Apenini kao druga otadžbina: Kovačevićevo privremeno bolovanje i uživanje u modi, kuhinji i šampionatu

Prelazak Uroš Kovačevića iz Ural Ufe u Pjaćencu bio je transfer koji je obeležio kadrovske promene u Seriji A. Srpski odbojkaš se parafom na ugovor sa ambicioznim italijanskim gigantom i vratio na Apenine. Prethodno je skoro pola decenije nastupao u Rusiji, Kini i Poljskoj. Kada se ukazala šansa da zaduži opremu četvrtog kolektiva na Čizmi, gotovo da nije imao dilemu da li će poziv i prihvatiti.

A da nije pogrešio u izboru "nove" sredine potvrđuje učinak posle šest odigranih kola. Klub iz grada koji su u prošlosti naseljavali Kelti i Ligurci zna isključivo za pobede. Kako su do sada zabeleženi trijumfi nad Modenom, Moncom, Latinom, Tarantom, Padovom i Milanom, plasman na tabeli sugeriše na dalju borbu za Skudeto. Osim što liderska pozicija obećava trofej, proverenog primača servisa raduje i privilegija da bude u omiljenoj državi.

Nisu i simpatije neuobičajena pojava... Svojevremeno je Kovačević sa velikim uspehom branio boje velikana kao što su Modena, Verona i Trentino. Upravo je i najbolji igrač Starog kontinenta po izboru Evropske odbojkaške konfederacije za 2019. u razgovoru za Mozzart Sport naglasio da je u protekla četiri leta bio željan doživljenog osmogodišnjeg iskustva.

"Ako izuzmem Srbiju, Italija je zemlja u kojoj se osećam kao kod kuće. Savladao sam odavno i jezik, što ume da bude posebno značajan detalj kada si van otadžbine. Nedostajao mi je način života koji sam nekada vodio. Počevši od kuhinje, preko mode, pa sve do sportskih obaveza", istakao je Kovačević.

(© Lega Pallavolo)

Informacija da će započeti još jedan mandat pojavila se prilično rano, početkom 2024. Iako je u međuvremenu na stolu imao i druge ponude, čvrsto je rešio da ostane pri prvobitnoj odluci.

"Gledao sam da mi prelezak u novi klub odgovara na više frontova. Kako profesionalno, tako i porodično. Postojala je mogućnost da se obavežem na saradnju i sa ostalim ekipama. Pjaćenca se nekako izdvojila kao interesantna priča. Na kraju sam se i brzo dogovorio. Sve je praktično bilo gotovo za dva do tri dana".

Znao je i šta može da očekuje...

"Imao sam prethodno sreće da igram u najboljim klubovima. Kada si u kvalitetnim timovima, uopšte ne moraš da razmišljaš o bilo kakvim sitnicama. Poznato je da Pjaćenca ima dugu tradiciju, baš poput Trentina, Modene i Verone. Ništa se i nije promenilo u odnosu na moju poslednju sezonu. Malo je reći da je divota igrati u Italiji".

Pored nastojanja da bude deo najjačeg karavana na svetu, aspiracije čelnika uticale su da u toku pregovora klimne glavom i izgovori toliko željeno "da".

"Iako su jasna nastojanja, teško je u Italiji da se napravi rezultat. Neophodno je da se poklope brojne kockice. Imala je Pjaćenca i prošle sezone strašan roster. Čak je i sada idilična atmosfera. Naravno, ne treba ni trošiti reči o napravljenoj hemiji. Možda je i loše da pričam pohvalno, čisto da ne baksuziram trenutno stanje".

(© MN Press)

Najveći protivkandidat za tron je Peruđa kao vladajući šampion svih domaćih takmičenja. Stvorila se slika da su popularni Đavoli nedodirljivi, ali Kraljevčanin podseća da su izabranici Anđela Lorencetija dugo pokušavali da ostvare visoke ciljeve. Na tom putu su često i posustajali.

"Peruđa je bila favorit i pre nego što sam otišao iz Trentina u Peking. Osim prošlogodišnje, osvojila je samo jednu titulu zahvaljujući Aleksandru Atanasijeviću. Čekali su i previše na premijerni Skudeto. Kada se analizira i njihov budžet, ispada da nisu toliko dominantni. Nisu pravili seriju rezultata kao Juventus u fudbalu. Ne sporim i da ponovo poseduju fantastičan tim. Međutim, niko ne može da garantuje pehar, čak i sa najboljim igračima ili trenerima. Verovatno jesu ispred svih, ali se nadam da neće uspeti u svojim namerama".

