Može li najdugovečniji srpski šampion ove sezone da pomeri granice?

Brojimo sitno do početka rukometne sezone u Srbiji. Kreće se iz Banjaluke u četvrtak (20.15) kada će snage da odmere Vojvodina i Partizan u Superkupu. Ujedno, to će biti i polufinalni meč Svesrpskog kupa, a dan kasnije pobednik ovog duela igraće za trofej sa boljim iz obračuna Borca iz Banjaluke i dobojske Sloge. Dva trofeja, koliko god bila najmanje važna u odnosu na prvenstvo i Kup Srbije, mogla bi da odredi tok u domaćem šampionatu, gde novosadski crveno-beli i beogradski crno-beli ne bi trebalo da imaju pravog takmaca. I tenzije na nivou dva kluba su pojačane ovog leta, pa će prštati na parketu Borika.

Timovi Borisa Rojevića i Đorđa Ćirkovića imaju velike ambicije i na međunarodnoj sceni. Voša želi za početak da ponovi prošlosezonski uspeh, Top 16 Lige Evrope, dok Partizan posle više od decenije hoće da prezimi na evrosceni, a zašto i da ne napadne pehar EHF kupa, koji su Lale osvojile prošle godine.

Računajući pet najvažnijih sportova u Srbiji – fudbal, košarku, rukomet, odbojku i vaterpolo, rukometaši Vojvodine su najdugovečniji šampioni naše zemlje. Čak 11 godina tim sa Slane bare je prvak Srbije. S vremena na vreme, tim Borisa Rojevića ima opasne konkurente, pre svega Partizan, ali na kraju šampionski pehar ne menja vlasnika, i dalje je na Klisi.

Vojvodina u novu sezonu ulazi jača, bar na papiru. Novosađani rastu iz sezonu u sezonu, žele konačno da dođu do te famozne Lige šampiona, ali čini se da dok je ovaj zastareli sistem EHF takmičenja, sa samo 16 ekipa, bez proširenja, koje je bilo samo u glasinama, od toga zasad verovatno nema ništa. Teško će evrolita da se igra u Srbiji u narednih dve-tri godine. Ipak, stremi se ka tome u dva najveća naša kluba i to je za pohvalu. Šampionat Srbije je jači iz sezone u sezonu, domaći klubovi su stali na noge, finansijski ojačali i polako tabaju stazu ka povratku na zlatni period srpskog rukometa, a to su poslednje dve decenije prošlog veka. Plodonosna su bile i prve godine ovog milenijuma.

Stefan Dodić i Ahmed Sesa (©RK Vojvodina)

Trofejni stručnjak Boris Rojević već iza sebe ima 18 trofeja za šest godina na klupi Lala. Protekle zime je produžio ugovor sa Novosađanima do 2026. godine. Vrbašanin je i dalje, iako ga mesecima „smenjuju“, selektor Srbije. Okosnica tima ostala je na okupu. Boje Novosađana braniće i dalje iskusni bekovi Petar Đorđić, Belorus Boris Puhovski, stubovi odbrane ostaju reprezentativci, Miljan Pušica i kapiten Miljan Vukovljak, a tu su i organizator igre Stefan Dodić, desno krilo Vukašin Vorkapić i treći golman Orlova Andrej Trnavac, koji i dalje ne može da skine iskusnije i kvalitetnije Dejana Milosavljeva i Vladimira Cupare među stativama Srbije.

Vojvodina sparingovala sa afričkim šampionom, pobeda, pa poraz na Slanoj bari

EHF koeficijenti: Srbija napreduje, ali i dalje nema sigurno mesto u Ligi Evrope

Pušica: Kad si na vrhu, svi žele da te sruše, sanjamo pun SPENS protiv Kila

U odnosu na prošlu sezonu ostao je i tandem desnih bekova, Jovica Nikolić i Milan Milić koji su bili ili su kucali na vrata repezentacije pre teških povreda. Ostao je i tandem levih krila Stefan Sunajko i Bojan Rađenović i hrvatski čuvar mreže, uvek pouzdani Fran Lučin.

Sreda, 18.45: (6,75) Kolstad (12,0) Barselona (1,15)

Najveće pojačanje Lala trebalo bi da bude egipatsko prvo levo krilo Ahmed Sesa. Dolazi sa reputacijom rukometaša koji je sve osvojio sa Al Ahlijem, višestrukim vladarom Afrike. Zov Evrope bio je jači, pa je agilna uprava na čelu sa čelnicima sportskog sektora, direktorom Darkom Jevtićem i potpredsednikom Markom Vujinom, još tokom prošle sezone dovela krilo koje može da igra i dvojku u odbrani.

