INTERVJU – Milena Delić: Prvi pik za selektora nas je odbio, sad je momenat za domaćeg trenera
Vreme čitanja: 13min | sub. 20.01.24. | 08:31
Predsednica Rukometnog saveza Srbije u razgovoru za Mozzart Sport o razlazu sa Tonijem Đeronom, Danijelu Anđelkoviću i famoznoj poseti u Staroj Pazovi pred Evropsko prvenstvo, „jednom od dva najbolja stručnjaka na svetu“ koji nije hteo opet da predvodi reprezentaciju, finansijskoj injekciji koja stiže naredne nedelje...
Minhenske rane su sveže. Toni Đerona, očekivano, nije više selektor Srbije posle fijaska na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj i tek 19. mesta, samo boda u tri meča i trilerima bez srećnog kraja po Orlove. Sve ono dobro što je građeno tri i po godine pod komandom španskog stručnjaka se raspršilo kao mehur od sapunice za šest dana u srcu Bavarske. Igrali su poljuljani, javnost ih je dočekalo žestokim kritikama.
Srpski rukomet je opet na raskrsnici, po ko zna koji put u ovom milenijumu. Ni ženskoj selekciji ne cvetaju ruže. Predsednica Rukometnog saveza Srbije Milena Delić u intervjuu za Mozzart Sport govorila je o vrućoj temi, kandidatima za selektora, ali i aktuelnim dešavanjima koje muče rukometne zaljubljenike.
Izabrane vesti
Španski stručnjak je od petka bivši. Narednih nekoliko nedelja biće prometno u kancelarijama na Tošinom bunaru. Javnost se pita ko je naslednik doskorašnjeg kormilara.
„Imala sam korektan razgovor sa Đeronom. Sporazumno smo se dogovorili da prekinemo saradnju. Savez ima obavezu da ispoštuje njegov ugovor koji traje do juna. Toni je bio svestan da se ne planira nastavak saradnje s njim. I onda smo odlučili da ne gubimo vreme, jer nas u maju očekuje baraž za SP, da se oprostimo i poželimo sreću u budućem radu jedni drugima. Zaista nemam ništa loše da kažem o tom čoveku, nijednu ružnu reč. Toliko je kooperativan, fin, profesionalan, analitičan, vredan, radan... Dao je sebe 100 odsto u ovome, ali je očigledno da je pokazao manjkavosti u vođenju ekipe. Ne mogu da branim neodbranjivo. Svi se pitamo zašto nije igrao Borzaš u nastavku protiv Mađarske kada je bio odličan u prvih 30 minuta. Svi smo videli da je trebalo da igra. I tako su neke sitnice koje su možda i odlučile“, rekla je Delićeva na početku razgovora za naš portal.
Kako gledate na celokupan Đeronin mandat?
„Krivo mi je, žao mi je što se ovo dogodilo, ali... Ovo je treći veliki šampionat. Prvo na Evropskom prvenstvu 2022. godine u Segedinu smo imali opravdanje. Zaista, taj kovid koj nas je ’polupao'. Došlo je Svetsko prvenstvo u Katovicama gde smo se nadali da možemo nešto više. Dogodilo su se te igrarije sa Milosavljevim pred meč sa Nemačkom. Sačekali su da se odigra ta utakmica, pa ga onda pustili u nastavku šampionata“.
Da vas prekinem, da li je to bila greška RSS-a? Kada igrač dođe na pripreme reprezentacije nema obavezu da se vraća.
„Ne mogu da sprečim dečka koji se možda uplašio da će da izgubi ugovor, iako mislim da mu se ništa ne bi dogodilo. U tom trenutku je bio jedan od najbojih golmana na svetu i nije trebalo da se plaši za svoj status, jer sigurno je bilo mnogo klubova koje bi jedva dočekali da ga angažuju. To je bila njegova odluka. Ne možemo mi protiv toga ako je on tako odlučio. To je možda razlika u odnosu na prošle generacije. Sadašnji igrači su malo bojažljivi, kao da su nesigurni u sebe. Ovi momci su zaista divni. Mi bolje nemamo. I verovali smo u njih. Pred polazak sam im se obratila, poželela sreću. Toliko je malo falilo, i pored loše igre, na gol smo bili tu negde. Znali smo da je naša grupa najujednačenija. Malo je trebalo, ali to je razlika između vrhunskih i prosečnih reprezentacija. To je nažalost tako. Žao mi je te generacije. Ne mislim na medalju, nego plasman u kvalifikacije za Olimpijske igre. To bi bilo dobro i za RSS i kompletan srpski sport. Postoji bes, razočaranje, tuga... Na kraju, drago mi je što smo se Đeronom razišli na prijateljski način“.
