Došlo vreme da se spusti zavesa: Marko Podraščanin završio karijeru

Karijera je to o kojoj će se dugo pričati, dugo će srpska odbojka pokušavati da pronađe njegovog naslednika, ali u kakvom je stanju - teško će ga naći. Marko Podraščanin, jedan od najboljih odbojkaša koje je Srbija imala u poslednjih 20 godina rešio je da završi prebogatu karijeru. Nema potrebe da govorimo koliko je bio dobar, to govore svi trofeji i individualna priznanja koje je osvojio, a možda je dovoljno reći da je posle samo godinu dana u Vojvodini dobio poziv da debituje za reprezentaciju.

Od te 2006. godine pa sve do 2024. popularni Potke je bio deo reprezentacije čiji je postao jedan od najboljih igrača, bukvalno nezamenljiv, bez obzira ko se nalazio na poziciji srednjeg blokera. Prosto se znalo - čovek sa brojem 18 je prvi, ostali neka se poređaju kako im je volja. I tako godinama.

Za skoro dve decenije u državnom dresu, dvaput je osvajao zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu, najpre 2011. a posle 2019. Na ovom prvom proglašen je za najboljeg blokera turnira. Ima i Svetsku ligu osvojenu 2016, jedino što mu nedostaje je - olimpijska medalja, ali čak i bez nje, karijera mu je dovoljno grandiozna. Uostalom, čovek je osvojio 22 trofeja, od toga tri Lige šampiona.

Posle 19 godina igranja na vrhunskom nivou, Marko je rešio da spusti zavesu. Više neće biti na terenu, ali će ostati u odbojci. Za kraj se obratio i na društvenim mrežama, a poruku prenosimo u celosti.
„Kada me je otac odveo na utakmicu F4 Lige šampiona, da gledam Spens prepun strasti i emocija, oči su mi bile širom otvorene, a srce je snažno kucalo. Dve godine kasnije, ponesen entuzijazmom koji je reprezentacija Srbije probudila širom zemlje osvajanjem olimpijskog zlata, i sam sam počeo da treniram u jednom od najvažnijih klubova – Vojvodini. Počeo sam da sanjam da ću jednog dana obući dres reprezentacije i igrati za najveće i najuglednije klubove Italije. Zaljubio sam se u taj san i doneo odluku koja je obeležila svaki dan mog života: da uvek dajem sve od sebe, bez zadrške i bez kajanja. Bilo je teških trenutaka, kada je telo govorilo da je dosta, a um morao da pronađe snagu da nastavi dalje. Ali svaki put sam birao da ustanem. Jer pravi snovi osvajaju se korak po korak, trening po trening. Zahvaljujući tebi obišao sam svet, upoznao različite kulture, naučio jezike, upoznao saigrače, trenere i ljude koji su postali pravi prijatelji. Imao sam privilegiju da igram za tri najveća kluba na svetu i doživim emocije koje ću zauvek nositi u srcu. A navijači… Kakav spektakl, kakva energija. Uvek su bili tu da nas podrže, u svakom trenutku. Zahvaljujući ovom putu upoznao sam ženu svog života, Milenu, moju najveću i najdragoceniju podršku. Od samog početka bila je uz mene kroz svaku pobedu i svaki poraz. Već dvadeset godina živimo u jednoj od najlepših zemalja na svetu, gde su rođena naša deca, Mila i Matija – najveći dar koji nam je život podario. Vrednosti koje imam naučila si me ti, učinivši od mene ne samo sportistu, već boljeg čoveka, i spolja i iznutra. Nadam se da sam bio pozitivan primer mladima. Ako je makar jedan od njih, gledajući mene, pomislio: „I ja želim da pokušam“, onda je vredelo. Bio je to život toliko bogat, ispunjen i izuzetan. Vratiču ti sve što si mi dao, sa istom posvećenošću i motivacijom, svakoga dana sve više, moje je obećanje. Draga odbojko, neizmerna je privilegija boriti se uz tebe i za tebe…", napisao je Podršačanin.