Poznajete li Kimberli Drevnjok? Odrasla uz životinje, sanja o Africi, bavi se modelingom, sad igra u Srbiji

Uspela je da se dokaže na odbojkaškom terenu, ali ne smatra da je sport njena glavna svrha u životu. Kimberli Drevnjok je devojka koja gleda na svet drugačijim očima. Udaranje po lopti ne predstavlja joj jedino zadovoljstvo, pa zato i ne čude neobični potezi koje je povlačila u karijeri... Odbojkašica koja je ranije nosila dres italijanskog Skandićija, turskog Sarijera, francuskog Miluza, nemačkog Potsdama, Šverina, Berlina i Visbadena, sada je u opremi beogradskog Radničkog.

Do prošle godine bila je standardna reprezentativka Nemačke, ali je u jednom trenutku odlučila da je dosta. Sa samo 26 godina napustila je nacionalni tim i okrenula se nekim drugim stvarima koje je usrećuju. Najviše voli porodicu i prijatelje, a bitan segment života joj predstavljaju životinje, modeling, humanitarni rad.

U narednih nekoliko meseci pokušaće Radnički da pomeri iz opasne zone u Superligi – trenutno tim koji vodi trener Nikola Milosavljević ima skor 0-13 na poslednjem mestu. Već zna da će karijeru nastaviti u Americi, ali pre toga ima priliku da ostavi lep trag u Srbiji.

Veoma inspirativnu priču ispričala je za Mozzart Sport, a sve je krenulo od objašnjenja odakle levoruki korektor, koji može da bira klubove, sada u Beogradu.

"Počela sam sezonu u Turskoj - bila je to druga godina za mene u istom klubu Sarijeru. Imala sam sjajno iskustvo iz prošle sezone i nadala sam se da će tako biti sada“, rekla je na početku intervjua Kimberli Drevnjok. „Nažalost, život je nekad nepredvidiv. U pozadini su se dešavale neke stvari koje su me naterale da napustim klub, pa sam za nastavak sezone razmišljala o drugim opcijama. Imala sam ponude iz Rumunije, Italije, nekih drugih klubova, a između ostalog i od Radničkog. S obzirom na to da sam već potpisala ugovor sa američkom 'Love League 1', novom ligom koja počinje u novembru ove godine, bila sam slobodna da odlučim gde ću dalje".

Znala je Nemica tačno šta želi u ovom periodu karijere.

"Htela sam više da se fokusiram na fizičku pripremu i tehničke detalje u igri. Želela sam da napredujem u malim stvarima jer sam u fazi kada bih volela da podignem svoj nivo. Radoznala sam da vidim šta je sledeće za mene i šta mogu da postignem u svom potencijalu. Stoga, razgovarala sam sa drugim igračima i čula sam za Nikolu Milosavljevića, kao i da ovde ima vrhunskih kondicionih trenera. Tako je izbor pao na Radnički. Volim naporno da radim na detaljima i verujem da mogu da budem bolja. Mislim da male stvari prave veliku razliku, zato sam sada ovde. Posle nekoliko nedelja, ne kajem se što sam ovako odlučila. Razgovarali smo o segmentima na kojima treba da radim, imam mnogo prostora da se fokusiram na detalje. Vežbam sa kondicionim trenerom 'jedan na jedan' svakog jutra, a posle podne treniram kod Nikole, gde mogu da se koncentrišem na odbojkaške elemente. Tako da - baš sam uzbuđena zbog svega".

SRBI SU DIREKTNI, OVDE MOŽEŠ DA BUDEŠ LUD

(FIVB)

Pre upuštanje u novu avanturu o Superligi Srbije nije mnogo znala...

"Da budem iskrena sa vama, nisam imala ideju kako sve to izgleda... Znala sam da ste fizički jaka nacija, jer sam igrala protiv reprezentacije Srbije. S obzirom na to da imam i prijatelje odavde, bila sam upoznata da imaju jak karakter. Mogla sam da zamislim otprilike kakvi su igrači u Superligi, kako se bore do kraja, ne odustaju i snažni su. Ono što sam još znala iz nekih razgovora jeste da se ovde igrači razvijaju, a onda odlaze u vrhunske klubove širom sveta. Impresionirana sam snagom, koju čak imaju i saigračice u mom timu, iako do sada nisu pobedile ni u jednom meču. Vidim potencijal koji imaju neke od njih i to je zaista neverovatno. Biće zanimljiv izazov igrati ovde i neće biti nimalo lako. To će me testirati na različite načine".