Nažalost, Sesu nismo gledali na Olimpijskim igrama u Parizu gde su Faraoni poraženi posle produžetaka u četvrtfinalu od Španije. Nekoliko dana pre početka Igara se povredio, pa nije mogao da se stavi na raspolaganju Huanu Karlosu Pastoru. Za mesto drugog levog krila boriće se starosedeoci, Stefan Sunajko i Bojan Rađenović.

Bekovsku liniju pojačao je Brazilac Žoao Pedro da Silva, iskusni srednji bek koji je stigao iz rumunskog ĆSM Bukurešta. Iako mu je karijera u padu, nema sumnje da se radi o kvalitetnom igraču koga je pre 11 godina slavna Barselone dovela iz otadžbine, iz Pineirosa, ali nije ostavio dubok traag u slavnom klubu gde je igrao u B timu. Ima iskustva igranja u Španiji, za Ademar Leon i Puento Henil, u Francuskoj je dve godine branio boje Šamberija, dve sezone je igrao u Benfiki, a po godinu je proveo u rumunskoj Steaui i Dinamu iz Bukurešta, gde je bio saigrač Lazara Kukića, i pominjanom ĆSM Bukureštu iz koga je stigao na Slanu baru.

Na mestu organizatora igre je najveća gužva. Prethodne dve sezone najveći teret je pao na pleća veterana Borisa Puhovskog. Iako ima 37 i po godina i dalje je klasa, ima veliko iskustvo iz Lige šampiona gde je bio među najboljim strelcima dok je branio boje ukrajinskog Motora iz Zaporožja. On je stigao u Vošu kao levi bek, ali ga je Rojević odmah po dolasku prekomandovao na organizatora igre gde se snažni Belorus dobro snalazi, pre svega u igri „jedan na jedan“.

Boris Rojević (©MN Press)

Svi se nadaju da su povrede prošlost za Stefana Dodića. Lucidni Vranjanac, najtalentovaniji srpski rukometaš od vremena Petra Nenadića nikako da pokaže svoju magiju. Razlog je povrede patele kolena koja ga je odvojila godinu dana od terena. U crveno-belom dresu Voše je odigrao samo jedan meč, i to oko pola sata protiv Crvene zvezde u četvrtfinalu Kupa Srbije. I dalje su oprezni na Slanoj bari. Dodić je kasnije počeo da trenira, i dalje nije 100 odsto. Ako bi se lucidni organizator igre vratio u formu od pre dve sezone kada je igrao za Zagreb u Ligi šampiona, ako bi podsetio na partiju iz Portugalije kada je bio MVP juniorskog Evropskog prvenstva 2022, to bi dalo novu dimenziju srpskom šampionu.

Rojević: Za Ligu šampiona treba nam bar duplo više novca, Partizan tri do četiri puta podigao budžet

Vujin: Sa istim budžetom napravili smo jači tim

Rojević: Odlična sezona, nismo zaslužili da izgubimo Kup Srbije, hoćemo korak više u Evropi

Milina je gledati Dodića na terenu, naravno kada je zdrav, njegove asistencije iza leđa, saradnju sa pivotmenima, pregled igre, kako vuče kontru, ali... Treba srpskom rukometu zdrav Stefan Dodić. Na bekovskim pozicija bitnu rolu može da ima i Simo Šijan. Prethodne dve sezone je proveo na pozajmicama u Kikindi i Jugoviću. I ovog leta je bilo priče o promeni sredine, ali na snažno golgetera rođenog 2004. godine računa trener Rojević. I on bio mogao da bude „Iks faktor“ Lala. Talenat je tu, konkurencija je paklena, ali mora i on da iskorači iz proseka, da pokaže da nije samo talenat nego bek za velika dela.

Na levom beku teret sezone izneće bivši i sadašnji reprezentativci Srbije, Petar Đorđić i Milan Jovanović. Đorđić je zimus stigao sa oreolom najvećeg pojačanje u istoriji Voše. Trebalo je i prekaljenom bombarderu rođenom u Šapcu, koji se afirmisao u Nemačkoj braneći boje Veclara, Flensburga i Hamburga, kasnije i beloruskog Meškov Bresta i poslednjh četiri i po godine Benfike, vreme da se privikne na novi sistem, ali kako je sezona odmicala, popularni Paša je bio sve bolji. Kada je bilo najvažnije u finalu plej-ofa protiv Metaloplastike bio je motor tima i najbolji strelac.

Petar Đorđić (©MN Press)

Đorđić bi trebalo da donese kontinuitet i formu tokom cele sezone na levom beku, ono što Voša u prethodnih nekoliko sezona nije imala sa Slovencem Gregorom Ocvirkom i Tunišaninom Mohamedom Azizom Aidijem. Obojica su imala neke odlične role (setimo se samo 12 golova Ocvirka protiv Flensburga), ali onda ih po pravilu nije bilo nigde po mesec dana, a imali su i hronične probleme s povredama.

