Godina ispunjena emocijama za Podraščanina: Rastanak sa Trentinom, pa poslednje reprezentativno leto

Uvek kada se priča o igračima koji bi trebalo da budu zvezda vodilja nekim novim generacijama dolazi se do imena Marka Podraščanina. Bio je i ostao pravi primer kako bi trebalo sportista da se ponaša na terenu i van njega. Stigao je u Italiju 2007. godine, tako da će uskoro proslaviti punoletstvo kad je karijera u Seriji A u pitanju. U reprezentaciji je rekorder po broju utakmica - pa već sada ima status legende.

Vrhunski kvalitet potvrđuje iz sezone u sezonu. Čini se nekad da je dostigao vrhunac, a onda ponovo pomeri granice. U avgustu puni 37 godina, a i dalje sa podjednakom željom kao i pre deceniju, odlazi na svaki trening i utakmicu. U nacionalnom timu ćemo ga gledati još samo ovog leta, a klupska priča će se nastaviti i dalje.

Za mnoge je ova sezona završena, ali ne i za Marka i njegove saigrače. Čeka ih najteži ispit - finale Lige šampiona protiv Jastrežebskog. Obračun koji se igra u nedelju u Antaliji neće biti poseban za Podraščanina samo jer ima četvrtu šansu da uzme evropski prvenac, već i zbog činjenice da će se oprostiti od Trentina posle četiri godine.

"Uzbuđenje je veliko, s obzirom na to da je ovo moja četvrta godina u Trentu, a da igramo treće finale Lige šampiona. Stvarno se nadam da će biti treća sreća jer je to jedan od retkih trofeja koji mi nedostaje u bogatoj karijeri. Imamo i snage i kvaliteta i talenta da osvojimo, da odemo ovog puta do samog kraja. Poljaci su favoriti, ali potrudićemo se da uzmemo poslednji poen i podignemo pehar u Turskoj", poručio je Marko Podraščanin u intervjuu za Mozzart Sport.

Jastrežebski je i prošle godine igrao finale, a poražen je od Zakse - ekipe koja je na poslednjem stepeniku zaustavila Trentino 2021. i 2022. Trostruki uzastopni šampion je ove sezone ranije završio evropsku misiju, pa se otvorila prilika da na tronu vidimo neku drugu ekipu. Jastrežebski u Antaliju stiže u sjajnom raspoloženju jer je nedavno postao šampion u domaćem prvenstvu.

"Pratili smo ih, igraju veoma dobro, prilično brzo, malo greše... Imaju ekipu koja je nekoliko godina zajedno. Nisu tu samo kvalitetni Poljaci, već i vrhunski strani igrači. Ove godine su igrali odlično i u prvenstvu Poljske i u Ligi šampiona. Prepustio bih im ulogu favorita. Oni su prošle godine izgubili od Zakse, pre toga smo mi dva puta poraženi, liga u Poljskoj je definitivno u rastu. Poznajemo ih dobro, igrali smo i u reprezentaciji protiv tih igrača. Spremićemo se dobro za tu jednu utakmicu".

Mlade nade Trentina u prethodnim finalima nisu uspele da iznesu pritisak, ali sada Marko veruje da će biti drugačije.

"Prošle sezone kada smo osvojili prvenstvo u Italiji - ti mladi igrači su bili glavni akteri, nosioci naše igre zajedno za Kazijskim, koji je posle otišao u Milano. S obzirom na to da su sa reprezentacijom Italije već osvojili Evropsko i Svetsko prvenstvo, mislim da je red da se okite evropskom krunom i u klubu. Iako su prilično mladi, iskusni su i zbog svega što su pokazali za ove četiri godine koliko smo zajedno - zaslužili su da osvoje Ligu šampiona. Zato ponavljam - nadam se da će treća biti sreća".

U domaćem šampionatu odbojkaši Trentina nisu uspeli da odbrane titulu... Na put im je stala Monca u polufinalu, a posle toga i Milano u borbi za treće mesto.

