Uroš Kojadinović - najdominantniji igrač u Srbiji, spreman za velika dela
Vreme čitanja: 5min | pon. 09.10.23. | 08:08
„Odlazak na Evropsko prvenstvo u Nemačkoj mi je jedan od najbitnijih ciljeva ove sezone“, rekao je levoruki Subotičanin koji blista na početku šampionata u crno-belom dresu
Teško se Banjica puni. Nekada je hram srpskog rukometa bio mali da prime sve oni koji su želeli da gledaju najbolje srpske rukometaše, bilo u klupskim ili reprezentativnim bojama. Godinama je nekada trofejni sport tavorio, ali dolaze bolja vremena. Ni večiti derbi nije što je nekada bio, ne odlučuje o trofejima. Sada beogradski rivali gledaju u leđa Vojvodini koja punu deceniju suvereno vlada u Srbiji.
Posle subotnjeg prvog odmeravanja snaga Partizana i Crvene zvezde, svako ko je bio na Banjici (skoro 1.500 gledalaca) ili oni kraj malih ekrana, mogli su da su da vide rukometaša koji pravi razliku u domaćem šampionatu, koji se ističe fintom, kretnjom, brzinom, golgeterskim učinkom, sve ono što jedan moderan igrač treba da poseduje. U pitanju je Uroš Kojadinović. Subotičanin je ove sezone „poslednji Mohikanac“ iz bekovske linije crno-belih koja je prošle sezone bila snaga kluba iz Humske. Stefan Petrić je otišao u Vardar, nažalost Nikola Zečević se teže povredio letos u dresu juniorske reprezentacije Srbije, pa je desni bek predvodnik još mlađeg Partizana u odnosu na protekli šampionat.
Izabrane vesti
Postigao je 12 golova Zvezdi u subotu, asistirao je saigračima, nalazio na crti Ivana Mićića , šutirao sedmerce, igrao odbranu... Bio je motor parnog valjka. Kada se Zvezda primakla u 40. minutu na samo -2 (17:19), sa tri gola u kratkom vremenskom periodu je prelomio meč. Koliko je dominatan u domaćem šampionatu govori i podatak da na njemu rivali igraju „flastera“ skoro na centru, što nije čest slučaj u modernom rukometu.
Više od deceniju trofeji zaobilaze Humsku, ali Partizan je poslednjih godina rasadnik mladih igrača. Loša finansijska situacija uticala je da se crno-beli okrenu klincima, da stvaraju, a ne kupuju rukometaše za prvi tim. Brzo sazrevaju, dobijaju šansu, a onda po pravilu odu u platežnije moćnije klubove u regionu i dalje.
Uroš Kojadinović je već sada sa 23 godine prerastao Superligu Srbije, ali nije žurio da ode u pečalbu. Ove sezone gledamo još boljeg desnog beka crno-belih koji kuca na vrata najbolje selekcije Srbije.
Već je dobijao šansu kod Tonija Đerona u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, a uz Miloša Kosa, levog beka Zagreba, trebalo bi da bude osveženje Orlova na šampionatu Starog kontinenta u Minhenu početkom naredne godine.
Ovaj Subotičanin došao je na mala vrata u Humsku iz Spartaka 2021. godine. Stigao je kao desno krilo, ali ubrzo su ljudi u Partizanu u njemu prepoznali raskošni talenat, da na beku može više da donese timu. Pretprošle sezone kod Nenada Maksića se afirmisao, dobijao sve veću minutažu, a u proteklom šampionatu kod Darija Krželja postao je nosilac igre i nezamenjiva karika. I sada kod Đorđa Ćirkovića je neko od koga sve zavisi u igri Partizana. Čak tri puta je bio biran za najboljeg igrača utakmice u prvih pet kola, sa 40 pogodaka (osam po meču) je prvi strelac Superlige Srbije. I prošle sezone je bio najefikasniji igrač Arkus lige. Trenutno, najdominatniji rukometaš u Srbiji, neko zbog koga vredi da se skokne do Banjice i pogleda s kakvom lakoćom i rutinom igra i daje golove.
