Dejan Savić o novim generacijama: Problem je što bi svi roditelji da im deca budu Novak Đoković

Cinjenica je da je Savic tip sa asfalta, urban, smeker, gospodin...da ga igraci najvise cene i odlicno saradjuju sa njim, za razliku od drugih velikih imena. Ali je isto tako i cinjenica da su mu u timu ( cast vrhunskim) deca njegovih drugara iz kafane, prijatelja, kumovog kuma, koji nisu losi, ali ima boljih ...i on to zna. Jbg unapred je znao kako ce biti

Реално и Новак је продукт упорног оца као и 70% успешних спортиста барем. Имамо снимак кад су Новака интервјуисали са 7 година и питање да ли ти је тенис забава или обавеза, дечак је рекао обавеза. Наравно, ништа лоше не мислим и негативно, али је тако било и тад, а поготово данас кад су родитељи видели колико новца доноси спорт ако се успе. Већина родитеља упише децу на спорт са 5 година, потајно, у дубини душе надајући се да би могао да се искаже неки таленат.

Ja trenirao ozbiljno vaterpolo od malih nogu krajem 80tih i 90tih, ćale pokojni je mislio da je to dobra ideja za moj razvoj (i bio je u pravu). Sa 5 godina vec, test je bio da skocis u bazen i da zaplivas, ako preplivas sirinu, ili si makar dovoljno slobodan i vodi primljen si. To se po treningu plivalo 5 do 6 kilometara, loptu vidis jednom ili dva put nedeljno, sljaga od trenera ako krivinaris i drzis se za ivicu bazena, čeličenje po snegu, hladni tusevi, skokovi sa 5ice ili 10tke za kaznu (tašmajdan) ako si bas zasrao. Vec sa 10 god treninzi svaki dan, utakmice vikendom. Za vreme raspusta i po 2x dnevno, besplatno na otvoreni tokom leta, pre podnevni trening pa ostanes... po ceo dan smo bili na bazenu. Al drugarima iz skole ne mozes da pokazes koliko si dobar (naspram onih koji treniraju basket ili fudbal)... osim da ih udavis u bari, ili pojedes 5x vecu kolicinu hrane. Elem, ne znam kako danas klinci treniraju, i kako roditelji koji sami nisu imali rigorozne i stroge treninge u mladosti gledaju na sve to. Iz moje perspektive, meni je to ok jer mi je koristilo u zivotu sve sto sam naucio u tom periodu (a nije samo sportska disciplina). Medjutim, pedagoski pristupi mojih trenera iz tog doba bi po danasnjim drustvenim normama bili skandalozni. No, u pravu je selektor, gledam decu po kraju, svi debeli, aj sto su debeli , al sto su mekani...

Dosta alibi priče,ostavka! Urosa Stevanovica za selektora! Savic može da trenira samo timove prepune zvezda.

Дејан је покушао да одговорност ватерполо савеза и проблем систематског рада са млађим селекцијама пребаци на омладину, односно родитеље. Не знам да ли је намерно или ненамерно, у сваком случају, само је делимично у праву. И одмах су неки коментарисали, нико се не бави спортом, празна игралишта, мобилни телефони и сл. Јесте тако, али и даље смо далеко спортскија нација и од Шпанаца и од Италијана, нарочито од Грка. Њихова омладина је дебља, моторички инфериорнија, код њих је стопа гојазности, астме и дијабетеса далеко већа, али ипак, имају боље резултате од нас. Дакле, реч је о организацији спортских активности а не о навикама. Код њих се у спорту ради озбиљно и систематски а код нас кампањски, везивајући се на чист таленат и ништа више. Србија треба да се врати на програм "Масовног спорта" са програма "Спорта за масе". Само тако можемо да имамо генерално здраву нацију која ће изнедрити врхунске спортисте.

