"Biljana platno beleše", istorija ispisana: Ohrid slavi Srbe - Rojevića i Đukića

Slaviće se duboko do jutra u Ohridu. Tamo gde je „Biljana platno beleše“, do ove sezone grad koji je bio poznat samo kao turističko mesto u Makedoniji, sada je upisan zlatnim slovima i po rukometnom klubu. Ohrid slavi Srbe, trofejnog Vrbašanina Borisa Rojevića, koji je posle 20 trofeja sa Vojvodinom, stigao do premijernog na klupi Gladijatora, i Nišliju, našeg reprezentativca Darka Đukića.

Posle 29:28 u Mađarskoj, Ohrid, trećeplasirani tim u šampionatu naših južnih komšija, srušio je favorizovanu Tatabanju i u revanšu sa 31:25 (12:11) i osvojio EHF kup. Trofej u ovom evropskom takmičenju ne mrda iz zemlje gde „sunce večno sja“. Prošle godine je najbolji bio skopski Alkaloid Kirila Lazarova.

Rojeviću je ovo drugi trofej u EHF kupu. Pre tri godine je Voši doneo istorijski pehar, a sada je ispisao najsjajniju stranicu u istoriji kluba i pokazao da je trener za velika dela, da može i u inostranstvu da donosi trofeje. Srušio je u prvoj sezoni makedonski poredak gde je vladala velika trojka - Vardar, Eurofarm Pelister i Alkaloid. Malo je falilo prošlog meseca da donese Kup Makedonije u Ohrid. U trileru u Strumici je Vardar bio za nijansu srećniji.

Darko Đukić je odgrao možda i najbolju sezonu u poslednjih 5-6 godina. Blistao je i u dresu Orlova u dvomeču sa Mađarskom, a prošle nedelje u Tatabanji je dao čak sedam golova, od čega pobedonosni na tri sekunde pre kraja.

Igla nije imala gde da padne u dvorani „Biljanini izvori“. Ulaznice su planule za 15 minuta, bilo je svih 3.000 gledalaca, pa i neka stotina više. Južnoamerička atmosfera u komšiluku. Mađarska legija stranaca, po budžetu bar tri puta platežnija, položila je oružje.

Od samog početka meča videla se energija domaćina. Grizli su od starta Rojevićevi Gladijatori. U prvih 30 minuta je trećeplasirani tim mađarskog šampiona u igri držao čudesni golman Arijan Ando, koji je do ludila dovodio domaće igrače i navijače. Branio je zicere, pre svega pivotmenima Pribetiću i Lijapisu.