Američki I-Es-Pi-En tu borbu nazvao je četvrtim najvećim sportskim događajem 20. veka. Mada nije tako izgledalo u mesecima uoči meča. Kasijus Klej – još se tako zvao – bio je samo brbljivi, talentovani bokser sa stilom koji bi pre odgovarao nekoj bantam kategoriji, nego teškašu. Omražen toliko da je i Soni Liston, šampion koji se boksu naučio na robiji i čiji je ugovor većim delom karijere bio u vlasništvu Frenkija Karba, bivšeg ubice mafijaške porodice Lukeze, bio favorit javnosti.

Ali tog 25. februara 1964. godine u Majami Biču Listonova karijera je brutalno ugašena, a bokserski svet počeo je da se klanja Kasijusu Kleju, samo nekoliko dana kasnije preimenovanom u Muhamed Ali.

Međutim, pred borbu sa Listonom niko se tome nije nadao. Kladionice su na jedan dolar uložen na Klejovu pobedu isplaćivale sedam. Liston, po mnogima jači udarač čak i od Džordža Formena i Majka Tajsona, bio je gromada pred kojom su i najboljim bokserima klecala kolena. Henri Kuper, koga je Klej jedva pobedio pred meč u kome je prvi put napao svetsku titulu, javno je priznao da se neće boriti za titulu ako Liston pobedi. “Listona ne želimo da sretnemo ni u mračnoj ulici”, govorio je njegov menadžer Džim Viks. Kleju su samo retki davali više od runde na nogama. Mediji su mu savetovali da uzme taksi i pobegne iz grada procenjujući da će da se od straha onesvesti još u svlačionici.

Prethodne tri borbe Liston je završavao brutalnim nokautima u prvim rundama. Ali godine su počele da ga stižu. Bilo mu je zvanično 32, mnogi su smatrali da mu je zaista bilo već 40. Nije trenirao kao nekad, samouveren u pobedu u trening kamp je privodio prostitutke, pio pivo, jeo hot-dogove, trčao jednu, umesto uobičajenih pet milja dnevno. Rame mu je pravilo velike probleme, primao je injekcije protiv bolova. Mrzeo je publicitet. Logično, jer je bio toliko neomiljen da su ga mediji častili rasističkim opisima govoreći da je gorila, da su mu ruke poput nabreklih banana...

Nije to bilo ništa u poređenju sa onim što će mu Klej raditi.
“Posle borbe, sagradiću lepu kuću i staviću ga na pod kao medveđu prostirku. On čak i smrdi kao medved. Kad ga prebijem pokloniću ga zoo vrtu”, provocirao je Klej.

Nije se ustezao ni da sa ekipom ode do Listonovog doma, tek kupljenog u kraju u Denveru u kome su živeli belci, i budi ga u tri ujutru. Javnost ga je prezirala zbog toga. Polako je počinjala da staje na Listonovu stranu. Jer on je velika “crnčuga” koja treba da postroji nevasitane “crnčuge”. A Klej je znao šta radi. Želeo je da razbesni protivnika. Da ga prevari, da od mržnje skrene fokus s meča. Svi su smatrali da je Klej samo prestrašen. A on je, za razliku od Listona, naporno trenirao.

Vrhunac zagrevanja za meč bilo je zvanično merenje. Klej se pojavio sa jaknom na čijim je leđima pisalo “Lov na medvede”. Vrištao je na Listona. “Neko će da umre u ringu! Uplašio si se, šimpanzo!”. Postojala je i mogućnost da se meč otkaže, jer je Klej toliko poludeo da su mu otkucaji srca otišli na 120 u minuti, duplo više nego inače, a prisak skočio na 200 sa 100. Da se kasnije nije smirio, meč bi bio otkazan.

Prestravljen. Svi su to mislili za Kleja.

Čim se začuo gong, međutim, postalo je jasno da je Klej superioran u odnosu na Listona. Spremniji, tehnički nadmoćniji, mnogo brži. U trećoj rundi modrica ispod Listonovog desnog oka, posekotina ispod levog. U petoj umalo preokret. Kleja su oči počele da peku. Teoretičari zavere sumnjali su da je Listonov ćošak na rukavice svog borca namazao neko sredstvo koje je imalo baš tu svrhu. Kasnije su se oni branili tvrdnjom da je sve to verovatno bilo posledica toga što su masti kojima su lečili Listonove rane kapnule na rukavice. Malo je nedostajalo da se pobeda uruči Listonu dok se Klej bunio. Na kraju je izdržao, iako je kasnije pričao da je video samo Listonovu siluetu. Isprva je samo bežao od protivnika, ali kada mu se u šestoj rundi vid vratio ponovo je kombinacijama počeo da razara rivala.

Za sedmu rundu, Soni Liston nije ni ustao. Prvi put posle 1919. godine dogodilo se da vladajući šampion meč izgubi na stolici u ćošku. Kasnije su se raspredale zavere o nameštenom meču, ali su te tvrdnje opovogrnute kada je FBI 2014. objavio tajna dokumenta u kojima se videlo da je istraga sprovedena, ali da nikakvih dokaza nije bilo. Zvanično obrazloženje za predaju bila je teška povreda ramena.

Maja 1965. godine Klej je odbranio titulu poslavši Listona na pod već u prvoj rundi čuvenim “fantomskim nokautom”. Spekulacije o nameštenom meču tada su bile mnogo glasnije. Ali to je već neka druga priča...

PIŠE: Dejan STANKOVIĆ

500