Kimberli se zasad dobro snašla i van terena.

"Volim srpsku kulturu, znam da su ljudi direktni... Sa njima uvek znate na čemu ste. To mi se dopada. U Srbiji možeš da budeš otvoren, da se zabavljaš, da budeš lud... Imaš mnogo prostora za sve i to zaista cenim. Dobri su prvi utisci. Volim da kažem da ne treba da se sudi knjizi po koricama. U Beogradu ima toliko skrivenih mesta koja su tako lepa iznutra, a nikad ne biste očekivali spolja".

U narednom periodu Kimberli će sa drugaricama voditi teške bitke na terenu. Do karte za opstanak u elitnom rangu put će biti trnovit... Svi koji budu želeli da ih podrže ili jednostavno da na delu vide igračicu poput Kimberli Drevnjok, mogu da dođu u dvoranu "David Kalinić" na Zvezdari.

"Neće biti lako da ostanemo u Superligi. Verujem u ekipu i u potencijal koji naš tim ima, ali treba da pronađemo pravi ritam. To je potpuno nova ekipa, možda neko očekuje da ćemo lako pobediti mnoge utakmice, ali ja ne verujem u to. Mislim da je zaista važno da se fokusiramo na sebe, na svoj kvalitet i pronalaženje ritma iz dana u dan, trening po trening, utakmicu po utakmicu. I onda na kraju dana nadam se da ćemo sigurno ostati u Superligi. Videćemo i šta je moguće da se desi prvi vrhu. Verujem da je zaista važno da ostanemo strpljivi i da u svaki meč ulazimo kao da je poslednji. Moramo za svaku pobedu da se borimo maksimalno, jer mislim da ovde ništa neće ići lako".

Stigla bivša igračica Skandićija! Radnički juri opstanak pojačan moćnom Nemicom

Možda nije znala mnogo detalja o prvenstvu Srbije, ali zato naše reprezentativke vrlo dobro poznaje - jednu posebno.

"Igrala sam sa Minom Popović u Skandićiju i ona mi je jedna od najbližih drugarica. Sad je ljubomorna što sam u Beogradu, njenom gradu bez nje", uz glasan smeh kaže Kimberli. "Pričala mi je i naučila me o svemu, htela je da mi pokaže mnoge stvari - a ja sam sad ovde, a ona u Kalinjingradu. Veoma mi je drago što sam kroz karijeru upoznala ljude poput nje. Zaista sam zahvalna na tome. I u ovom intervjuu želim da kažem: 'Volim te, Mina, nedostaješ mi ovde i nadam se da ćeš doći za vikend da mi pokažeš omiljena mesta'. I da, ja generalno volim srpsku kulturu i temperament. Ljudi su direktni i otvoreni - to mi se mnogo sviđa. Borci su i jake ličnosti. Cenim kad igram sa srpskim igračem u timu. Sad sam baš uzbuđena što sam ovde i radujem se svemu što dolazi".

IZA BROJA NA DRESU STOJI LJUDSKO BIĆE - JA SAM I SESTRA, ĆERKA, DRUGARICA...

Naše odbojkašice Kimberli poznaju sa terena - jer su se tokom prethodnih takmičenja ukštali putevi Srbije i Nemačke. Međutim, prošle godine Nemica je odjednom odlučila da napusti reprezentaciju - ta odluka je mnoge začudila jer je ona rođena 1997. godine i činilo se da je još mnogo toga čeka u dresu nacionalnog tima.

"Tako sam odlučila jer sam poslednjih sedam godina bila u reprezentaciji, od toga sam četiri igrala u inostranom klubu - daleko od kuće - a ja sam baš porodična osoba. Volim svoj dom, porodicu, odrastala sam sa konjima, mačkama, psima - sa mnogo životinja oko sebe. Tokom prethodnih godina sam igrala u stranim klubovima, pa onda leti odlazila u reprezentaciju - tako da sam bila mnogo odvojena od kuće. Nisam sto odsto uživala u reprezentaciji. Nisam stajala iza toga punim srcem. Ja sam osoba koja ako ne radi nešto na 100 odsto, smatra da nije fer ni za koga. Uvek mi nedostaju porodični trenuci. Mislim, svako ko se profesionalno bavi sportom zna kakva je to žrtva. Ja verujem da su žrtve vredne samo ako ste 100 odsto posvećeni onome što radite i vaše srce to sledi. Ja nisam to mogla da kažem u tom trenutku, bio mi je potreban odmor. Morala sam da se vratim kući da bih uživala provodeći kvalitetno vreme sa mojim voljenima, da se odmorim i fokusiram... Verujem da imam prostora za napredak i želela sam da uradim to sama. Stoga sam prošlog leta imala neke lekcije jer su očekivanja drugačija od stvarnosti u ovom trenutku".