„ANĐELKOVIĆ SEDAM GODINA UNAZAD DOLAZI PRED SVAKO PRVENSTVO“
Rukometna čaršija je dolazak Danijela Anđelkovića u Staru Pazovu tokom priprema reprezentacije dočekala kao da ste i pre EP našli zamenu Toniju Đeroni?
„Kad već pokrenete lavinu u medijima i uverite se da to nije baš tako, kažite onda da ste pogrešili i izvinite se. Nije to bilo tako. Sreća je što je čovek iz Vojvodine pozvao Aleksandra Blagojevića i pitao ga: ’Da li je istina da je Milena dovela Anđelkovića u Staru Pazovu da unosi nemir pred polazak u Španiju’? On mu je rekao: ’Baš mi je drago da si me to pitao, jer sam ja Milenu dovezao’. Došao je čovek, sedi na tribinama. Taj dečko dolazi pred svako prvenstvo u tom periodu, tada je u Srbiji. Bio je prošle godine, pretprošle nije zbog korone. Sedam godina unazad dolazi. Ne znam ga lično, nemam njegov broj telefona. Dva puta sam se s njim rukovala i pitala ga kako je. Neko to sad pusti i napravi haotičnu situaciju. Nikakve namere nije bilo“. Čim je reprezentacija sletela, odmah naslovi ’Toni je bivši, biće smenjen’“?
To je novinarski posao. Bilo je realno da se očekuje rastanak sa Đeronom?
„Jeste, bilo je realno, ali sačekajte malo, da sleti, da popričamo s njim. Toni će da ispoštuje svoje obaveze iz ugovora. On je profesionalac, podneće izveštaj o Evropskom prvenstvu, pa ćemo da vidimo, da sednemo i da ga analiziramo. Odluku o novom selektoru ne moramo da donesemo na prečac. Mart je EHF nedelje, treba nekog protivnika da nađemo, sad ne znamo da li će novog selektoru to da odgovara ili želi samo trenažni proces. Moramo da budemo spremni za maj i baraž za Svetsko prvenstvo. Brzo vreme proleti. Ne bih volela da sečemo preko noći samo da bismo ispunili formu. Treba dobro da se analizira, da nađemo dobro rešenje, kreće novi olimpijski ciklus“.
„ĐERONA BIO ZAINTERESOVAN ZA PARTIZAN, A ONDA JE ODUSTAO“
Da li je proteklog leta bila realna priča da Toni Đerona preuzme Partizan i da dobije novi ugovor sa RSS-a?
„Bila je ozbiljna priča. Partizan je bio aktivan, on je kontaktirao Đeronu. Ustvari, prvo sam ja razgovarala sa Tonijem, predočila mu tu ideju da se pojača domaći klub, da se dovedu mladi igrači, perspektivni, da to bude strategija. Toniju je to bilo u prvom trenutku interesantno, ali se posle povukao. Ne znam šta je bilo u pitanju, odustao je, rekao je da želi da sačeka, da se posveti porodici, da je bio mnogo odsutan u prethodnom periodu. Razumela sam ga. Sad, da li je imao pogrešne savetnike, to ne znam. Mislim da bi to bio dobar potez. Ne da je došao u Partizan nego bilo koji domaći klub, da se tako privuče neki mlađi igrači da se vrati i onda bi bila druga priča kada je selektor u Srbiji, kada svakodnevno radi s njima“.
Da li će novi selektor da dobije ugovor na četiri godine?
„Obično se zaključuju takvi ugovori, ali mora pametnije da se napravi to. Kad sam zetekla ugovor sa Tonijem Đeronom od prethodnog rukovodstva, naša advokatska kancelarija se krstila i levom i desnom rukom. Ni u jednom članu nema zaštite RSS-a. Ubuduće, kada se bude potpisivao ugovor sa selektorom moraće da se zna koje su čije obaveze. U slučaju da krene po zlu, da ne bude da RSS nije zaštićen. Primera radi, može selektor da napravi neku glupost, da se pobije sa nekim, da daje neprimerene izjave, a tebi su vezane ruke da moraš da trpiš četvorogodišnji mandat“.
