Bibić dao novu dimenziju srpskoj atletici: Istanbul je svetlost iznikla iz tame, predosećao sam čudo

Pre skoro deceniju, primetio je atletski vuk Rifat Ziljkić dugajliju iz Karajukića Bunara na Jesenjem krosu u Novom Pazaru. Dopalo se trofejnom stručnjaku kako gazi Pešterac. Saznao je da se zove Elzan Bibić i pozvao da se priključi elitnoj grupi na čelu sa Jasminom Ljajićem, Teodorom Simović i pre svih nadolazećom svetskom zvezdom Amelom Terzić, u to vreme već petostrukom prvakinjom Evrope u disciplinama 1.500, 3.000 metara i krosu, u kadetskom, juniorskom i mlađeseniorskom uzrastu.

Morao je najpre Bibić da dohvati nivo vršnjaka Adema Ziljkića, koji je već uveliko pobeđivao u nadmetanjima pionira širom Srbije. Dostigao ga je početkom 2014, a devet godina kasnije na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Istanbulu našao se na pobedničkom postolju, zajedno sa olimpijskim i svetskim prvakom Jakobom Ingebrigtsenom, te evropskim šampionom Adelom Mećalom. Bronza od pre deset dana na 3.000 metara "pod krovom" sedmo je Bibićevo evropsko odličje na stazi i u krosu, ako se računa i mlađi uzrast, gde ima po dva zlata, srebra i bronze. Sedma velika medalja, ali prva seniorska i druga za Srbiju u turskoj metropoli, uz bronzu Ivane Vulete u skoku udalj.

Nagovestio je atletičar Novog Pazara velike mogućnosti u istanbulskim kvalifikacijama, u kojima je sa 7:50,21 minuta nadmašio rivale iz obe grupe. Štopericu u finalu zaustavio je na 7:44,03. Od 15 vrhunskih srednjeprugaša, ispred su bili jedino Norvežanin Ingebrigtsen sa 7:40,32 i španski reprezentativac Mećal sa 7:41,75.

“Još sabiram utiske, slavim još uvek. Radujem se s mojim ljudima i familijom, upoznajem i nova lica. Čestitaju mi, mnogo su se obradovali. Trudim se da ispoštujem i sve medije. Toliko ljudi stoji iza mog uspeha, zaista imam podršku. Priređen mi je veličanstven doček, skupio se Pazar i okolina da proslave moj i uspeh ljudi što mi daju vetar u leđa. U prvom planu je porodica, ali i oni koji me podržavaju u tome što radim”, počinje Elzan Bibić priču za Mozzart Sport.

“PREDOSEĆAO SAM ČUDO, VEROVAO SAM U MEDALJU I UVRSTIO SE U EVROPSKI VRH”

(©Reuters)

Iza njega je napornih 100 takmičarskih dana. Blistao je u Tilburgu, a trijumf na prestižnom krosu doneo mu je status najboljeg atletičara Evrope u novembru. Potom Kros Evrope u Torinu, povreda i razočaravajuće 53. mesto. Usledila je pobeda na jakoj Novogodišnjoj uličnoj trci u Pojerbahu. Što se Svetskog dvoranskog tura tiče, završio je kao peti u Karlsrueu i Mecu na 3.000 metara, pobedio je u Ostravi i srušio državni rekord na milju, a bez premca bio je i u Beogradu na 1.500 metara. Dodao je i titulu prvaka Srbije na 800 metara.

“Nije ovo posledica dvomesečnog ili tromesečnog rada, nego pet do šest meseci žestokog treninga. Tempirao sam formu za Kros Evrope. Samopouzdanje posle Tilburga bilo je na visokom nivou. Očekivao sam visok plasman, možda i medalju u Torinu. Spremio sam se za pretešku stazu, ali povredio sam se nekoliko dana pred šampionat. I samo učešće došlo je u pitanje. Nije moj nivo 53. mesto, pokazao je i Istanbul. Ustvari, videlo se to već u Pojerbahu. Na mitinzima sam bio spreman za novi lični i državni rekord na 3.000 metara, za mnogo bolji rezultat od prošlogodišnjih 7:39,96 minuta iz poljskog Toruna. U Mecu sam vredeo za 7:35, ali noć pred miting nisam mogao da spavam. To se odrazilo na nastup, ali sam dobio potvrdu da mnogo vredim jer sam potpuno nepripremljen za trku išao 7:44,10. Predosećao sam čudo u Istanbulu, verovao sam u medalju. U Atakoj areni godinama sam isključivo pobeđivao. Imam silna zlata sa šampionata Balkana u raznim kategorijama, a pobedio sam i na jednom jakom mitingu. Iskontrolisao sam pritisak, naporan rad doneo je rezultat. Uvrstio sam se u evropski vrh. Ustvari, ako znamo da je Jakob olimpijski pobednik, a Adel kontinentalni prvak, onda sam i u svetskom vrhu”, ponosan je 24-godišnji as.

“ISTANBUL JE BILA SVETLOST IZNIKLA IZ TAME, TU SAM OSETIO I BOL I SREĆU”

(©Reuters)

Imao je četvrti ulazni rezultat na 3.000 metara, ali i opasne rivale u Istanbulu. Uz Ingebrigtsena i Mećala, medalje su nišanili još Luksemburžanin Čarls Greten, Sem Parsons iz Nemačke, Belgijanac Robin Hendriks, reprezentativac Holandije Majk Fopen, Britanci Džejms Vest i Džejk Rou.

