Zvezda VS Jedinstvo - rivalstvo kakvog više nema: Sećate li se kako je to izgledalo pre dve decenije?

U poslednjih pet sezona - Srbija ima pet šampiona. Na odbojkaškom tronu su se smenjivali Železničar, TENT, Ub, Crvena zvezda i Jedinstvo (Stara Pazova). Pre toga su se duže na podijumu zadržavale ekipe Vizure (2014-2018), Zvezde (2010-2013) i Poštara (2007-2009).

A sećate li se kako je bilo pre dve decenije? Tada je postojala samo jedna dilema - Crvena zvezda ili Jedinstvo (Užice).

Za one koji su zaboravili kako su izgledale te bitke, film su 20 godina unazad zavrtele Anja Pešić (devojačko Spasojević) i Ana Antonijević. Na jednoj strani velika uzdanica Crvene zvezde na poziciji primača servisa, a na drugoj mozak ekipe iz Užica.

"Nikad ne bih rekla da je čak toliko prošlo... Nekako mi je 20 godina ogroman period, a sad se ne osećam toliko matoro da bih rekla – znate to je bilo pre dve decenije. Za mene je to i dalje bliska uspomena", priča Anja Pešić.

Rivalstvo kao što je bilo njihovo sada više ne može da se vidi. Šampioni se smenjuju kao na traci, a ne postoje dve ekipe čiji su obračuni nalik nekadašnjim...

"Ne znam zašto je to tako, daleko od toga da onda nije bilo drugih ekipa, koje su bile kvalitetne. Posebno u tom periodu kada smo mi uspele da skinemo Jedinstvo sa trona. Bilo je nekoliko baš dobrih timova – počev od Radničkog iz Beograda, koji je na papiru možda bio i jači od nas. Zašto sad nema konstantnosti? Možda zato što su svi izjednačeni. Ali ne mogu da dokučim zašto više nema ekipa koje imaju takve epske duele. Kao što sad vidimo povlačenjem u tenisu Federera, Nadal je i tu i nije tu, Marej koga više nema, nego što ima – nema velike četvorke. Tu je Novak koji je neprevaziđen u odnosu na sve ostale... Ali, realno kada se on bude povukao, isto tako neće biti epskih okršaja, neće biti bilo kakvih rivalstava, nego će se smenjivati kako kome bude naišao dobar momenat forme. Možda je to paralela koju sam htela da povučem... Nema velikana, nego su svi tu negde i zavisi od trenutne forme ko će osvojiti titulu", slikovito je pojasnila Anja.

INTERVJU – Život Anje Pešić je mnogo haotičniji nego onaj Anje Spasojević

Trofeji su tamo gde je Ana Antonijević

I njena protivnica se rado seća početka karijere u dresu Jedinstva i velikih dvoboja sa Crvenom zvezdom.

"Bilo je nezaboravno... Ja sam imala 15, 16 godina, tek sam počela da igram. Nije bilo treme, stvarno je nikad nisam imala. Valjda nije bilo ni prostora ni vremena za nju", priča nekadašnji dizač Jedinstva Ana Antonijević. "Nažalost, mislim da se tako nešto nikada neće ponoviti. Užice kao grad je stvarno živelo za odbojku, za sport... U tom trenutku je odbojka bila broj jedan. Mnogo ljudi je bilo na svim tim utakmicama Zvezde i Jedinstva. Stvarno je uvek bilo puno. Zvezdina ekipa je bila sjajna, ne znam da li je ikad bila jača. Posle je bio Poštar dobar, ali je ovo rivalstvo ipak posebno. I takve utakmice se neće ponoviti. Ja se ne sećam na kom meču sam debitovala. Svakako da nisam očekivala tako mlada da dobijem šansu, ali to se desilo zahvaljujući Darku Zakoču i Upravi kluba. Pružili su mi priliku, nisu dovodili nikoga, nego su rizikovali sezonu sa mnom. Ja sam sa 15 godina zaigrala Ligu šampiona...".

Odbojkašice Jedinstva (MN Press)

Anja je pojasnila kakav je osećaj bio na terenu kada igraju Zvezda i Jedinstvo...

"Najlepši na svetu. Meni je žao što toga više nema toliko. Ali, poenta je baš bila u tome što postoji rivalstvo - potpuno zdravo, nikada nije bilo zasnovano na nekim negativnim emocijama, svađama, sportski najčistije što može da bude... Mi smo i danas drugarice, meni je jedna od najboljih Nataša Krsmanović. Mogle smo do prekosutra da budemo ljute rivalke. Mislim da se publika tada emotivno vezivala, jer je konstantno bilo nešto, pa se pratilo. Nije bila trenutna emocija, nego nešto dublje. Uvek se gledaju utakmice Zvezde i Jedinstva, jer su se te dve ekipe nametnule kao najjače. Daleko od toga da drugi klubovi nisu zanimljivi, ali naši mečevi su uvek nosili veliku neizvesnost, a onda je to privlačilo ljude".

Ako ne može Vakifbank, ko može da vrati odbojkaške navijače na tribine?

Dobru paralelu u odnosu na sadašnji period može da povuče Ana Antonijević, jer je dve poslednje sezone provela u Železničaru.