Za Milana Jovanovića je legendarni Nenad Peruničić pre dve godine rekao da je trebalo da bude najbolji igrač na svetu. Teška povreda, skoro pet godina pauze ostavili su traga na momku iz Kruščića koji se vratio u rukometni život za sezonu i po u Metaloplastici. Sevali su u finišu prošle sezone bombe iz Jovanovićeve ruke. I za njega je povratak na Slanu baru šansu za igra rukomet na mnogo višem nivou, sa mnogo više utakmica. I njemu fali kontinuitet. Imaće ispred sebe Đorđića da deli minutažu, ali i šansu da se pokaže da se definitivno vratio rukometu na velika vrata. Tokom prošle sezone bio je na meti i Partizana i makedonskog Alkaloida, ali na kraju je izabrao tamo odakle se vinuo u zvezde. Nažalost, period u Tuluzu pratila su povreda kolena i košmarni postoperativni period. Pobedio je prvi bitku, vratio se rukometu, a ovo je prilika da napravi nadgradnju u najboljim rukometnim godinama (rođen 1998. godine).

Jovica Nikolić je još jedan biser Vojvodine koji je sa 19 godina bio najbolji igrač u Srbiji. Brzo je dobio šansu, bio lider tima koji je u sezoni 2021/2022 osvojio titulu, a onda je stigao poziv iz najačeg šampionata na svetu, Bundeslige, iz Veclara. Mučile su levorukog Novosađanina povrede. Posle desetomesečnog odsustva zbog operacije kolena krajem februara ove godine se vratio u staro jato. Prethodne polusezone se vraćao u ritam, sada je od prvog dana na pripremema i biće snaga Vojvodine na desnom beku. Veliki borac koji se ne štedi, ulazi uvek „u meso“, biće udarna igla Rojevića na desnoj strani terena. Tokom sezone trebalo bi da se vrati u stroj i Milan Milić koji je van terena od kraje oktobra prošle godine kada se teško povredio u meču sa španskom La Riohom u Novom Sadu. Dug period je iza Aleksandrovčanina, postepeno ulazi u trenažni proces i za mesec-dva mogli bismo da ga vidimo u sastavu. Ekipu je napustio Milan Golubović koji je pojačao mađarsku Tatabanju posle samo sezone u crvenom-belom.

Vukašin Vorkapić (©MN Press)

Na desnom krilu konkurencija reprezentativcu Srbije Vukašinu Vorkapiću biće Hrvat Fran Mileta, koji je prošlu sezonu igrao u drugoj nemačkoj ligi za Vinhorst, a pre toga je branio boje Neksea iz Našica. Od ovog tadema se očekuje mnogo golova u narendoj sezoni, kao i od Sese na levom delu terena. Vorkapić je u prvoj sezoni u Voši imao probleme s povredama i nema sumnje da od zdravog Vuleta može puno da očekuje srpski šampion, da bude golgeter tima. U odnosu na prošlu sezonu nema Darka Milenkovića koji je odlučio da karijeru nastavi u četvrtoj nemačkoj ligi, u Lokomotivi iz Pirne, gradiću u blizini Drezdena.

Najveći hendikep za Vojvodinu je odlazak talentovanog pivotmena Luke Rogana. Zovu Lajpciga i najjačeg šampionata na svetu nije odoleo mladi Novodasađanin kome je tek 21 godina, a već je repezentativac Srbije i velika konkurencija na crti kapitenu Orlova Mijajlu Marseniću i kružnom napadaču Vesprema Draganu Pešmalbeku. Uprava Voše nije imala kud, morala je da pusti Rogana za propisano obeštećenje od 80.000 evra. To je posle mnogo godina da je neki srpski klub prihodovao pristojnu sumu na ovaj način, a zna se da u ovom sportu nije čest slučaj da se izdvaja novac za obeštećenja.

Otišla su i preostala dvojica pivotmena, Nemanja Ratković u Partizan i Živan Pešić u Ohrid. Na njihova mesta došli su povremeni slovenački rpeezentativac Miha Kavčić iz grčkog šampiona Olimpijakosa i nekadšanji juniorski reprezentativac iz generacije Miloša Kosa, Stefana Dodića i Luke Rogana - Branko Predović. Crvenačnin je četiri godine branio boje Gorenja s kojim je prošle sezone stigao do titule u Sloveniji posle nekoliko godina vladavine Celja. Na papiru možda je ta pozicija pivotmena nešto slabija nego prethodne sezone, ali na Kavčiću i Predoviću je da se nametnu i popune prazninu pre svega odlaskom Rogana.

