Uroš Stevanović: Ne može neko da se uči na Igrama! Mi ne branimo, već napadamo zlato

Ne treba se zadovoljavati malim stvarima, treba težiti ka velikim. A, može i ovako, kako je Novak Đoković pre godinu dana rekao nakon pobede nad Stefanosom Cicipasom u finalu Australijan opena: “Sanjajte velike snove, usudite se da sanjate, zato što je sve moguće. Ne dozvolite da vam bilo ko oduzme san”.

Što se tiče malih stvari, tog prvog zadatka koji je pred Uroša Stevanovića postavljen kada je postao selektor, on je ispunjen. Srbija se plasirala na Olimpijske igre, no sada je red za nešto veće. Za odbranu zlatne medalje ili bolje rečeno napad na nju, jer ovo je sasvim drugi tim od onog iz Tokija. Mnogi ga ne vide u krugu favorita, no srpskim vaterpolistima niko jednu stvar ne može da oduzme – da sanjaju. I da veruju da mogu da ostanu tu gde jesu već osam godina.

Ako im nešto u Parizu ide naruku, to je – format. Svima isto, sve se zna. Nema promena, podela na gornje i donje domove. Niko ne ispašta, nikome put nije teži. Jedino što će Olimpijske igre biti već treće veliko takmičenje za šest meseci i kusur. Što je mnogo – mnogo je. Ali, motiv je drugačiji.

„Iluzorno je više da pričamo o tim promenama formata takmičenja. Od Evropskog prvenstva, preko Svetskog prvenstva, pa do Olimpijskih igara. Na svakom je sistem drugačiji i prosto se vodimo činjenicom: kako je nama, tako je i drugima. Ko se bolje prilagodi, ima veće šanse za uspeh. A, sad da mi gubimo energiju i vreme da se bavimo takvim stvarima, mislim da postoje ljudi koji se bave time. Promenili su se jednom, videćemo šta će to doneti, hoće li biti promena ili ne u budućnosti za vaterpolo“, počeo je Uroš Stevanović razgovor za Mozzart Sport i Vaterpolo vesti, te istakao da su igrači silno motivisani pred Olimpijske igre i da želja poništava to što je maratonska klupska sezona ostavila posledice:

„Mislim da tri prvenstva u šest meseci nisu bila nikada. Dva su se još i dešavala, kada je zimi Svetsko prvenstvo ili Evropsko prvenstvo. Treba na sve ovo dodati dugu i izuzetno tešku klupsku sezonu. Pogotovo za igrače koji su došli do Fajnal-fora Lige šampiona, tako da mislim da je nemoguće da oni budu na vrhuncu forme četiri puta u toku sezone. Jako teška situacija za nas. Kada se završila klupska sezona, prva stvar bila je da dobiju dobar odmor za oporavak, a pitanje je koliko mogu da se oporave. Ali, drugačiji je motiv kada su Olimpijske igre, to vidim po igračima na ovim pripremama. Imaju veću želju, sve je na većem nivou. Izuzetno su momci radili u Kragujevcu, Kranju i Šapcu. Vidim da su svi maksimalno koncentrisani, da u svakom trenutku daju sve od sebe, što meni olakšava i otežava izbor za Olimpijske igre, kojih 13 ću odabrati“.

Tihi vođa Nikola Jakšić: Stav i mentalni sklop bitni, sve što je bilo – sada ništa ne znači

Bilo je situacija kada su nedostajale glavne poluge. Tako je bilo u Fukuoki, gde nije bilo Dušana Mandića. Zatim onih kada su nosioci izlazili iz povreda. Sa time se suočio Nikola Jakšić u januaru, u Zagrebu. Za sada pred Pariz sve pod konac, kako selektor Srbije može samo da poželi.

„U januaru i februaru smo imali samo po tri nedelje priprema samo za jedno i drugo takmičenje, igrači su dolazili iz klupske sezone i tu uopšte nema vremena da se tempira forma, može samo njihova da se održava, ona u kojoj su došli iz klubova. I da pokušamo što više da se uigramo. Mi smo tek u januaru, kada se Nikola Jakšić oporavio i krenuo punim intenzitetom da trenira, bili kompletni posle godinu dana. Izlazio je iz povrede za Zagreb, zdrav i spreman bio za Dohu, a posle godinu dana smo i mi bili konačno kompletni. Svaki trenutak nam je značio da se spremamo, bilo nam je sve to što smo tokom tih meseci radili od izuzetnog značaja za ovo sada, i to se tek vidi na ovim pripremama. Pojedine stvari koje smo u januaru i februaru radili sada dolaze do izražaja“.

Jedna od poteškoća je bio i status igrača u klubovima. Negde je bolji, negde nepromenjen. No, toga je bilo i biće.

