Čudna odbojkaška računica: Osvojiš evropski pehar, a budeš u "debelom" minusu

Jedan od prioritetnih zadataka za Hrvata Roka Sikirića po stupanju na predsedničku funkciju Evropske odbojkaške konfederacije (CEV) je da takmičenja na tlu Starog kontinenta učini daleko atraktivnijim i profitabilnijim po klubove. Trenutni formati, ali i nagradni fond deluju pomalo demotivišuće. Zato i nije čudna pojava da osvajač Lige šampiona, CEV Kupa ili Čelendž kupa gotovo i ništa ne zaradi.

"Najisplativije" je učestvovati u Ligi šampiona. U elitnom društvu se za svaku pobedu u grupi "dobije" 10.000 evra. Kada na red dođe nokaut faza, trijumf vredi 12.000. Međutim, neće ni prvak previše da se obogati, pošto mu sleduje tek pola miliona evra, drugoplasiranom 250.000, trećeplasiranom 125.000.

(©CEV)

Ukoliko je takvo stanje u najjačem, premije za pojedinačna slavlja u nižerazrednim nadmetanjima ne postoje. Ekipe do plej-ofa, kada po prvi put osete promene na računu, moraju da odigraju dve runde za džabe - ukupno četiri meča. Stiče se prilika za "neki evro" od eliminacije u osmini (5.000), četvrtfinalu (10.000) i polufinalu (30.000). Finalista sa sobom nosi 60.000, a šampion svega 80.000.

Šta reći za Čelendž kup u kojem timovi, uz pehar, obezbeđuju i samo 50.000. Kao i u CEV Kupu, tako je i u trećem takmičenju po snazi neophodno preživeti do plej-ofa. Doduše, čak i tada se ostvaruje skroman iznos od 10.000 evra.

Na konačnu računicu ne treba zaboraviti ni troškove putovanja, smeštaja, naknade za učešće i druge planirane i neplanirane izdatke...

Najviše kritika do sada su upućivali poljski predstavnici. Među njima i prvi čovek Aluron Virte, Krispin Baran.
"Troškovi odlaska na jednu utakmicu su ogromni. Govorim o nagradi za pobedu, ne o startini koja je na desetine hiljada evra. Ne govorim ni da je cena organizovanja ekspedicije i najmanje 20.000. Pričam o letovima ekonomskom klasom, smeštaju u skromnim hotelima", istakao je Baran.