"Smenjivali su se Jedinstvo i Zvezda, a posle se nadovezao Poštar. Mnogo je to bilo drugačije nego sada. Mislim da je i sport ušao u neku instant priču... Menjaju se klubovi. Sad je Pazova uzela trofej, devojke su baš zaslužile – mnogo su lepo igrale. Drago mi je zbog njih. Generalno drugačiji je pristup sportu, sama želja za pobedom je drugačija... Bili smo onda baš gladni uspeha i pobeda. Sada nema tolike želje kod svih. Naravno, ima igrača koje žele, sto odsto su u tome. Da bi bio najbolji moraš da budeš maksimalno posvećen... Ima ih, ali mislim mnogo manje nego ranije".

Nije se promenio samo mentalitet, nego i neke druge stavke.

"Ranije je bilo veoma teško otići u inostranstvo", nastavlja Ana. "Tad si morao da imaš veliki kvalitet da bi našao klub preko granice. Ne potcenjujem nikog naravno, i sada ima kvaliteta. Ali, ranije je bilo to na višem nivou. I odbojka se promenila, to isto ima uticaja. Da se razumemo – mnogo je brža, eksplozivnija... Ne možemo baš sve da poredimo, ali stvarno mislim da je ta glad za uspehom i rezultatima bila mnogo veća nekada".

Slavlje Crvene zvezde (MN Press)

Od 1994. godine do 2001. na tronu je bilo Jedinstvo... Zvezda je njihovu vladavinu uspela da prekine 2002. i da osvoji tri titule u nizu.

"Zapravo, ta 2002. je bila početak rivalstva jer pre toga kad god smo igrali oni bi nas pregazili", pojašnjava Anja Pešić. "Od kada sam ja bila tu, mi smo uvek igrali finale i bili smo počišćeni u tri utakmice – doviđenja, prijatno... Da se razumemo – to niko nije gledao. Mislim u Užicu jeste, ali u Beogradu ne. Što bi iko došao da vidi kako neku ekipu operu za 15 minuta. Ali, kad smo mi uspele da stasamo, postali su atraktivni dueli. Ljudima je zapravo bilo zanimljivo što je neko skinuo s trona takvog velikana. Jedinstvo je bilo neprikosnoveni šampion naše države. Odjednom se onda pojavila jedna mlada ekipa, opičena na svoj način... Kapiram da je to samo po sebi privuklo pažnju, a onda kada se doda kvalitet na sve to – sjajni su obračuni bili. Imalo je šta da se vidi. Ja se svega sećam sa širokim osmehom na licu".

Anja je u Beogradu sa tribina imala podršku najbližih članova porodice, ali i prijatelja iz škole.

"Sećam se da su se moji drugari u gimnaziji spremali da dođu na finale... Lana Tomić i ja smo igrale, a oni su išli da pitaju našu razrednu da izađu iz škole. Nisu svi došli, neki su pitali samo da bi izašli sa časova, ali profesorka je sve pustila jer su rekli se nas dve borimo za šampionsku titulu. Stvarno je bilo nešto neskvakidašnje".

Čuvena je onda majstorica finala kada je Jedinstvo vodilo 24:19 u četvrtom setu, a izgubilo titulu...

"Znam da je bilo 24:19, mi nismo mogli da prođemo u napadu, Đera je bila na servisu", jedva se seća nekih detalja iz tog bolnog poraza Ana Antonijević. "Ali, znam da smo sledeće godine, ili za dve – nisam baš sigurna – igrali smo isto u Šumicama i mi smo u petom setu gubile 12:7 od Zvezde, ali smo uspele da okrenemo i osvojimo titulu".

Mnogo su jasnija sećanja naravno u Anjinim mislima, s obzirom na to da je njena ekipa postala šampion.

"Najbolja scena je bila kada smo gubile 24:19. Tada su već svi sekli vene jer su mislili da je gotovo. Pokojni gospodin Korać je govorio: Seče se užička pršuta i sprema kleka... Moji mama i tata su bili očajni, a moj brat mrtav ladan kaže: Ne brini ćale, dobijamo ovo. Ovaj se okrene prema njemu: Šta me zavitlavaš u ovom trenutku? I desi se onda onakav preokret, a brat će: Pa jel sam ti rekao? Da li je stvarno mislio ili se šalio, to ne znam".

Ana snimak epskih utakmica nije gledala kasnije.

"Bile su tada na kasetama, ne znam da li su više dostupne. Sad ih je nemoguće naći, ja ih lično nemam".

Bolju privatnu arhivu ima porodica nekadašnje igračice Crvene zvezde.

"Ja sam posle te godine otišla u inostranstvo, a moji roditelji su onda uvek kada im nedostajem puštali tu utakmicu. Tako da mislim da u porodici Spasojević manje-više svi znaju taj meč napamet sa sve komentarima gospodina Koraća. Tata je puštao i mojim klincima koji naravno ne mogu to da razumeju, ali su bili u fazonu: Eno je mama kad je bila mala", podvukla je Anja Pešić u razgovoru za Mozzart Sport.

PIŠE: Miljana ROGAČ