Mi imamo pogrešno postavljen sistem. Silne pare se ulažu (da ne kažem peru) preko školskog sporta koji ništa ne donosi. Tu mislim na Sportske igre mladih i ostale manifestacije. Zašto? Zato što, deca pre svega do neke 8-9 godine treba da se igraju! Kada vidim decu od 5-6 godina koja idu na neke "treninge", školice fudbala, ovoga, onoga i slično, stomak mi se prevrne. Klasično gubljenje vremena i zamaranje deteta. Ono u tom periodu mora biti aktivno ali da ta aktivnost pre svega podrazumeva neke bazične sportove tipa gimnastika i atletika, gde će ona kroz neko jurenje, prevrtanje, skakanje razviti neke osnovne motoričke sposobnosti. A opet, igrajući se, neće osetiti taj pritisak nekog "treninga". Nakon tog uzrasta treba da se opredele na sport, i da krenu u sledeću fazu, učenja tog sporta. Znači neke osnovne stvari, pravila, ali i dalje ne na nekom ozbiljnom nivou takmičenja. E onda u 13-14 godina kreće faza treniranja, i tu kreću takmičenja, naravno spram kategorija i uzrasta. Tu deca kreću u ozbiljniji rad, shvataju svoje obaveze i nadmeću se međusobno. Zašto je važno da tek u tom uzrastu kreću takmičenja? Jer vi kada detetu od 10 godina nakačite 15 medalja na vrat, ništa niste uradili. Ono je prošlo to, zasitilo se, i neće više. I sada dolazimo do onog važnog dela, a to je da se umesto u školski sport ulaže u univerzitetski. Znači sistem kao u Americi. Ko se do 18 godine kroz takmičenja pokazao kao odličan, on može (a i ne mora) direktno da pređe u profesionalni sport i da se nastavi bavljenjem sa istim. A opet ko nije, ide na univerzitet (koji mu na osnovu sportskih rezultata obezbeđuje stipendiju, koju brani igrama za univerzitetsku ekipu). Tim načinom, sada već ljudi, dobijaju i visoko obrazovanje i priliku da nastave da se bave sportom na visokom nivou, i da se posle završetka studija nastave baviti istim, naravno po volji. I to je neka ideja kako i u kasnijim uzrastima imati ljude koji se bave sportom. Nažalost oni koji se pitaju, to očigledno ne razumeju, odnosno razumeju ali im je ovako lepše, malo cirkus, malo baloni i svi srećni zadovoljni, a što se deca (ona koja nisu stalno na telefonu) zasite toga to nikom ništa, doći će nova generacija koju isto treba upropastiti...

Činjenica je da srpski vaterpolo od pada VK Partizan nije dobio ni jednog novog vanserijskog igrača. Pričajte šta hoćete, ali to nije slučajnost. Poslednji je Dušan Mandić i nakon toga je nečijom voljom urušen sistem koji je iznedrio bezbroj vrhunskih igrača. Posledice su vidljive čim se povukla plejada asova koji su ime izgradili na Banjici, a tek će doći teški dani po naš vaterpolo.

Mislim da je presudna volja roditelja da li hoce decu da usmere na sport ili skolu.Ako se krene na sport,mora se proci sito i reseto,a skolu svaki idiot zavrsi i dobije corak na kraju.Zato je potrebna pomoc dobrih trenera,kao Novak sto je imao.Da nije bilo Gencij Jelena sa ukaze Srdjanu da Novak moze u Top 5,da li bi otac toliko rizikovao sa novcanim zaduzivanjima!??Danas roditelji imaju vise para i vise mogucnosti ali lose gadjaju.Dajte sporta vise u zivotima svih nas.Bicemo svi bolji usput.

Пре нелу ноћ шетам, пролазим поред блока 30, пријатно вече, два терена за кошарку, један за мали фудбал/рукомет и још један са голићима фа фудбал, нико на њима! То ми је запало за око, али то је оно што потврђује ову Декијеву тезу! Клинци су на инстаграму, ју тјубу, тик току, покрећу их прасићи, расте, старлете и старлетице, спортом се нико не бави, физичко и у школи нико не ради. Кд смо већ код физичког, само кратак одговор професору из коментара испод, ниси у праву, Ђоковић јесте феномен! Пример за то ти је мала Олга Даниловић, имала је и кампове и тренере и финансије па ништа! Просто се за неке стбари родиш, сали свеједно, за успех мораш да се одрекнеш већине других ствари! Мотивиши ти матори клинце да прескоче козлић и да знају да се окрену на разбоју, ако то и ти знаш, лако ћемо за остало!

Roditelji su dužni da deci ne dozvole da odustanu od sporta, ali su pritisci od strane skole ogromni i uporno vuku na dno. Niko se od škole ovajdio nije, a od sporta, bogami mnogi i to sasvim prosečni sportisti danas žive kao grofofi i zene i muskarcii( sestra igra odbojku u turskoj). Ne odustati, isplati e se kad, tad.

МНОГО СУ МЛОХАВИ!

Novak djokovic, nije nikakav fenomen. On je rezultat ambicioznog oca koji mu je na vreme predočio za šta se u životu vredi boriti i kako se za to izboriti. Kada vam neko plati akademiju u nemačkoj sa 13.godina,vec ste 3 koraka ispred svih ostalih potencijalnih sportista. Novak od 16.godine zaradjuje novac od sporta, a nama je rečeno da treba da idemo u školu. Ista smo generacija. Ja sam profesor fizickog sa 600 eura, on je sportista sa 600000000miliona evra. I kako treba učiti decu, šta mislite, ovo ili ono. Sport je sve za šta vredi ziveti i boriti se. Verujte, ja sada znam, ali prekasno...