poena. Sa igračicama je izgradio dobar odnos, svakoj je posvetio pažnju i dao priliku da se dokaže. Želi da svaki potez na terenu bude perfektan, pa ih tako tera da teže savršenstvu. Otvoren je za razgovor, sugestiju, mogu odbojkašice da mu se obrate bez ustručavanja ako imaju neki problem. Još jedna stavka je važna - kad god se nešto uradi dobro, ne krije oduševljenje, odmah pohvali i da krila devojakama da budu još bolje.

Posle prvog ispita može da se kaže da je Santareli položio i to za desetku. Mnogo teži čeka ga u oktobarskom ispitnom roku, ali ima sasvim dovoljno vremena da ga spremi.