Devojčice ne znaju svetske i evropske šampionke, ali nisu one krive

U zemlji evropskih i svetskih šampionki bi put do vrha trebalo da bude mnogo lakši za nove nade. Ali, u manjim sredinama je teško zadržati decu na mreži, a pandemija korona virusa dodatno otežava stvar. Obična prehlada udalji igrače iz trenažnog procesa zbog mera prevencije, mečevi se odmah odlažu ako ima slučajeva zaraženih u ligi, a momenat za ozbiljan rad sa mlađim kategorijama je - baš sad.

Vesna Čitaković Đurišić, legenda naše odbojke, vratila se da pomogne ovom trofejnom sportu posle nekoliko godina pauze i sa mesta sportskog direktora Jedinstva iz Užica ukazuje na probleme u mlađim kategorijama u ovo šampionsko, a tako tužno, doba zbog korone. Zahvalna na rančevima koje je Kompanija Mozzart poslala devojkama, nekadašnji kapiten reprezentacije Srbije poručuje da je samo malo dobre volje dovoljno da se pokrene čudo.

„Ne znaju ljudi koliko je danas teško opremiti jedan tim. Trenerke, majice, dresovi, sve to puta 18... Bili su nam potrebni rančevi, a znala sam ko uvek gleda i ka manjim sredinama, ko pomaže na jedan ljudski način. Zato se svi odazivamo za Mozzartov Humanitarni tiket u podne, jer je suština da se međusobno pomažemo. Pogotovo u ovo ludo vreme...“

Kad se letos posle 20 godina vratila u grad u kome je osvojila čak osam šampionskih titula devojčice iz kluba mahom nisu znali da je ona osvajala medalje na najvećim takmičenjima.

„Mene i ne moraju da prepoznaju, ali moraju da znaju sastav ženske odbojkaške reprezentacije, a ne samo tri, četiri igračice iz redova aktuelnih svetskih i evropskih šampionki. Nisu one krive, mi ih očigledno ne učimo elementarnim stvarima. Ne možemo samo da kažemo, ma pusti, to su te nove generacije. Ako mi na treningu kažu ja sam korektor, ja sam dizač, ja sam bloker, odgovorim im: „Vi ste, na prvom mestu, odbojkašice“. Moraju sve da znaju o odbojci. I na terenu i van njega. Mi smo zemlja zlatnih odbojkašica“.

Kada je Vesna kretala ka tim visinama, reprezentacija je igrala pretkvalifikacije...

„Put je sad utaban, a stvara se jaz između seniorskog tima i mlađih kategorija. Ako sad ne iskoristimo momenat, ne znam kad ćemo. Neshvatljivo mi je da iz zlatiborskog kraja već duže vreme nema velikih imena, a žene imaju takve predispozicije za odbojku, visoke su, jake... Talenata ima, ali mnogo njih želi u školu i na fakultet u velike gradove. Šta da im kažemo: „Nemoj da studiraš, ostani da igraš odbojku?“ Imaju pravo da se edukuju i uvek ćemo podržati taj put! Klub, nažalost, godinama ulaže u nekog, a ostaje na kraju bez igračica“, zaključila je Čitaković Đurišić.

Sadašnja postava Jedinstva igra u Prvoj ligi, dizač ima 27 godina, a ostatak tima čine tinejdžerke iz Užica i okolnih mesta. Sa novim rančevima na leđima, žele da krenu put višeg ranga, a onda i na staze stare slave.

Legenda će ih voditi, možda jednog dana i sa klupe.

MOZZARTOVE AKCIJE SU NESTVARNE

Mlade obojkašice Jedinstva iz Užica sa darovima naše kompanije

Vesna Čitaković Đurišić je za Mozzartove akcije imala mnogo lepih reči, pogotovo za donacije dresova i opreme za preko 5.000 sportista.

„Nestvarno je šta ova kompanija radi! Veoma smo srećni što smo se našli na spisku i zahvalni smo na sjajnim rančevima. Nadam se da će nam biti talični“.