Budući doktor nauka Zdravko Aničić: Došao sam u Halkbank zbog Kovača, takva prilika se ne propušta
.jpg)
Vreme čitanja: 10min | čet. 11.04.24. | 13:31
“Kada svetske zvezde poput Nimira i Ngapeta steknu poverenje bazirano na stručnosti i znanju, onda vas i te kako poštuju”, rekao je u intervjuu za Mozzart Sport kondicioni trener turskog kluba
Kamere uvek snimaju glavne trenere, igrače, malo manje čelnike klubova… Mnogi kvalitetni pojedinci ostaju u pozadini, iako imaju velike zasluge za uspeh. To su ljudi koji predano rade svoj posao, ulažu često i mnogo više nego što drugi misle, a pozicije su im takve da ostaju u senci. Jedan od tih je i Zdravko Aničić (30). Stručnjak za kondicionu fizičku pripremu koji je prethodnih godina radio u Crvenoj zvezdi i muškoj reprezentaciji Srbije, a ove sezone je član snažnog Halkbanka.
U turskom klubu, pored toga što sarađuje sa Slobodanom Kovačem, koga dobro poznaje, ima priliku da radi i sa svetskim zvezdama poput Ervina Ngapeta i Abdela Aziza-Nimira. Čini se da su se u Ankari kockice dobro posložile, jer je taj tim osvojio Kup, stigao do četvrtfinala Lige šampiona, a večeras započinje i finalnu seriju plej-ofa u Turskoj.
Izabrane vesti
Kako god se dueli sa Fenerbahčeom završili, Aničić će ovu inostranu epizodu pamtiti po lepom. Ne samo da je mogao da napreduje na terenu radeći u tako jakom kolektivu, već je nastavio i usavršavanje na fakultetu u Ankari. Značajno se približio zvanju doktora nauka i sada mu je i ta diploma nadohvat ruke. O školovanju, trenerskom razvoju, osvajanju Kupa i predstojećoj borbi za titulu pričao je u intervjuu za Mozzart Sport.
Za početak objasnio je kako je do potpisivanja sa Halkbankom došlo…
"Prošlog leta sam bio sa reprezentacijom. U periodu između dva treninga tokom napornog pripremnog perioda zazvonio mi je telefon. Bio je to Slobodan Kovač. Postavljen je za prvog trenera Halkbanka, organizovao je stručni štab… Zvao me u četvrtak i rekao da mogu nekoliko dana da razmislim. Brzo sam doneo odluku. Takva prilika se ipak ne propušta”, ispričao je na početku intervjua Zdravko Aničić. "Prvenstveno sam želeo da se odužim Bobi, koji prema meni ima očinski odnos. Ukazao mi je veliku čast pozivom da radim sa njim, pa još u tako velikom klubu".
Ne zaboravlja mladi trener šta se dešavalo u prošlosti…
"Da nije bilo Kovača ne bih nikada došao u situaciju da budem na čuvenom Balkonu i da osvojim evropsku zlatnu medalju. Ostao sam deo njegovog stručnog štaba kada je preuzeo reprezentaciju nakon Nikole Grbića 2019. godine. Prvo sam zbog njega prihvatio ponudu, a onda i zbog činjenice da Halkbank stvarno predstavlja instituciju u svetu odbojke i ima visoke ciljeve".
(©Halkbank, Yunus Emre Kartal)Aničić je sada stručnjak za fizičku pripremu, ali nekada se bavio odbojkom. Ako prevrtimo film – vratićemo se na njegovu priču u Crvenoj zvezdi.
"Tih godina je Zvezda bila previše dominantna, shvatio sam da bih se teško izborio za mesto čak i među 16, pa sam otišao na pozajmicu u Obilić. … Pomirio sam se sa sudbinom. Želeo sam da ostanem u Beogradu, a pošto je zarada od odbojke u tom trenutku bila mizerna i nije pružala baš neke mogućnosti, boravak u velikom gradu morao sam da opavdam upisivanjem fakulteta. Već tada sam počeo da uviđam neke stvari i prebacio se na akademski razvoj. Stvarno nikad nisam zažalio, jer mi je fakultet mnogo doneo. Prvu godinu studiranja sam igrao u Jedinstvu iz Stare Pazove, skoro polovično, a nakon toga sam nekoliko godina nastupao za beogradski Železničar u kome sam završio sa aktivnim igranjem odbojke…Tokom perioda nastupanja za ’Želju’ započeo sam sa trenerskim poslom, prvenstveno u školi odbojke".
