Dragan Kobiljski napravio crno-beli remont, a posle poraza priznao: Ostali smo nedorečeni...

Osvajali su odbojkaši Partizan u protekle tri godine sve domaće trofeje. Pokorili su konkurenciju u Superkupu i Kupu Srbije, u klupskoj istoriji upisali još jednu titulu, dok su tekuću sezonu završili već u četvrtfinalu plej-ofa.

Koban po crno-beli tabor bio je večiti rival. Crno i crveno-beli su u predvorju glavnih borbi za najvredniji pehar odigrali tri spektakularna derbija. Možda se okršaji neće pamtiti po previše kvalitetnim partijama, iako su čak dva rešena tek posle taj-brejka.

Kako je Parni valjak propustio šansu da u četvrtom i petom setu majstorice na Banjici skine krunu braniocu trona, stručni štab na čelu sa Draganom Kobiljskim ne može da bude zadovoljan oproštajem na prvoj stepenici. Svemu je i prethodio dolazak iskusnog stratega, sa bogatom, trofejnom i zavidnom biografijom, u Partizan kao zamena za Bojana Janića, koji je upravo bio tvorac najvećih uspeha od 2022.

Dragan Kobiljski (©MN Press)

Kobiljskom nije i bilo nepoznato okruženje. Svojevremeno je igrao za pionirsku, kadetsku, juniorsku i seniorsku selekciju kluba koji je preuzeo. Imao je i ulogu kapitena, uz obavljanje i asistenskog posla po završetku profesionalne karijere. Prošao je i nekadašnji srednji bloker Rena, Budućnosti, Tuluza i Ažaksjoa kroz brojne funkcije, pa mu je preostalo i da debituje kao šef struke.

Poziv Partizana je prihvatio, čime je samo potvrdio status legende. Po povratku u omiljene boje, suočio se i sa promenama. Nosioci igre, poput Novice Bjelice, Lazara Marinovića, Luke Tadića, Stefana Jankovića i Miloša Krsteskog, nisu i dočekali Draganovu promociju. Zato je već tada morao da odgovori na izazov, ali i da stvaranjem novog ruha ispoštuje crno-belu tradiciju i renome samog imena.

Možda i logičan sled bio je da napravi miks mladosti i iskustva. Zadržao je kapitena Miliju Mrdaka, uz angažovanje iskusnih poluga kao što su primač servisa Mohamad Sadehi i srednji bloker Nemanja Čubrilo. Sastav je u januaru 2025. godine dodatno pojačan vrednim potpisom bivšeg kapitena reprezentacije Srbije, Nemanje Petrića. Doduše, imao je i "iznenađujuće" probleme na koje nije mogao da utiče. Počevši od administrativnih zavrzlama prilikom registracije pridošlica, do kadrovskih muka zbog nepovoljnog zdravstvenog biltena.

Kada se podvuče crta, objektivno je Kobiljski u pojedinim fazama sezone imao razloga da bude ponosan i na "klince". Među njima treba i istaći Danila Veselića, Ignjata Dopuđa, Lazara Jeremića, Luku Močevića, Viktora Batizića... Međutim, verovatno je povremeno i menjao raspoloženja zbog loših izdanja i neplaniranih poraza.

(©MN Press)

Na kraju je dogurao do finala Kupa, u kojem je kragujevački Radnički dominirao, uz šestu poziciju u ligaškom delu elitnog ranga i eliminaciju u četvrtfinalu plej-ofa od Crvene zvezde. Zaslužio je i više od prelazne ocene, ali Kobiljski ima nešto drugačije viđenje u sopstvenoj analizi, još uvek "vruće glave".
"Ostali smo nedorečeni... Dali smo sve od sebe, to nije bilo dovoljno. Nedostajalo je mirnoće u završnicama. Nema mnogo žala, idemo dalje i okrećemo se sledećoj sezoni. Čak i da hoćemo, ne možemo ništa da ispravimo", jasan je Kobiljski.