“Posle kvalifikacija, sve mi je bilo jasno. Nas sedmorica ili osamorica bili smo na oko 7:40 minuta. Nije 3.000 metara standardna atletska disciplina, ali je među najatraktivnijim i najduža u dvorani. Svi sa srednjih i dugih pruga su tu, a Jakob je u Istanbulu prijavio i dvostruko kraću deonicu. Bio sam spreman za sva iznenađenja i ubrzanje posle prvog kilometra. Opravdao sam očekivanja, medalja je dokaz da vredim. Ove godine želim u finale Svetskog prvenstva u Budimpešti, a u finalu je sve moguće. Ne mogu da najavim napad na medalju, ipak je to moj prvi seniorski planetarni šampionat na otvorenom. Međutim, prvi put sam trčao evropsko finale u Istanbulu, pa se odmah desila medalja. U finalu možete da budete sedmi, ali i prvi. Važno je što ću imati ulaz na najjače mitinge. Dijamantsku ligu već sam trčao, samo se nadam ću sad lakše do startnog broja. Verujem da ću krenuti već od Rabata, gde me čeka 1.500 metara. Ponavljam, fokus je Budimpešta. Kako se bude bližila svetska smotra najboljih atletičara, smanjiću broj trka da bih se što bolje spremio. Naravno, daću maksimum u dresu reprezentacije na Kupu Evrope. Hoćemo da sačuvamo mesto u drugoj diviziji, možda da napadnemo i prvu”, kaže Bibić.

Bronza za Elzana Bibića

Pre dve godine, takođe u Turskoj, nije sve delovalo bajkovito. Bibić se pripremao u Antaliji, kada je osetio jake bolove u stomaku. Malo pre toga operisao je slepo crevo, a ispostavilo se da opet mora pod nož. Još jedan, vrlo komplikovan zahvat na crevima, koji je pokvario velike planove. Tek u finišu sezone vratio se u punom sjaju.

“Naravno, setio sam se i loših dana. Istanbul je bila svetlost iznikla iz tame. Mnogo toga desilo mi se u Turskoj. Tu sam osetio i bol i sreću. Sve moguće emocije su se pomešale na ulasku u poslednji krug finala na 3.000 metara, kada sam video veliki video-bim. Čak u tom krugu nisam ni bio u trci, ali imao sam veliku prednost u odnosu na atletičare iza. Video sam ljude iz mog tima kako su se obradovali, a ja sam još lebdeo. Doživeo sam šok. Trebalo je vremena da doćem k sebi i postanem svestan da je san postao realnost, da sam uzeo veliku medalju, seniorsku”, vraća film učenik Rifata Ziljkića.

“INGEBRIGTSEN JE PREVIŠE MOĆAN, ALI NIJE SA DRUGE PLANETE”

(©Reuters)

Posebno poštuje Jakoba Ingebrigtsena. Nada se da će mu vremenom biti sve bliži.

“Mnogi misle da je veliki jer iza njega stoji nešto što drugi sebi ne mogu sebi da priušte. Ljudi se varaju. To je vrhunski sportista, jedan od najboljih u istoriji atletike. Ima sjajna vremena. Ide 1.500 za 3:28,32 minuta. Najbliži pratioci u Evropi su daleko od tog rezultata. Previše je moćan. Na 3.000 metara ima 7:27,05. To su neverovatni parametri. Ispred svih je, ali nije sa druge planete, iako ima državi i sisteme uz sebe. Moguće je pobediti Ingebrigtsena, ali potrebno je najpre se približiti njegovim ličnim rekordima. Nadam se da će se i to uskoro desiti, da ćemo se jednog dana u završnicama boriti za velike pobede”, pozitivno razmišlja višestruki državni rekorder.

“OŽIVEO SAM TRČANJE U SRBIJI, POTRUDIĆU SE DA MEDALJE POSTANU TRADICIJA”

(©Reuters)

Srećan je što je atletika u Srbiji dobila novu dimenziju u poslednjoj deceniji. Nedostajala je medalja na srednjim prugama, kao dopuna uspeha u skakačkim i bacačkim disciplinama.

“Drago mi je da Srbija, pored tehničkih disciplina, ima i medalju u trčanju. Dragan Zdravković je pre tačno 40 godina u Budimpešti postao dvoranski prvak Evrope baš na 3.000 metara. Trebalo je da prođu četiri decenije da Srbija dobije vrhunskog atletičara na srednjim deonicama, konkurentnog na evropskom i svetskom nivou. Ponosan sam što sam uspeo da oživim trčanje. Zajedno sa nadolazaćim snagama, potrudiću se da i te medalje postanu tradicija. Imamo plejadu sjajnih atletičara, dugo prisutnih na velikoj sceni. Tu su i oni što će obeležiti predstojeću dekadu. Našu reprezentaciju predvode Ivana Vuleta i Asmir Kolašinac, a pratimo ih Armin Sinančević, Adriana Vilagoš, Angelina Topić, sada i ja. Očekujem da nam se na spisku osvajača najvećih medalja uskoro priključi i Milica Gardašević. Zaista je blizu, možda se to dogodi već u Budimpešti”, u dahu govori Bibić.

Talenata je na pretek i u njegovom Novom Pazaru. Aldin Ćatović troši svoju prvu mlađejuniorsku sezonu, a već je seniorski prvak Srbije na 1.500 metara. Kao od šale ruši nacionalne rekorde u mlađim kategorijama.

“Teodora Simović predvodi devojke, ja muške. Ćatović je biser i treba da se brusi. Ne sumnjam da će treneri Rifat Ziljkić i Ermin Ziljkić s njim da odrade posao kako najbolje umeju. Tu su još Kabir Ziljkić, Saima Murić, Lenka Nikolić, Mejra Mehmedović, Nikola Mijailović, pa još mlađi poput Kaida Koce. Nadam se da će i oni krenuti mojim stopama”, završava priču za Mozzart Sport veliki atletski šampion Elzan Bibić.