Ko bira novog selektora?
„Ja kao predsednica, uz naravno podršku ostalih članova UO RSS. Razgovaraćemo o kandidatima. Tražićemo od njih plan i program, kako vide četvorogodišnji ciklus. Nažalost, nemam stručni savet, to je manjkavost. Nemamo više stručnjake kao što su nekada bili profesor Pokrajac, ljude od integriteta, znanja, da kada nešto predlože da stoje iza toga. Odgovornost je na meni kao prvoj osobi u RSS-u. Pitanje je i koliko možemo da platimo novog selektora. Žao mi je što nemamo stručni savet, ali verujem u dogledno vreme da se će se stvoriti uslovi za to, da bi mogli da analiziraju izveštaje, planove, da proveravaju da li su selektori uradili to što su planirali, da li su sproveli u delo to".
„IMA VIŠE KANDIDATA, NISU SAMO DVA IMENA U OPTICAJU“
Novi selektor domaći stručnjak ili stranac? Danijel Anđelković i Boris Rojević su se zasad iskristalisali kao kandidati. Ko će biti novi kormilar?
„Ima još kandidata, naših trenera koji rade u inostranstvu. Moj stav, više bih volela da je to neko ko je tu. Kada je Toni dolazio bio je pravi trenutak za stranca. Mnoge smo potrošili bez potrebe, smenjivali ih brzo, bio je trenutak za inostranog stručnjaka. Sada mislim da nam treba drugačiji karakter, drugačije shvatanje sporta. Mi smo narod koji je žustar, krv vri u nama, da se nekada nešto i desi, prodrma, motiviše. To je potrebno našim igračima. Više sam za domaćeg stručnjaka. Sad je i pitanje da li neki naš trener koji radi u inostranstvu sme da preuzme reprezentaciju, da li ga klub pušta? Treba dobro da se analizira sve, imaćemo razgovore sa kandidatima sigurno“.
Kad kreće potera za Đeroninim naslednikom?
„Moraćemo brzo da radimo. Kad je to, ne znam još. Za desetak dana? Pitanje je, ali imamo svest da to moramo brzo da uradimo“.
Ko je prvi pik, s kim ćete prvo da razgovarate?
„Imala sam ga, ali u startu je rečeno da on ne bi ponovo da preuzima reprezentaciju“.
Ko je taj?
„Neka ostane tajna, zasad. Ne odustajemo, ’ajmo da probamo još koji put. Po meni je to jedan od dva najbolja trenera na svetu“?
Da li je taj čovek Ljubomir Vranješ, sportski direktor Flensburga?
„Ima klupske obaveze, nije sad ni u mladim godinama, da je pun elana. Zahvalio se na pozivu, bio je počastvovan. Rekao je da srpski rukomet ima odlične igrače, uvek je poštovao i jugoslovensku školu rukometa, ali u ovom trenutku nije zainteresovan za taj angažman. To je bio moj prvi pik“.
Izbor urednika
Kakva je situacija sa ženskom reprezentacijom i selektorom Urošem Bregarom. Letos je bilo priča oko Vojvodine. Zar nije logično da ako nema klub trenutno da preuzme neki naš?
„To za Vojvodinu je počelo skoro da se spominje. Neozbiljno je da sada dovedemo selektora u klub, a tamo se ništa ne dešava. Čega da se prihvati? Jednostavno, u ovom trenutku ne znam koga bi on mogao da vodi. Imao je pregovore i sa inostranim klubom. Kad može, on dođe u Srbiju i nije problem. Nezgodno je što je u EHF nedelji okupljanje svih selekcija, ne može da vidi sve na jednom mestu. Upoznat je sa svima, ima saradnika Markova iz Jagodine, radi se plan i program kako bi igračice dolazila spremne na pripreme. Nažalost, moram to da kažem, neke rukometašice dolaze sa 20 odsto masti i ne mogu jedan normalan trening da odrade“.