Premijerni lovor je već prepušten krajem septembra. Zanimljivo je da je Kovačević tada odmerio snage sa braniocem krune. Pretrpljeni poraz u polufinalu nije i previše poremetio planove.

"Superkup je bilo prvo takmičenje na otvaranju sezone. Na kraju nije bilo ni toliko bitno. Niko tada nije bio u optimalnoj formi. Ako sam u tim trenucima i razmišljao ko bi mogao da osvoji trofej, definitivno se i javila Peruđa kao asocijacija".

Ono što je i jedina briga je čudan peh sa povredom lakta...

"Morao sam na pauzu, nisam u stanju da igram i treniram. Isključivo sam posvećen radu u teretani. Gledao sam neki film na televizoru kada sam odjednom osetio bol. Postojala je mogućnost i da idem na operaciju. Ipak, ispostavilo se da nije neophodno posegnuti za intervencijom. Reč je o sinovitisu, a suština je da i dalje imam bol. Čim prestane, tada bi i trebalo da se vratim".

(© FIVB)

Sreća u nesreći je da strateg Andrea Anastazi na raspolaganju ima širok roster. Povremeno se primeti da Kovačevića nema u startnoj postavi, ali i ishodi propuštenih mečeva čine rekonvalescenta zadovoljnim.

"Stava sam da su povrede sastavni deo sporta. Imao sam i ranije problema. Znam da ću kada se oporavim krenuti od nule. Važno je i da shvatim da više nemam 20, nego 32 godine. Teško mi pada što ne mogu da pomognem saigračima. Prednost je da u sastavu ima i adekvatnih zamena. Samim time i ne razmišljam da moram da se vratim pre nego što u potpunosti budem spreman".

Posvećen je klupskim izazovima, ujedno i fokusiran da Pjaćenca ostane lider u narednom periodu. Deluje i da je epilog sezone daleko... Tek kada se približi leto, razmotriće da li će se priključiti reprezentativnim pripremama.

"Zavisi od brojnih faktora. Proveo sam 15 godina u nacionalnom timu, odigrao preko 250 utakmica. Čini mi se da sam dao sve. Možda je vreme da se odmorim ili povučem. Ne bih to nazvao oproštajem, jer ne želim da me budući selektor pozove, a da ispadnem kontradiktoran. Recimo da je status u ovom momentu zamrznut".

(© AFP)

Ukoliko i stavi tačku, rado će se sećati svakog sekunda u taboru Orlova.

"Posle prvog odlaska Igora Kolakovića i dolaska Nikole Grbića, Srbija je igrala ozbiljnu odbojku. Dakle, govorim o periodu od 2015. do 2021. Na svim takmičenjima smo tada i bili konkurenti za zlatnu medalju ili podijum. Smatrani smo silom, a uopšteno je vladala i velika euforija. Ono što se pamti je istorijska titula u Svetskoj ligi 2016. Naravno, ne može da se u drugi plan stavi i Evropsko prvenstvo 2019. koje smo osvojili bez ijednog poraza. Ostaje jedina žal za propuštenim Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru i Tokiju, kao i četvrtoj poziciji na Svetskom šampionatu 2018"

Uveren je i da se jedna era završila na najlepši način.

"Nekako se desilo da sa strašnom ekipom nismo mogli da ostvarimo olimpijsku vizu. S druge strane, povratak na scenu u Parizu je izuzetan uspeh. Drago mi je da smo nastupili u prestonici Francuske. Nismo bili na nivou da budemo konkurentni, ali smo kao reprezentacija zaslužili da budemo deo velikog takmičenja".

Poslao je i poruku potencijalnim i budućim naslednicima...

"Nadam se da će Srbija i sledećih godina da bude u prilici da se bori za medalje. Sadašnji kvalitet nije kao nekadašnji. U sportu se i dešavaju promene, reč je o normalnom procesu. Ostaje vera da će se i budućnosti ostvarivati vredni rezultati", zaključio je Kovačević.