Izvukla je odbojkašica pouke iz svega što je proživela.

"Naučila sam da postoje dve strane medalje. Nije važno koji put biraš, zar ne? I da, tako sam pokušala da nadoknadim sve što sam propustila u poslednjih sedam godina. Želim da nađem balans. Želela sam da ispunim i druge oblasti u životu, da budem i u drugim ulogama. Veliki sam zagovornik podizanja svesti o tome da smo više od sportista, da iza broja na dresu stoji ljudsko biće - ja igram profesionalno odbojku, ali sam i sestra, ćerka, drugarica i mnogo šta drugo van dvorane. Osećala sam da treba da odigram i druge uloge, kao što sam igrala ovu odbojkašku u prethodnih sedam godina".

Sve je išlo po njenom planu do jednog trenutka...

"Došla sam u svoj tim u Turskoj - Sarijer i bila sam veoma uzbuđena što ću imati predsezonu. To je isto ono što želim sada u Radničkom - vreme za razvoj, za rad na malim veštinama... Kada igrate za reprezentaciju, pa onda odete u klub, nemate vremena da naučite nove stvari, nego se sve svodi da koristite ono u čemu ste najbolji i ono što ste već razvili. Stalno ste u takmičarskom ritmu i oslanjate se samo na ono provereno. Bila sam uzbuđena što ću konačno moći da radim na sebi... Bila sam oko dve nedelje u Turskoj kada me je pozvao selektor reprezentacije Vital Hejnen i pitao me da li mogu da se vratim za olimpijske kvalifikacije. Pre svega zbog teških povreda koje su doživele saigračice tokom leta, a onda i zbog energije koju imam jer sam poznata po dobrim vibracijama, pozitivnosti... Ponosna sam što mogu to da unesem u tim. Prihvatila sam poziv, mada nisam bila još spremna jer sam tek izašla iz pauze, a nekoliko meseci nisam igrala odbojku".

Sad veruje da je napravila pravi potez.

"Bio je to lični izazov za mene, ali zaista mi je drago što sam to uradila i što sam mogla da pomognem timu. Posle sam dobila povratne informacije - rekli su mi da im je moje prisustvo mnogo pomoglo i zato sam zahvalna na tome i srećna. Ovo je ponovo uticalo da odmah posle uskočim u klupsku sezonu, ali sama sam napravila izbor i ne žalim zbog toga. Iz svakog izbora nešto naučimo, tako sam i ja sada. Uživala sam jer sam videla da je reprezentacija Nemačke napredovala i da je timska harmonija drugačija. Bolji je ambijent, uloge i bilo mi je lepo. Mnoge igračice su napredovale, to je bilo lepo videti i zato uvek postoji šansa da se vratim. To sam rekla i kad sam prekinula reprezentativnu karijeru, pošto su me odmah pitali da li je to zauvek ili na neko vreme, ja sam odgovorila da nikad neću reći nikad. Na kraju dana - to je izbor u ovom trenutku, a život može da se promeni na mnogo načina. Ne bih rekla ništa za budućnost jer ne znam kako ću se osećati tada".

Očigledno je da postoji šansa da Kimberli nastavi reprezentativnu priču...

"Sad kad sam potpisala za novu ligu u Americi, čeka me dugačko leto jer prvenstvo počinje tek u novembru. To jest možda dolazimo tamo u novembru, a utakmice kreću u januaru. Imaću mnogo vremena, a to je za mene dragoceno. Želim da nađem balans između porodice i strasti koje osećam prema odbojci. Sada imam priliku da budem tu i za jedno i za drugo. Zahvalna sam na ovoj prilici. Mogu da zamislim i da provedem leto sa reprezentacijom, a da imam vremena i da se fokusiram na lične projekte i vreme sa porodicom".

U Americi će sa grupom veoma kvalitetnih koleginica započeti jednu novu misiju.