Na golu ostaju prošlosezonski tandem Andrej Trnavac i Fran Lučin. Obojica su i dalje mladi za ovu poziciju, tek treba da uđu u najbolje godine (Trnavac ima 25, a Lučin 23). Srbin je prva opcija na golu, ali Riječanin je znao prethodne sezone da brani odlično kada nije išlo trećeg golmana Srbije. Trnavac je zimus produžio ugovor do 2026. godine, dok je Lučin letos potpisao jednogodišnji ugovor i to će mu biti treća sezona u crveno-belom.

Ključevi defanzive su i ove sezone u rukama Miljana Pušice. On će da komaduje odbranom, srednjim delom koja je velika snaga Lala. Pomagaće mu kapiten Miljan Vukovljak. Obojica se dobro poznaju i taj tandem je neko u koga se kune trener Boris Rojević koji veliku ulogu pridaje odbrani.

Rojević: Ne vidim nijedan razlog da podnesem ostavku

Ima Voša i dva bisera koji će igrati na dvojnu registaciju u Proleteru iz Zrenjanina u Super B ligi/Sever-Centar, a to su kadetski reprezentativci, levi bek Đorđe Draško (najbolji kadet Evrope na toj poziciji) i pivotmen Andrija Stankov. Obojica bi mogli da dobiju šansu u Superligi Srbije, pre svega u mečevima sa ekipama iz donjeg dela, a to će verovatno da budu Jugović, Obilić, Kolubara, Rudar iz Kostolca... Tu si mladi treći golman tima Marko Draško i Aleksa Radenković na desnom beku koji bi mogao da dobije šansu dok se ne oporavi u potpunosti Milan Milić.

Stručni štav Vojvodine (©RK Vojvodina)

Rojević je pojačao stručni štab dolaskom trenera golmana Nenada Šuce Damjanovića koji dolazi iz PIK Segeda, kondicionog trenera Aleksandra Tunguza koji radi i u seniorskoj repezentaciji Srbije. Milutin Lučić postao je Rojevićev pomoćnik posle odlaska Dragana Kukića na kormilo zrenjaninskog Proletara u kome će da se kale mlade snage Voše.

Vojvodinu za manje od mesec dana čeka i start Lige Evrope. Srpski šampion imaće teži put do Top 16. Moćni Kil dolazi narednog meseca u Novi Sad. Nemački gigant je prvi favorit u grupi, španska Torelavega bi trebalo da je najslabija, dok će za drugo mesto i da prezimi u Evropi Lale da se bore sa večitim vicešampionom Hrvatske Nekseom koji se znatno pojačao ove sezone, ali nije nepremostiva prepreka za srpskog prvaka.

Kojadinovićev debi iz snova u Francuskoj, Rogan dva u metu na premijeri u Bundesligi

Ono što može da bude hendikep Vojvodine u odnosu na prošlu sezonu je manjak jakih pripremnih mečeva. Osim dvomeča sa Al Ahlijem, nije Voša imala jake provere za razliku od proteklog leta kada je pobedila Monpelje, Zagreb i Celje, a odmerila snage sa moćnom Barselonom na TV Turniru šampiona u Doboju. Ovog leta je Voša morala da odloži učešće u Republici Srpskoj jer nije bilo poznato da li će da igra grupnu fazu Lige Evrope ili će morati da je izbori kroz kvalifikacije. Srećom, lepe vesti su početkom jula stigle iz Beča, srpski šampion je drugu godinu uzastopno među 32 ekipe u drugorangiranom EHF takmičenju.

Ono što se od Vojvodine kao kluba ove sezone očekuje je da napravi organizacijski pomak u odnosu na prethodne godine i da konačno povremeno napusti Slanu baru i dovede Kil i još možda nekog rivala u veliki SPENS i da okupi 7.000 gledalaca. Rukometu u Srbiji su kao žednom vode fale navijači i pune tribine. Zaslužili su novosadski rukometaši mnogo veću podršku Firmaša. Ponos su Srpske Atine, ubedjivo najtrofejniji klub, jedini koji igra bitnu ulogu na evopskom tlu. Fudbaleri su završili evropsku priču još u vreme letnjih odmora prošlog meseca.

Prošle sezone je Partizan „okrnjio“ Vošinu vladavinu osvajanjem Kupa Srbije u čudesnom meču na Slanoj bari. To je dalo krila crno-belima. Rast rivala mogao bi da bude dodatni motiv i za Rojevićevu četu da pomeri granice ove sezone i da bude još bolja od 2022/2023 koja će zlatnim slovima da bude upisana u istoriji dvanaestostrukog šampiona Srbije, a jedanaestostrukog uzastopnog vladara naše zemlje.

Sutra: Partizan - Vraćaju li se dani pobede u Humsku?