„Svi igrači su u klubovima imali različite zahteve, klupski pikovi su bili drugačiji. Nisu bili za decembar i januar, pa da budu na vrhuncu forme. Svaki klub ima svoje ambicije, gleda da ih ispuni, a igrači moraju da se prilagođavaju ulogama koje im trener da. Neko manje, neko više. Nažalost, to nije u skladu sa idejama koje imam oko reprezentacije. Ali, šta je tu je. Mislim da je tako bilo i ranije. Nadam se da će se to u budućnosti promeniti, da će u klubovima imati uloge koje imaju u reprezentaciji Srbije“.

Dosta je oscilirala Srbija u proteklom periodu, rezultati tokom trogodišnjeg ciklusa nisu bili na pređašnjem nivou, ali je prethodnih meseci, po mišljenju prvog čoveka reprezentacije, napravljen pomak.

„Kada pogledam četvrtfinala koja smo gubili, analitički su drugačija. Rezultatski jeste napravljen korak unazad u odnosu na Fukuoku, ali po igri i atmosferi je iskorak unapred. Posle dosta vremena provedenog zajedno, tek smo u Dohi dobili obrise reprezentacije, jer su i Dušan Mandić i Nikola Jakšić bili spremni, i pokazivali ono što oni jesu. Na njima dvojici baziramo igru, to nije nikakva tajna“.

POKUŠALI SMO SA PODMLAĐIVANJEM, ALI U PARIZU MORAMO DA NASTUPIMO U NAJJAČEM SASTAVU

Dušan Mandić (©VSS)

Za Olimpijske igre u Parizu u državni tim vratili su se Miloš Ćuk i Nikola Dedović. Stare kuke, proverene snage. Trebalo bi da reprezentacija dobije na mirnoći, na stabilonosti. Uglavnom tako bude kada je više iskusnijih igrača, kada postoji balans.

„Kada sam preuzeo reprezentaciju, pred mene je postavljen glavni cilj, a on je bio plasman na Olimpijske igre. Naravno, ambicije su uvek veće od toga, ali to je bilo ono osnovno i glavno. Pokušali smo sa podmlađivanjem reprezentacije, može da se proveri koliko je igrača prošlo kroz šire spiskove reprezentacije... Dosta igrača je dobilo šansu, čak su dobili šansu i na dva svetska i jednom evropskom prvenstvu. Odigrali su i po dva velika takmičenja prvi put u karijerama. Napravljena je analiza ciklusa i videli smo da će nam mnogo značiti povratak i Nikole Dedovića i Miloša Ćuka, pre toga i Nemanje Ubovića, koga sam odmah priključio. Nakon Dohe sam kontaktirao Ćuka i Dedovića, koji je odmah to prihvatio sa velikim zadovoljstvom, a Miloš je hteo da vidi sa sobom da li može da odgovori zahtevima reprezentacije. Da li može da bude na maksimumu i pomogne Srbiji. Otkako sam postavljen za selektora, bili smo u kontaktu. Po svemu viđenom do sada, pokazao je da može. Nisam sumnjao nijednog trenutkla, a pokazalo se da nas dopunjava na pravi način sa svojom pojavom. U bazenu, ali i van njega“, poručio je Uroš Stevanović i dodao:

„Razlika jeste kada je ekipa mlađa i iskusnija, na Olimpijskim igrama treba da budemo u najjačem sastavu. Nema tu prostora da neko ko nema iskustvo da raste, uči i gradi se kao igrač u Parizu. To je moglo na pripremama ili u Fukuoki, Zagrebu i Dohi. Sada moramo da nastupimo u najjačem sastavu. Godine ne treba da se gledaju. Nikola Dedović i Miloš Ćuk su svojim igrama u potpunosti zaslužili poziv i dokazali zašto su opet u reprezentaciji“.

Miloš Ćuk: Osetio sam obavezu da pomognem Srbiji da se vrati gde pripada

Srpski vaterpolisti su radili u Kragujevcu i Kranju, bili na pripremnom turniru u Šapcu i podigli trofej. Četiri pobede (Rumunija, Francuska, Nemačka i Australija) i poraz od Crne Gore na peterce. Sa Ajkulama će u narednom periodu odraditi test utakmice, a rezultat u gradu na Savi nije bio u prvom planu, već je to bila prilika svim selektorima da vide šta valja, gde ne štima, i da proberu koga će da povedu u Pariz.