"Bilo je veoma teško u plej-ofu. Mi smo cele sezone igrali veoma dobro, bili smo kompletni sve do jednog trenutka. Povreda najvažnijeg igrača, dizača Sbertolija je zapravo i glavni razlog zašto smo ovako prošli u razigravanju. Bilo je teško i doći do samog polufinala, jer nam je prvi protivnik bila Modena. Možda rezultat ne pokazuje, ali mi smo već protiv njih u četvrtfinalu imali problema. Došlo je do pada, zamora, opao je kvalitet igre... Meseci ili mesec i po smo igrali bez prvog dizača i to se osetilo na kraju plej-ofa. Dali smo stvarno sve što smo mogli, mislim da smo u ovom trenutku dostigli maksimum, s obzirom na to da smo na najgori mogući način izgubili polufinale protiv Monce. Imali smo vođstbo 2:0 u seriji, treću utakmicu igrali kod nas kući - dobili prvi set, a posle izgubili na razliku u taj-brejku. Posle toga i petu utakmicu izgubili ovde na razliku u petom setu. Bilo je 17:15 ili tako nešto".

(CEV)

Takvi porazi znaju veoma da zabole...

"Moja ekipa je veoma mlada, čak se i podmladila u odnosu na prošlu godinu - osetila se razlika, nismo uspeli da se oporavimo. Dizač nam se vratio u međuvremenu, ali to nije bilo to. On je ipak pauzirao mesec i po dana, a mi smo na kraju izgubili i Laviju koji je bitan šraf u timu. Nismo uspeli da se povratimo do borbe za treće mesto. A s druge strane smo podsvesno već razmišljali o finalu Lige šampiona, s obzirom da je to ipak mnogo važnija utakmica nego razigravanje za treću poziciju u prvenstvu".

Pitanje je da li je Monca stvarno bolja ekipa od kompletnog Trentina.

"U ovom trenutku jeste bila bolja od nas. Tokom sezone nije, jer smo je dobili dva puta po 3:0. Nama je jedino žao što nismo bili u kompletnom sastavu, jer smo stvarno imali dobru sezonu. Pokazalo se da ligaški deo očigledno ovde ne mora ništa da znači. Mi smo prošle godine uzeli skudeto, a pamtim da smo u jednom trenutku na tabeli bili šesti. Sad smo lagano osvojili ligaški deo, a onda nam se desila jedna povreda, druga povreda, ekipa je pala i Monca je na kraju zasluženo pobedila".

Ta ekipa je posle zaustavljena u finalu protiv Peruđe.

"Oni su čak i protiv Peruđe igrali na stvarno visokom nivou. Tu ipak nisu mogli do iznenađenja. I očekivao sam da će Peruđa uzeti, pokazali su najviše ove godine. Osvojili su sva četiri trofeja, da su igrali i Ligu šampiona, mislim da bi i tu pobedili. Pokazalo se da prave razliku, posebno njihova dugačka klupa i iskustvo samih igrača. Posle prošlogodišnjeg neuspeha, želeli su da podignu i odu do samog kraja. To su uspeli u sva četiri takmičenja u kojima su učestvovali".

(CEV)

Ono što trenutno raduje Podraščanina jeste što je njegov tim ponovo na okupu.

"U ponedeljak smo posle dva meseca imali trening u kompletnom sastavu. Svi su se vratili i Sbertoli i Lavija - srećan sam zbog toga. Nadam se da ćemo ove nedelje uspeti da podignemo nivo igre i forme i da će to biti dovoljno da se pobedi jedna od najboljih ekipa u Evropi. Jedna utakmica je u pitanju, tako da je sve moguće u Antaliji".

Ove sezone Marko ima tu privilegiju da sa kapitenskom trakom predvodi ove sjajne momke.