Srpska dijaspora je zakazala u Bavarskoj. Orlovi su imali najmanju podršku. Islandski savez je kupio 4.000 ulaznica. Da li je RSS mogao nešto slično, naravno ne u tolikoj meri, kako bi reprezentacija imala veću podršku s tribina?
„Nadala sam se većoj podršci, s obzirom na to da u tom delu Nemačke živi veliki broj naših ljudi. Ne znam koliki je budžet Rukometnog saveza Islanda? Mi nismo mogli to da priuštimo. Za Segedin smo trebovali određeni broj ulaznica, ali je trećina ostala neiskorišćena. Neki klubovi su naručivali i na kraju odustajali od puta. Imali smo taj pokušaj i rekla sam onda da u to više nećemo da ulazimo. Pre nekoliko meseci sam spominjala i neke turističke agencije da pozovemo, ali nisu bile zainteresovane“.
I Crnogoraca je bilo pet puta više u Minhenu?
„Oni imaju taj naboj. Ne kažem da naši igrači ne žele, ali nemaju tog vidljivog naboja kao Crnogorci“.
Zašto niko iz RSS-a nije posetio igrače u Minhenu?
„Ja sam išla u Segedin sa muškom selekcijom pre dve godine. Sa ženskom reprezentacijom sam išla više. Bila sam u Španiji i Sloveniji, u Danskoj krajem prošle godine nisam mogla zbog zdravstvenih problema. Kod nas je taj finansijski momenat uvek problem u decembru i januaru. Uvek sam više za to da ide jedna igračica više nego ja. Zasmetalo mi je kada se pisalo da je gospodin Vujko obišao devojke u Danskoj, a nije niko iz RSS-a. Vođa tima je uvek neko iz Saveza, on je predstavnik. Ne znam gde je Vujko bio, da li na tribinama? Ne volim tu zajedljivost. Došao si da se vidiš da igračicama iz svog kluba i nekom s kojom si možda pregovarao da dođe u Zvezdu. Da li je SP mesto za tako nešto? Sigurno da nije“.
„PRVI PUT ĆEMO IMATI GENERALNOG SPONZORA, NIJE TAČNO DA SMO U 'DEBELOM' MINUSU“
Priča se da je RSS u "debelom" minusu?
„Nije tačno. Jeste u minusu sad, ali sledeće nedelje nam ležu značajna sredstva. Prvi put u istoriji imaćemo generalnog sponzora. Što se tiče finansijskog plana za 2024. godinu, biće, da ne kažem jaka, ali da ćemo moći da sprovedemo sve aktivnosti, posebno u mlađim kategorijama. Seniore smo zatekli, oni su onakvi kakvi jesu, ali moje angažovanje je pre svega za mlađe selekcije. Smeta mi kad kažu da nema ničega. Kako nema? Imamo jaku mušku reprezentaciju 2002. koja je bila treća u Evropi, četvrta u svetu, zatim dobra godišta 2004, 2006... Kod žene je to nešto tanje, ali nije od juče takva situacija. Ne može to da se reši preko noći. Ja sam predsednica RSS-a tri godine i mesec dana. Nemam čarobni štapić. To su stvari koje mi smetaju. Ne može da se kaže da ništa ne postoji. Sada su momci 2004. godište pobedili Hrvatsku sa devet razlike, dečaci 2006. su slavili protov Francuske u gostima. Postoji kvalitet. Treba im omogućiti što češća okupljanja. Kada sam stigla na čelo saveza, dobili smo značajna sredstva od predsednika države kako bismo mogli da radimo normalno. Za godinu dana je to dalo rezultate. Juniorke su iz B prešle u A diviziju, kadetkinje na EP su bile šeste, obezbedile put u Kinu na SP ove godine. Nažalost, u seniorskoj ženskoj selekciji smo zatekli smenu generacija. Igrali smo u Danskoj na SP sa igračicama koje nisu imale veliku ulogu ranije, kao i debitantkinjama. Iznenadila sam se kako smo odigrali protiv Danske. Bregara potcenjuju, ali za većinu naših stručnjaka je Doktor Pokrajac“.