"Uzbuđena sam što ću biti deo nove lige, koja počinje krajem ove godine. Biće samo šest timova i sigurna sam da će to sve biti na visokom nivou, zbog najave koju su objavili, jer znamo ko će sve biti deo toga. Odazvao se veliki broj američkih reprezentativki, a znamo da je nivo njihove odbojke zaista visok. Radujem se ovoj avanturi i znatiželjna sam da vidim šta ona donosi. Uložili su mnogo truda u to... Želim da pokažemo i ličnosti koje se nalaze iza brojeva, da se povežu igrači sa zajednicom, čiji sam veliki obožavatelj. To su čuli iz mojih poruka ranije. Stvarno osećam da se usklađujem sa vizijom koju imam, a posebno mi je drago što ću se ponovo takmičiti na visokom nivou. Prihvatam taj izazov...".

SANJAM DA NAPRAVIM ODBOJKAŠKI KAMP U TOGU, ODAKLE POTIČU MOJI KORENI

Tokom prošlog leta kada nije trenirala, Kimberli je dobila priliku da odradi jedan projekat na Baliju.

"Oduvek sam sanjala da napravim odbojkaški kamp u Togu u Africi, odakle potiču moji koreni. Moja mama je Nemica, otac je Afrikanac, a ja sam odrasla u Nemačkoj. Još nemam vremena da odem u Afriku. Od kada sam napunila 18 godina i postala sposobna da putujem sama, ja sam u nemačkoj reprezentaciji i onda tokom leta nemam vremena da odem. To mi je nekako bilo na umu kad sam odlučila da prestanem da igram za reprezentaciju. Želela sam da idem u Afriku i posegnula sam za tim ciljem. Ali, upoznala sam osnivača organizacije 'Let's the Ball flying' - koja pomaže kampovima širom sveta u kojima su deca. On me je pozvao spontano da krenem na put na Bali, jer su tamo imali jednu avanturu. Tražili su mali tim koji je voljan da putuje i ide u lokalne odbojkaške klubove. Podelili smo opremu... Tako je lako nasmejati tu decu. Baš mi je bila nezaboravna uspomena. Takođe je tajming bio savršen jer sam baš tad prestala da igram za reprezentaciju uz želju da doživim takve stvari. Vežbali smo se decom, bila sam tako ispunjena i uživala sam u svakom danu na Baliju. Nameravam da ovo radim svake godine. Takođe sam napravila svoj kamp u rodnom gradu u Nemačkoj, jer sam zahvalna što sam imala priliku tu da počnem da igram odbojku. Svakog leta se vratim bar jednom da vidim šta nova generacija radi. I 2023. organizovala sam turnir u odbojci i bilo je neverovatno".

Svesna je Nemica da je njoj ovaj sport bio prozor u svet.

"Odrasla sam u malom selu u Nemačkoj, a kroz odbojku sam mogla da putujem planetom, da se povezujem sa ljudima širom sveta, da učim o različitim kulturama, da budem otvorenog uma i da naučim više o sebi kroz to putovanje. Zahvalna sam za svaku priliku koju mi je odbojka donela u životu. Najmanje što mogu da uradim je da uzvratim ovako i pomognem nekim zajednicama i deci".

Uz sve što je do sada navela, Drevnjok stiže da se bavi i modelingom.

"Kao što sam već rekla - odrasla sam u malom selu u Nemačkoj. Uvek sam se isticala svojim izgledom. Bila sam visoka, imala drugačiju kosu od ostalih devojaka. Imam pege i zaista sam ponosna na to kako sad izgledam. Samouverena sam i strastvena prema sebi. Ali, put ka tom osećaju je bio dugačak, zapravo to putovanje i dalje traje. Kada sam bila mlađa bilo mi je teško da prihvatim kako izgledam. Nisam želela da se ističem i moj izgled mi je samo otežavao - tako da sam postala stidljiva. Odbojka mi je dala prvi osećaj pripadnosti... To je druga tema, ali mogu da kažem da mi je odbojkaška zajednica važna jer sam se prvi put osećala da se ne razlikujem. Visina je zapravo bila nešto pozitivno i ljudi su tu želeli da budu visoki. Bilo je tako lepo što su te prihvatili takvog kakav jesi. To je nešto zbog čega sam odbojci baš zahvalna. Kako sam odrastala, tako sam sticala sve više samopouzdanja i kad sam prvi put bila model - to je za mene bio izlazak iz zone komfora, veliki izazov. Ali, dopalo mi se jer sam se svaki put ispred kamere osećala sve sigurnije".

I kroz ovaj hobi Kimberli uči nešto novo...