Nažalost po Partzan, još ćemo verovatno samo ove sezone da ga gledamo na domaćem parketima. Narednog juna, kada mu ističe ugovor sa crno-beliima sigurno će imati slatke muke oko novog kluba. Đerona ga od početka mandata ima na oku, ali pored jake konkurencije, nije bilo mesta za njega na velikim takmičenjima. Konačno je ove godine osetio šta znači igranje u najboljoj selekciji sa iskusnijim Lazarom Kukićem, Petrom Đorđićem, Mijailom Marsenićem, Nemanjom Ilićem... Pozivan je uvek na okupljanje razvojne selekcije, poznat mu je sistem rada selektora Srbije, a sada je sazreo ne samo da bude epizodista na Evropskom prvenstvu nego neko na koga bi španski stručnjak mogao da se osloni u Minhenu.
Imali smo problema na desnom beku na poslednjim takmičenjima. Na Evropskom prvenstvu u Segedinu ostali samo samo sa Vrbašaninom Milošem Orbovićem, a igrač švajcarskog Kriens Lucerna je jedini završio i Svetsko prvenstvo u Katovicama početkom godine. Povredili su se Predrag Vejin i Jovica Nikolić. Rukometaš nemačkog Veclara, nekadašnja uzdanica Vojvodine, oporavlja se od povrede, verovatno ga neće biti na EP u januaru, pa je to šansa za Kojadinovića da pojača konkurenciju iskusnijim Vejinu i Orboviću i da bude nova snaga Orlova koji će se boriti da obezbede kvalifikacije za Olimpijske igre u Parizu.
Ne krije Kojadinović da mu jedan od glavnih ciljeva ove sezone da se nađe na spisku putnika za Minhen i prvu fazu Evropskog prvenstva.
"Imam ambiciju da se nađem na EP. Smatram da će mi dobar rad i igre u Partizanu da doprinesu tom cilju. Naravno, ako me Toni bude video u reprezentaciji, ako mi pruži šansu, verujem da ću je iskoristiti na pravi način. To mi jedan od najbitnijih ciljeva ove sezone“, rekao je Kojadinović za Mozzart Sport posle blistave partije i 12 golova Zvezdi u večitom derbiju.
Nema više u timu Petrića, Zečević je povređen. Na Kojadinoviću je veća odgovornost ove sezone.
„Jeste veća odgovornost. Neki su otišli, imamo mnogo problema sa povredama. Pritisak je tu, ali mi to prija, gura me da dam i više. Nema to negativnu konotaciju da nešto moram. Uvek dajem 100 odsto na terenu“.
Posle poraza od Vojvodine (24:32), crno-beli su dobili Zvezdu sa 31:27 i vratili se u pobednički ritam.
„Derbi je uvek najspecifičnija utakmica u sezoni. Bili smo oslabljeni, ali smo znali da svi moraju da daju maksimum da bismo pobedili. Došli smo motivisano posle onakvog poraza od Vojvodine, gde smo ostali i bez Kovačevića. Uspeli smo da se izdignemo i uz pomoć navijača da pobedimo. Moglo je ubedljivije, ali se pobeda piše. Mnogo problema nas je zateklo na početku ove sezone. I dalje smo mladi, dobro radimo. Nadam se da će povređeni igrači da se ubrzo vrate. Sledeći cilj da eliminišemo Islanđane i plasiramo se u narednu rundu EHF kupa“.
Crno-beli uvek bolje igraju kada imaju huk s tribina.
„Grobari su naš osmi igrač. Dolazili na najbitnije utakmice i prošle sezone, bili su nam vetar u leđa, dobijali smo i bolje ekipa kada su oni bili tu. Voleo bih da budu brojniji na svim našim mečevima“.
Kojadinović je od sredine prvog poluvremena imao čuvara koji mu je „disao za vratom“, igrao takozvanog flastera. Nije to poremetilo Subotičanina.
„Imao je naš trener i to u glavi. I protiv Obilića sam imao takvog čuvara. Šotić je preuzeo ulogu srednjeg beka. Nema mnogo bekova u rotaciji, potrebno je da lopta bude kod nekog ko ima iskustvo“.
Protekle tri sezone Parizan je bio vicešampion, Vojvodina je opet veliki favorit za trofeje.
„Ciljevi Partizana su uvek najviši, da pokušamo da uzmemo neki trofej. Trenutno ne razmišljamo toliko daleko. Plasman u plej-of nam je zasad prevashodni cilj. Voleo bih da nešto više uradimo i u Evropi“, zaključio je desni bek Partizana.