Ipak, Zdravko nije odlučio da krene putem kojim idu odbojkaški treneri.
"S obzirom na to da sam Difovac po struci, uz odbojku, bio mi je blizak i momenat razvoja i fizičke pripreme sportista. Krenuo sam individualno da radim sa sportistima, nisu to bili samo odbojkaši… Kada sam upisao master pozvao me čuveni profesor Vlada Koprivica za reprezentaciju. Nikola Grbić je njega angažovao, a profesor je oformio mini tim od četiri momka koja bi se bavila kondicijom, gde je bila i moja malenkost. On je planirao, a nas četvorica smo sprovodili njegov program. To je bila vrlo dobra zamisao i Koprivicina i Odbojkaškog saveza. Eto, od nas četvorice – trojica su ostala u profesionalnoj odbojci do danas. Od tada kreće moj rad na najvišem nivou sa odbojkašima”.
Imao je kratku epizodu kao odbojkaški trener.
"Jedno vreme sam bio u toj ulozi i značajno mi je pomoglo za neke kasnije situacije u kojima sam se našao. Jednostavno, približilo mi je u neku ruku način razmišljanja prvog trenera, odnosno da shvatim zašto trener možda neće da radi nešto što sam ja prethodno zamislio sa stanovišta fizičke pripreme. Samim tim, izbegao sam možda neke bespotrebne rasprave i nerazumevanja", uz osmeh kaže Zdravko.
U reprezentaciju je zakoračio dok je selektor bio Nikola Grbić.
"Igrali smo te kvalifikacije za OI u Bariju 2019. i izgubili smo… Svi smo očekivali prolazak na OI, ali nažalost nismo uspeli. Došlo je do smene i klupu je preuzeo novi stručni štab na čelu sa Bobom, i iz nekog razloga su me zadržali. Tad je krenula moja saradnja sa Kovačem… Osvojili smo tada Evropsko prvenstvo, tako da je početak bio izuzetno uspešan. I sledeće godine sam bio deo stručnog štaba seniora, a jedne godine sam radio i sa B reprezentacijom. Nakon toga me pozvao u svoj tadašnji klub – SKRA iz Belhatova da odradim pripremni period sa još jednim bliskim Bobinim pomoćnikom Slobodanom Prakljačićem, koji je u Mađarskoj trenutno. I evo sad smo u Halkbanku".
Dolazak u Ankaru nije značio i zapostavljanje studija.
"Ovde boravim na njihovom fakultetu u okviru evropskog projekta za razmenu i usavršavanje studenata doktorskih studija, a sve zahvaljujući bliskoj saradnji sa našim FSFV-om… Bližim se kraju doktorskih studija. Odbranio sam projekat disertacije, objavio rad u međunarodnom naučnom časopisu… To su sve uslovi koji moraju da se ispune pre izrade same disertacije. Osim toga, tokom rada na našem fakultetu stekao sam istraživačko zvanje - istraživač-saradnik. Tako da i tu imam iskustva, a sad je ostalo da se finišira doktorska disertacija, a tu sam pred kraj”.
Ispričao je i kako je odlučio akademski da ide toliko daleko…
"Na fakultetu postoji metodičko-istraživačka laboratorija, u kojoj se sprovode istraživanja, mahom biomehaničke prirode… Brojni doktoradi, od kojih su određeni danas asistenti na fakultetu su morali za izradu svojih doktorskih disertacija da rade eksperimente. Većini njih sam bio ispitanik, znači bukvalno sam učestvovao u 90 odsto istraživanja sprovedenih u laboratoriji. Naravno da sam dobio epitet ’diplomirani beli miš’. Zainteresovao sam se pre svega za metodološki rad. Danas vidimo da je trend u u sportu, pa i u fizičkoj pripremi korišćenje modernih tehnologija gotovo svakodnevno – u testiranjima gde vršiš monitoring opšteg stanja ili performanse sportiste, evaluiraš da li je neko ispunio zahteve povratka na teren nakon povrede... Prvenstveno me je zanimalo kako funkcionišu ti uređaji. Zatim tretmani, gde te testiraju, pa radiš neki tretman, pa te opet testiraju i nakon toga vidiš neke svrsishodne promene, efekte toga. To me je generalno zainteresovalo…”.
