Nova bekovska trojka i pouka – svaka greška i promašeni zicer skupo se plaća protiv top ekipa

I bi Kil u Srbiji, posle skoro 13 godina. Tada je Zebre u Pioniru na megdan Partizanu u Ligi šampiona dočekalo jedva 1.500 ljudi, ovog puta u Novom Sadu – praznik rukometa. Skoro 7.000 gledalaca poslalo je u svet prelepu sliku. Posećenije dvorane nije bilo u drugom kolu Lige Evrope.

Za razliku od prethodne sezone, kada je Flensburg bio „aždaja“, prava mašina za golove u dva meča protiv srpskog šampiona, protiv Zebri s Baltika je moglo da se igra. Doduše, nemački tim je kontrolisao igru i rezultat, ali u finišu Novosađani su pripretili, smanjili na dva gola minusa golom Žoaa Pedra da Silve (25:27), imali dva vezana napada za dramu, ali kada se lomilo krila Damke i Imre su rešili pitanje pobednika.

Voša raste kao tim i klub, i dalje ima realne šanse da prezimi u Ligi Evrope posle brejka u Našicama, ponovi prošlosezonski uspeh i bori se za nokaut fazu. Pouke za Lale je da se svaka greška skupo plaća, promašeni zicer, tehnička greška, odmah sledi kontra i lagani golovi. Nije uspeo srpski šampion da se odbrani na crti. Robusni pivotmeni Patrik Vinček i Hendrik Pekeler stvarali su mnogo problema, posebno u prvih 30 minuta.

U nastavku je Fran Lučin blistao na golu, njegovim odbranama su se domaćini vratili u život. Dobar u prvih 30 minuta bio je Andrej Trnavac.

Krila su bila na nivou, Vukašin Vorkapić i Ahmed Sesa, mada je srpski reprezentativac, koji je sjajno počeo meč, u nekoliko navrata bio dekoncentrisan u prvom delu meča, kada je promašio penal i kontru, pa je propuštena šansa da Vojvodina povede prvi put sredinom prvog poluvremena.

Ono što se iskristalisalo na početku sezone je da je Vojvodina dobila novu udarnu bekovsku liniju, Milan Jovanović – Stefan Dodić – Jovica Nikiolić. Iskusniji Petar Đorđić, Boris Puhovski i Žoao Pedro da Silva traže formu. Udarni trio je mlad, ni blizu zenita, Jovanović ima 26, Dodić 21, a Nikolić 23, pokazao da može da nosi teret u Evropi. Čeka se i dalje oporavak levorukog Milana Milića koji s vratio rukometu posle skoro godinu dana, ali igra zasad samo domaće utakmice slabijeg intenziteta posle operacije ligamenta kolena.

18.45: (1,90) Olborg (8,00) Seged (2,20)

Dodić je ulaskom u igru u finišu prvog poluvremenu pokrenuo tim, dao je tri brza gola, pokazao da se vraća u formu i da će biti stub Voše u nastavku sezone. Milan Jovanović je, uz Lučina, bio pokretač u nastavku, egzekutor kada se činilo da kola kreću nizbrdo, kada je Kil poveo sa 25:18. Trener Boris Rojević je u tim trenucima, kada je pretila katastrofa domaćina, tajm-autom trgao svoj tim.

Junačka Voša uplašila Kil, ali nedovoljno za čudo

Rojević: Fale nam ovakve utakmice; Duvnjak: Veseli me broj dece na tribinama

Jovica Nikolić je takođe imao mnogo problema s povredama u karijeri. Vratio se prošle zime u Novi Sad posle 10 meseci pauze u dresu Veclara. Dao je pet golova Kilu, probijao odbranu Zebri, „grizao“ i u odbrani, a problem je što trenutno nema konkurenta na njegovoj poziciji desnog beka, pa mora da igra skoro svih 60 minuta.

„Dali smo sve od sebe, u ovom trenutku koliko smo mogli. Bilo je prelepo da se igra u ovakvom ambijentu, hvala veliko publici. Igrali smo protiv jedne vrhunske ekipe, jedne od najbojih na svetu. Borili smo se, to nije bilo dovoljno za pobedu, sigurno da nismo bili na maksimumu. Napravili smo par grešaka u drugom poluvremenu kada smo imali šansu da se vratimo. Kil to lako kažnjava. Idemo dalje, protiv Torelevege je bitna utakmica za plasman u narednu rundu. Nema vremema za tugovanje“, istakao je Nikolić za Mozzart Sport.

Jovica Nikolić (©RK Vojvodina)

Verovatno su Novosađani očekivali na golu jednog od najboljih na svetu Andreasa Volfa, ali je veći deo meča među stativama bio iskusni Čeh Tomaš Mrkva. Da li vas je to iznenadilo?

„Pripremali smo se za sva tri golmana. Videli smo u prvom meču u Kilu da Volf nije branio. Bio je i pad koncentracije, neke zicere smo promašili u prvom poluvremenu“.

Da li je teško da se igra 60 minuta?

„Jeste, naravno, nadam se da će Milan Milić što pre da nam se pridruži i u Ligi Evrope“.

Sa strane se činilo da s Kilom može da se igra. I u dresu Veclara ste imali iskustva protiv Zebri. Kakav je osećaj biti s njima na terenu?

„Oni su ljudi od krvi i mesa, može da se igra, naravno. Razliku pravi to što Kil koristi svaku grešku. Umesto ti da daš gol, oni ti ga daju, pa je to već dva gola minusa. Nismo iskoristili neke kontre, odmah su nas kaznili, i to je pouka ovog meča. To čine ove ekipe tako moćne, na top nivou svetskog rukometa“.

Da li je lepše na Slanoj bari ili SPENS-u?

„Slana bara je naša kuća, ali bilo je i ovde pred punim tribinama prelepo da se igra, uživali smo“, zaključio je Nikolić.

Narednog utorka Voša se vraća u svoju Slanu baru, čeka finalistu Kupa španskog kralja Torelavega koja je propustila šansu da na svom terenu pobedi Nekse. U finišu se hrvatski vicešampion izvukao i stigao do boda golom Tina Lučina u poslednjim trenucima meča (32:32).