„Kao i na svakom pripremnom turniru, treneri probaju ono oko čega imaju nedoumice. Da li su to oko sastava, sistema igre... Uvežbavane su stare i nove stvari, pokušavano je da se one implementiraju u igru. Došli smo iz bazičnih priprema, igrači su bili umorni i teški, nisu bili na vrhuncu forme, što ne bi ni valjalo da bude sada. Ali, jako sam zadovoljan kako je sve ovo izgledalo u Šapcu. Sve što sam hteo, pokušao sam i video. Znamo na čemu treba da radimo u narednom periodu u kome ćemo imati šest trening utakmica sa Crnom Gorom, koje će biti glazura. Tada ćemo imati jasniju sliku gde smo u ovom trenutku“.

NIJE CILJ DA ODBRANIMO ZLATO, NEGO DA GA OSVOJIMO, JER OVO JE NOVI TIM

Uroš DStevanović (©VSS)

Kuglice su na žrebu za Olimpijske igre smestile Srbiju u grupu sa Mađarskom, Španijom, Francuskom, Australijom i Japanom. Na premijeri protiv azijske selekcije, potom duel sa timom sa ‘petog kontinenta’. Slabiji rivali ‘na papiru’ na početku…

„Hoće li nam raspored koji imamo pogodovati, to ćemo znati posle četvrtfinala. Ne bih rekao da je Australija u podređenom položaju u odnosu na reprezentacije sa kojima ćemo kasnije igrati. Možda je u Šapcu imala najkonstantnije i najbolje igre na turniru. Na Olimpijskim igrama je najvažnije četvrtfinale, ni mi ne znamo na kom ćemo mestu završiti u grupi, a tek se ne zna u drugoj grupi. Moramo podizati formu i psihički biti spremni za četvrtfinale“.

Mentalna priprema bila je jedan od problema u minulom periodu, pa je Uroš Stevanović odlučio da pojača stručni štab. Uključio je u rad Andriju Gerića, proslavljenog odbojkaša, olimpijskog šampiona, koji je proteklih godina počeo da pomaže sportistima u prevazilaženju blokada i jačanju samopouzdanja.

„Ideja je moja da Andrija Gerić bude priključen stručnom štabu, kao što je i svaka što se tiče rada u seniorskoj reprezentaciji. Andrija Gerić je već privatno radio sa nekim igračima, sa sportistima generalno. Ima dugogodišnje iskustvo na tom polju. Bio je vrhunski sportista, mi idemo na Olimpijske igre, najveće takmičenje, a on zna šta one nose i osvajao je medalje. U Sidneju 2000. godine zlato. Mislim da prija i ekipi, po onome što sam do sada video, i atmosfera je njegovim angažovanjem i povratkom Miloša Ćuka mnogo bolja u odnosu na prethodni period“

Veruje selektor Srbije da je konačno sve leglo na svoje mesto. U pravom trenutku.

„Imamo jasan cilj pred nama, a to je da osvojimo zlato. Ne da odbranimo, jer ovo je nova reprezentacija, koja se u proteklom periodu suočavala sa svim i svačim. Imamo i mane, i nedoumice, i stvari koje nas teraju na razmišljanje. Ali, mislim da smo sve dečje bolesti preležali i da konačno imamo i atmosferu i igru koja može da nas ohrabri da možemo da osvojimo olimpijsko zlato“.

SA VIDEO-TEHNOLOGIJOM NAPRAVLJEN ISKORAK, VAR ČISTI VATERPOLO OD NASILNIČKOG PONAŠANJA

Nikola Jakšić i Konstantin Harkov (©VSS)

Na rasplet i poreda, poslebno na finalnom turniru Lige šampiona, umnogome je uticala video-tehnologija. Oprečna su mišljenja, kao i u fudbalu, da li se koristi na pravi način…

„Možda VAR nije transparentan za gledaoce. I za one koji su na tribinama, ali i one kraj malih ekrana. Ali, dobra je ideja u začetku da se uvede, kao i u drugim sportovima. Ovde se zadržao samo na 'violent action' i mislim da je dobro da se to iskoreni iz vaterpola, ali da ne bude selektivno, nego da za sve bude podjednak kriterijum. I da krene da se koristi u drugim situacijama, da bude u druge svrhe, da se trenerima dozvoli čelendž. Sad koliko čelendža? Jedan, dva... To je za dublju analizu. Napravljen je iskorak i sve češće se koristi, kažnjava se gruba igra. Isključenje bez prava zamene daje protivničkom timu peterac i četiri minuta igrača više, što je ogromna prednost na utamici. Vaterpolo se čisti od nasilničkog ponašanja, a na glasu je bio kao nasilnički sport. U kojoj meri će VAR biti razrađen, ostaje da se vidi, ali rekao bih da se u tom pogledu stagnira. Treba omogućiti trenerima da zatraže čelendž za neke situacije koje su videli, da bude kao u drugim sportovima“, završio je selektor Uroš Stevanović razgovor za Mozzart Sport i Vaterpolo vesti.