"Posle Maćerate i Peruđe, biti kapiten još jednog velikog tima kao što je Trentino - stvarno je velika čast. Ekipa je stvarno skup veoma dobrih momaka, tako da je vrlo lako raditi sa njima. Kulturni su, posvećeni, dobri ljudi... Ove godine imamo novog, mladog trenera koji je veoma dobro radio sa nama. Nadam se da će i sada dobro spremiti ekipu. Kažem još jednom - stvarno je velika čast i za mene i za moju porodicu, a i za Srbiju".

Teodora Pušić i Marko Podraščanin u Superfinalu Lige šampiona

Najlepši oproštaj sigurno bi bio sa trofejom u rukama...

"Ovo će biti moj poslednji meč u dresu Trentina, završiće se jedan lep ciklus koji je trajao četiri godine. Došao sam u klub misleći da ću ostati dve sezone, ali stvarno mi se sve svidelo - ljudi, odnos prema odbojci, sve je bilo na vrhunskom nivou. Ovi klinci su me učinili mlađim. Bilo mi je zadovoljstvo i kad se nadmećem sa njima i kad igram sa njima. Četiri predivne godine sam proveo ovde, a nadam se da će poslednja utakmica za Trentino biti i ona najbolja".

Naredne sezone ne planira da menja ligu.

"Ostajem u Italiji, samo još ne znam gde. Ima ponuda... I zbog sebe i zbog porodice želim da ostanemo u Italiji. Videćemo gde će to biti"

AKO POSTOJI SPORTSKA PRAVDA, ZASLUŽILI SMO DA ODEMO NA OLIMPIJSKE IGRE

Čim bude završio sa klupskim obavezama, Marko će se pridružiti reprezentaciji Srbije.

"Jedva čekam, baš. U svakodnevnom sam kontaktu sa trenerom, sa igračima... Oni su krenuli pripreme, a ja ću ih sačekati u Italiji kada budu protiv Italijana bile prijateljske utakmice. Posle toga se vraćam sa njima za Beograd. Ovo će biti moje poslednje leto u reprezentaciji. Jedva čekam posebno posle ovog plej-ofa sa Trentinom da se priključim".

Nacionalni tim će kroz Ligu nacija pokušati da obezbedi kartu za Pariz.

"Mislim da imamo velike šanse, da imamo veliku želju i znanje da se plasiramo na Olimpijske igre. Voleo bih da to bude kruna i moje karijere, a i svih nas. Ako postoji neka sportska pravda - mislim da smo zaslužili da odemo na OI posle propuštenih turnira u Riju i Tokiju".

Kada biste čuli ton glasa dok priča o reprezentaciji - rekli biste da je neki mladić koji tek čeka šansu za dokazivanje. Ne biste verovali da ovaj čovek ima 36 godina, da je rekorder po broju nastupa... Pored svega toga nikad nije umoran kad Srbija zove. Sada gotovo da neće imati ni predah - a tokom sezone je igrao i u prejakoj ligi u Italiji i u Ligi šampiona.

"Što bi rekao naš kolega Krsmanović: ’Da plačemo, to ne smemo’. Nema tu šta - zato sam baš i podvukao da je moje poslednje leto i da jedva čekam da se priključim i pomognem. Mislim da ako bi svako od nas dao svoje najbolje - da će ispasti i rezultatski super, a i što se atmosfere tiče. Momci su fenomenalni, dugo već igramo zajedno. Nadam se da će pravda da nas pogleda, mislim da ćemo se plasirati, a onda tamo možemo da napravimo dobar rezultat, s obzirom na to da imamo znanje, a i dobre sezone - što je najvažnije. Svi ćemo biti zdravi, konačno. Prošle godine se video manjak igrača, neki su bili povređeni i van tima. Ove godine se nadam da ćemo biti kompletni i da ćemo odigrati najbolje što možemo", podvukao je Podraščanin.

PIŠE: Miljana ROGAČ