Vrlo brzo je shvatio da želi u sve da uđe još dublje.
"U to vreme sam počeo da radim, baš aktivno sam se posvetio fizičkoj pripremi… Mogu da kažem da me, tokom master studija, za doktorske studije nagovorila profesorka Olivera Knežević. Sada mi je mentor. Ubedila me je da krenem tim, istraživačkim putem… Nikad nisam zažalio, mislim da je sjajan studijski program, prilično je razvijen, popularan za strane student poput Slovenca, Turaka, Libanaca, Grka, Kineza… Taj program zaista sjajno funkcioniše na FSFV-u i pruža dragoceno znanje studentima. Upisivanjem doktorskih sam ostao u naučno istraživačkim vodama – i danas se bavim time. Koliko fizičkom pripremom – toliko i time. Nauka u sportu je prilično mlada, i pored jaza između prakse i nauke, razvojem metodologije istraživanja i novih tehnologija, svedoci smo da se taj jaz sve više smanjuje. Naravno, mnogo je korisnih stvari iz istraživačke delatnosti koje su mi pomogle u stručnom radu. Evo konkretno ove sezone u radu u Halkbanku”.
(©Halkbank, Yunus Emre Kartal)Period adaptacije nije bio težak i dugačak.
"Što se konkretno posla tiče – došao sam izuzetno pripremljen. Radio sam i u klupskoj odbojci i sa reprezentacijom. Još pre nego što sam došao, čuo sam se sa kolegama iz Turske. Pitali su mi šta mi treba od opreme, sve vezano za moj deo posla… U hodu su me upoznavali sa ciljevima, očekivanjima... Stvarno me poštuju ljudi koji rade ovde, tako da nisam imao mnogo problema da se priviknem".
Kao najveći izazov deluje sam odnos sa zvezdama poput Ervina Ngapeta.
"Mi u reprezentaciji imamo veći broj svestskih asova nego Halkbank. Tako da sam bio pripremljen s te strane… Kada svetske zvezde poput Nimira i Ngapeta steknu poverenje bazirano na stručnosti i znanju, onda vas i te kako poštuju. Ako namirišu bilo kakvu nesigurnost ili nestručnost, onda može doći do neprijatnosti. Kad osete da tvoj rad doprinosi njihovom poboljšanju – u bilo kom smislu, na primer u preventivnom, da manje oseća ili ne oseća neke hronične tegobe poput bola u kolenu ili da je brži na terenu… Onda nemaš apsolutno nikakav problem. Oni su sličan mentalitet našim igračima… Vole da se šale, ali što se tiče rada su izuzetno profesionalni".
AMERIKANCI KAD DOĐU U TERETANU SVE RADE, NE PITAJU ZAŠTO
Ipak, svaki igrač pristupa radu na drugačiji način.
"Evo da pomenem Amerikance – dođu u teretanu, daš im program i ne moraš ni da ih pratiš. Sve rade, ne pitaju zašto. Dizač je iz Amerike, imamo dva Kanađanina, tu su Turci, ali i dva ’naša’ momka – naturalizovani turski reprezentativci poreklom iz Bosne, a tu su i dva glavna igrača – Nimir i Ngapet. Francuz i Holanđanin. Različite su kulture, ali svi su na svoj način profesionalni. Odradili smo dobar pripremni period, a kako je odmicalo vreme oni su shvatali moju filozofiju fizičke pripreme. Naravno da je bilo pitanja na početku, posebno od domaćih igrača. Čim si novi, njih onda sve zanima, zašto nešto rade, kontrolišu te… Međutim, brzo smo se navikli jedni na druge, skapirali način rada i danas gotovo da niko više ništa i ne pita".