„ANDREI LEKIĆ SAM PREDLAGALA DA BUDE GENERALNI SEKRETAR RSS-a“
Kada ste spomenuli smenu generacija. To uglavnom kod nas ima da igrači i igračice pet, šest godina pre kraja karijere ne žele više da igraju za nacionalnu selekciju. Tako je bilo u prošlosti, od Momira Ilića, Petra Nenadića, Dragane Cvijić... Katrin Lunde igra za reprezentaciju sa 43, Nikola Karabatić sa 40, Hans Lindberg sa 42, nekada Kiril Lazarov do 42 je bio na terenu u dresu Makedonije. Šta je tu problem?
„Kada sam izabrana za predsednicu RSS-a, prva akcija su bile olimpijske kvalifikacije za žene u Đeru. To je bilo tri-četiri meseca posle mog imenovanja. Kada sam došla na ovu poziciju, prva osoba s kojom sam razgovarala bila je Andrea Lekić. Pošto je bila teško povređena, ponudila sam joj da bude generalni sekretar RSS-a, naravno ako bude želela da završi karijeru. Ona je razmišljala, rekla da, ipak, želi da nastavi da igra. U trenutku priprema za Đer saznam da je tadašnji selektor Ljubomir Obradović pozvao i povređene igračice na pripreme, da budu podrška mlađima, da se ne osete zapostavljenim. Veče pred put ja saznam da je Andrea trebalo da ide i sa ekipom kao podrška, a ja sam mislila da ona ne ide. Tada se naljutila na mene. Mislila je da ja to mogu da rešim. Nije to bilo tek tako, ono da sednem u autobus i idem, moralo je i da se prijavi to, koliko soba.... Ja to dete znam od 17. godine, pratila sam njen razvoj, uvek sam joj bila podrška i nije mi jasno što me nije pozvala da kaže da bi htela da ide. Ne bi onda bio nikakav problem, poslali bi sve na vreme. Ispalo je da smo mi protiv nje, da ona više zaslužuje, mnogo ružno je bilo. Ona se prva povukla. Kasnje je to uradila Katarina Krpež Šlezak. Ona me je jedina nazvala, objasnila razloga, da želi više da provede vremena sa detetom, da je u godinama kad ne može više da pruži, da želi da mlađa dobije šansu kao što je ona nekada dobila. Kad smo imenovali Bregara za selektora, on je te godine u Krim doveo i Andreu Lekić i Draganu Cvijić. Gde ćeš bolju situaciju? Jednostavno, RSS se nijedne igračice nije odrekao. I ovih pet koji su se prošle godine povukle, i ranije su htele da završe reprezentativnu karijere. Ne mogu nikog na silu da zadržim ako neće“.
Kad smo kod igrača kojih se odričemo. Ranije smo uspeli da vratimo Uroša Borzaša pod srpsku zastavu, Dragan Pešmalbek je počeo da igra za našu reprezentaciju. Sada imamo situaciju da je možda najveći problem seniroske selekcije pozicija desnog beka, a imamo trojicu na „ić“ koji nisu deo naših selekcija. Zoran Ilić igra za Mađarsku, rekao je da ga niko nikada nije zvao iz RSS-a, dok Aleksandar Cenić (igrao prošle godine za juniorsku reprezentaciju Španije na SP) nije deo selekcije zbog sukoba sa Đorđem Teodorovićem. Takođe, ostaje nejasno zašto u novoj generaciji juniora nema mesta za Uroša Mitrovića iz Tuluza?
„Kod Cenića znam da je bio neki konflikt sa Teodorovićem. Kasnije je to izglađeno, ali ne znam gde je zapelo. Mi ne smemo da se odričemo nijednog igrača, ali isto tako ne mogu ja da namećem koga će selektor da zove. Možda je to moja greška, ali to je mač sa dve oštrice. Ja uvek govorim da treba najkvalitetnjii da budu u reprezentaciji. Drugi je tu problem bio, na relaciji selektor – roditelj“.
Uroš Mitrović nije jedini izgubljen od te trojice.
„Ono što znam da i kod njega nije nesporazum trener – igrač nego trener-roditelj. Što se tiče skautinga, imamo sportski sektor u RSS-u i on radi. Sada se pojavljuju naši nekadašnji igrači koji su davno otišli, pa su tu sada njihova deca. Prati se, da nekog ne ispustimo. Ako žele da igraju za Srbiju, da im to bude omogućeno“, zaključila je Milena Delić.