"Mislim da su ljudi nesavršeno savršeni... Ja učim sebe da volim ono što jesam. Drago mi je što sam izašla iz zone komfora i počela sa modelingom. Sviđa mi se što mi to daje mogućnost da uđem u različite uloge. Izađem iz odbojkaške opreme i ponašam se kao dama. Imam razne opcije iza kamere. Svaki put doživim neku novu ulogu - upoznam neki novi deo sebe. To je meni kao neko putovanje samootkrivanja".

Kad sve poslove i hobije ostavi po strani, oko nje su članovi porodice i prijatelji.

"Zahvalna sam na vezama koje sam stvorila kroz odbojku i na porodici koju imam. Volim da provodim vreme sa njima, baš kao i u prirodi. Mislim da ne može da se izvuče seljanka iz mene. Samo da sam u prirodi sa životinjama, a da su oko mene porodica i prijatelji. To je moje srećno mesto. Tako nešto ću napraviti kada završim odbojkašku karijeru. Samo ne znam gde će to biti".

ODBOJKA MI JE PRVI PUT DALA OSEĆAJ PRIPADNOSTI

Prisetila se Nemica i kako je uopšte izabrala odbojku za svoju primarnu profesiju.

"Da budem potpuno iskrena - odrasla sam kao Pipi Duga Čarapa. Sa životinjama oko sebe - imala sam ponije, konje, koze, mačke... I bavila sam se mnogim sportovima. Plivanje, tekvondo, jahanje konja u prirodi. Odbojka je ušla u moj život kada sam imala devet godina. Svidelo mi se... Prvi put mi je dala osećaj istinske pripadnosti zbog moje visine i svega što nisam prihvatala o sebi. Brzo sam je zavolela. Bila sam u istom klubu od devete do 17. godine, a posle sam otišla u internat u Berlin. Ne mogu da kažem da sam otišla da jurim za snovima, jer ja zapravo nikada nisam imala na umu da se bavim odbojkom u budućnosti, nisam znala da je to put koji postoji. Odrasla sam bez televizuje, u mojoj kući se nije gledao sport. Svaki put kada nisam bila u sali, ja sam provodila vreme u prirodi sa životinjama. A kada sam dobila priliku da odem u internat - i da više ne igram odbojku tri puta nedeljno, već svakog dana dva puta - to je bilo nešto što me veoma zanimalo".

Nije bilo nimalo jednostavno da se odluči za naredni korak...

"Želela sam da igram odbojku više od tri puta nedeljno, ali sam se u isto vreme plašila da napustim svoj dom, jer sam ga volela. Unutrašnji glas u meni mi je govorio da uvek postoji mogućnosti da se vratim. U najgorem slučaju mogla sam da odem u glavni grad Nemačke, da vidim da mi se to ne sviđa i onda da se vratim onome što volim i što mi je poznato. Tako sam odlučila da napravim taj korak i svidelo mi se. Bilo je sve odlično i kasnije sam izrasla u ovu odbojkašicu kakva sam danas".

Čak ni u Berlinu Kimberli nije mogla da nagovesti šta je sledeće i do kojih visina će leteti.

"Nisam znala kuda idem, jer nikada nisam gledala odbojku van Nemačke. Ja sam zaista došla u dvoranu jer sam volela to što radim, bila sam takmičar i želela sam svakim danom da budem bolja. Bila sam samo radoznala gde bih mogla da završim sa mojim potencijalom. Posle su se pojavljivale ponude, počela sam da igram u Visbadenu i prilićno brzo sam postala profesionalac. Dobila sam ponudu da igram u vrhunskom timu u Nemačkoj kao starter... Provela sam dve sezone u Šverinu. Osvojili smo titulu, Superkup, Kup, bili vicešampioni... Odatle sam otišla u inostranstvo. Volim da razmišljam korak po korak. Kad se setim mlađe verzije sebe - sa devet godina nisam imala pojma gde bih mogla da završim. Sve ovo je jednostavno bilo van moje realnosti. A sad sam ovde i veoma sam uzbuđena zbog onoga što sledi".

Zna nemačka odbojkašica da je čeka još mnogo zanimljivih misija.

"Moje putovanje još nije završeno, tako da sam zahvalna zbog činjenice da se život nastavlja sa toliko novih mogućnosti. Videćemo gde ću biti za koju godinu... Ali, sada sam srećna što sam ovde u Srbiji, što radim na nekim detaljima i napredujem uz pomoć trenera. Dobila sam veliki izazov u Superligi, pa odatle idem ka sledećoj stanici. Videćemo da li će to biti reprezentacija, pa onda Amerika, ili...", podvukla je za kraj Kimberli Drevnjok.

PIŠE: Miljana ROGAČ