Zdravku je pomoć stigla i od prvog trenera…
"Imao sam veliku podršku od Kovača, odnosno zaleđinu. Njegovo ime i autoritet mi je pomoglo da postavimo sve na željeno mesto. Nije bilo potrebe da intereveniše, ali da je bilo nesuglasica, on bi stao iza mene".
Nedavno su Kovač i Aničić proslavljali osvajanje Kupa.
"Bilo je ludo finale, a i ceo turnir završni. U polufinalu protiv Fenera smo poveli 2:0, međutim u trećem setu su se razgoropadili. Bilo je veoma napeto do kraja. Kasnije u finalu došao Arkas, a niko nije očekivao da će izbaciti Zirat. Mada su izuzetno kvalitetna ekipa. Grozer tamo igra, čovek kao da ima 30 godina, a ne 40. Oni su poveli u finalu, euforija, ludilo… Ali, ozbiljno smo shvatili tu utakmicu, nismo pali. Jedna od naših dominantnih figura tog finala bio je mladi Lagumdžija. Zaista moram da pomenem Mirzu i Marka Matića, fenomenalni momci, superstarovi turske reprezentacije koji su mi puno pomogli ovde, oni su poreklom iz Bosne odakle je moj otac, pričamo našim jezikom, imamo fenomenalnu saradnju i postali smo baš dobri prijatelji".
(©Halkbank, Yunus Emre Kartal)Vratio se potom na priču o finalu…
"Sedeo sam iza terena i tačno gledao iz pespektive igrača. Grozer kad stane na servis – nije realno kako udara loptu. Neke servise nije bilo šanse odbraniti, a kamo li pozitivno primiti… Ali, prelomili smo ih što taktički, što na snagu i iskustvo u pojedinim momentima. Naši su ipak veće atlete", uz glasan smeh konstatuje Zdravko. "Kad smo uzeli trofej pao mi je kamen sa srca, ipak je mnogo uloženo u ovu ekipu. Srećni smo i zadovoljni. Spremali smo se ozbiljno za to. Kad smo završili učešće u Ligi šampiona, posvetili smo se domaćim takmičenjima".
U najjačem evropskom takmičenju Halkbank je izbacio trostrukog uzastopnog šampiona Zaksu, a onda ispao u četvrtfinalu od Lubea.
"Bio je cilj da prođemo grupu, jer je bila teška – Pjaćenca, Berlin i Benfika. Dobra ekipa Berlina nas je nadigrala u Nemačkoj, takođe i Pijaćenca kod nas. Međutim, uzvratili smo im, ali je bilo prilično izazovno proći takvu grupu. Naleteli smo na Zaksu u plej-ofu, ali znali smo da nije moćna kao prošle godine. Kod njih smo izgubili u taj-brejku i videli smo da možemo da ih dobijemo na našem terenu. Tako je i bilo, izdominirali smo u tom meču… Ali, posle je došao italijanski gigant - Lube, koji je bio jači. Mogu da kažem da nas je De Čeko dobio skoro sam. U suštini, zadovoljni smo učešćem, i pored toga što ostaje žal što nismo pokazali bolju igru protiv Lubea i eventualnog prolaska u polufinale".
Preostaje im još samo borba za titulu u Turskoj, koja kreće baš danas protiv Fenerbahčea.
"Očekivao sam da protivnik bude Fener… Mi smo imali jedan poraz u ligaškom delu i to upravo od njih. Zirat je na papiru važio za bolju ekipu, ali moguće da su oni tempirali formu za Ligu šampiona, pa su pali u završnici prvenstva. Ne ulazim u to… Fener je pojačao ritam i stvarno dobro igra. Dobili su nas u prvenstvu, a onda namučili u Kupu ozbiljno. Luburić je u sjajnoj formi i to me iskreno raduje – zbog reprezentacije. Kompletna su ekipa… Očekujem dobar fajt. Mi smo u dobroj formi, dobro smo trenirali. Spremni smo za finale. Igra se na tri dobijene utakmice i verujem da će biti baš teška, intenzivna serija, dostojna finala", zaključio je Zdravko Aničić.
PIŠE: Miljana ROGAČ
FINALE PLEJ-OFA ZA ODBOJKAŠE U TURSKOJ
***serija se igra na tri pobede
