.jpg.webp)
Ž. MutavdžićEuforijica - pobeda za napaćeni srpski rukomet
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 8min | ned. 18.01.26. | 08:54
Konačno, malo svetlosti u taboru Orlova. Posao nije završen, Austrija mora da padne u ponedeljak (18.00)
(od izveštača Mozzart Sporta iz Herninga)
Mučili su se, zlopatili godinama, u javnosti su uvek bili na stubu srama, često su prizemno etiketirani, uvek omalovažavani. I uvek je nekako oko ovog sporta, nekada trofejnog, pogotovo u vreme bivše Jugoslavije, bila loša karma. Možda su samo fudbaleri više kritikovani od rukometaša poslednjih godina. Nije da nisu baš zaslužili. A ti momci nisu milioneri, niti će ikada biti. Retko ko će od sadašnjih Orlova da zaradi toliko da ne mora da brine za narednih nekoliko pokolenja. I to ne zato što nisu uspešni već zato što je rukomet siromašan sport i da prosečan fudbaler u Čempionšipu zarađuje više od najplaćenijih rukometaša današnjice.
Izabrane vesti
Voljni momenat je uvek bio na visini, samo rezultata nigde nije bilo. I ona fraza koji su godinama ponavljali Orlovi, da bi sve titule koje su osvojili u klupskoj karijeri menjali za samo jednu medalju sa reprezentacijom, nije onako da samo kaže, nije da se smekša masa, već stav iz srca. A nije da nisu naši igrači trofejni. Mijajlo Marsenić i Dejan Milosavljev imaju dve najveće titulu u rukometnom svetu, Ligu šampiona i Bundesligu. Osvoijili su u Ligu Evrope. Rukometaši uvek s velikim elanom dođu da se bore za nacionalni grb.
Često izgore, ali ne beže od samokritika. I nikada neće proći posle neuspeha, teških poraza, kao što je bio onaj od Crne Gore pre dve godine u Minhenu na Evropskom prvenstvu, koji nas je "osakatio" dve godine, pored novinara u miks zoni kao pored "turskog groblja". Staće, nije im nekada ni do čega, ali će da kažu nešto, da obave profesionalnu dužnost. Nisu kao neka naše superzvezde ili ubeđene zvezdice. I posle poraza od Španije na premijeri nije naš najveći as, Dejana Milosavljev, golman nemačkog Fihse Berlina, od narednog leta Kjelcea, izašao pred medije da otalja to, lupi nešto samo da kaže nego je pravo u glavu uputio packu saigračima, ali i sebi, zato što se nije slušao selektor. A poraženi su samo s dve gola razlike (27:29) od supesile, bronzane sa Olimpijskih igara 2024. u Parizu.
18.00: (2,85) Crna Gora (8,00) Farska Ostrva (1,60)
Euforija je tek sada počela. Verovatno je većina Srbije tek sada saznalo da igraju neki rukometaši u tamo nekoj pustoj i tmurnoj Danskoj (Herning je sve samo ne grad poželjan za život). Vraćamo se opet na onaj stav o Srbima i ljubavi prema sportu i pobedama, što je pre nekoliko godina objasnio Nikola Jokić, najbolji košarkaš današnjice. Sada je red došao na "pet minuta slave" za rukometaše. Ako je iko zaslužio, oni su, ali isti ti koji ih sada kuju u zvezde, ako slučajno ne pobedimo sutra, vratiće se na fabričko podešavanje. Napaćen je srpski rukomet godinama, od onih medalja na svom bunjištu, evropskog srebra muškaraca 2012. i svetskog srebra dama 2013. godine, nema uspeha, nema rezultata. Iskra je sada zapaljena.
Kada je Srbije pobedila Nemačku poslednji put pre sinoćne rapsodije u Herningu? Odgovor je nikad. Bar ne od samostalnosti na velikim takmičenjima. Euforija, ali samo mala je dozvoljena, da kažemo euforijica. Ništa još tim Raula Gonzalesa nije uradio, mora da završi započeti posao u ponedeljak, kada mora da se pobedi kako se zna i ume Austrija ili smo "džabe krečili". Otpisani su bili zapisani, dali su veštačko disanje srpskom rukometu. Pogotovo posle tog prvog poluvremena (13:17) niko nije verovao u čudo protiv olimpijskog vicešampiona, ali se ono desilo. U nastavku kao u transu, tim Raula Gonzalesa je igrao. Nemcima je ušla voda u uši, nisu znali šta ih je snašlo.
20.30: (2,30) Švajcarska (8,00) Slovenija (1,85)
Ajmo malo o velikoj pobedi, o učinku pojedinaca. Svaki je ugradio svoj deo u ovu fenomenalnu pobedu koja otvara vrata raja, Top 12 faze i duela sa takvim "alama" kao što su Danska, Francuska, Portugalija (ako danas Makedonci ne naprave čudo) i Norveška, jedan od domaćina grupe u Oslu.
Igrač utakmice je bio Stefan Dodić. Proglašen je vranjanski virtuoz za najboljeg. Kako je samo delio lopte, bio pokretač preokreta... U junu će biti na slatkim mukama, može da bira gde će da nastavi karijeru. Lazar Kukić i Dejan Milosavljev su pokazali i dokazali da su lideri ove generacije, uz kapitena Mijajla Mrsenića. Kako je bio zlatan onaj gol našeg kapitena u finišu, jedini njegov na meču. Pre toga Kukić je sjajnim pogotkom doneo vođstvo našem timu. Dragan Pešmalbek se kao lav borio sa snažnim defanzivcima Nemačke. Dejan Milosavljev je blistao ceo meč, u prvih 30 minuta nas držao u igri, kasnije skidao kad god je bilo gusto, a u finišu hipnotisao rivala, uvukao im se strah u očima kada su mašili okvire golova nekoliko puta (Cerbe sa penala poslao loptu u stilu kikera u američkom fudbalu).
.jpg.webp)
_Cropped.jpg.webp)
Bilo je toliko minijatura, da je teško da prebrojimo. Vukašin Vorkapić je odigrao verovatno meč karijere. Šta da kažemo za Uroša Kojadinovića, našeg najboljeg igrača na ovom šampionatu. Tuluz će biti na slatkim mukama, do leta će da pršte ponude na račun Subotičanina koji ima ugovor sa sadašnjim klubom do 2027. Nemanju Ilić nije išlo protiv Španije, svestan je naš najiskusniji igrač da nije bio na visini zadatka protiv Furije (dva promašena sedmerca), a onda je nastavku ušao umesto brata Vanje i postigao dva zlata vredna gola iz teške situacije i s penala. Ispostavilo se da nam je Darko Đukić onim pogotkom, šmekerskom, mangupskim kokicom, uz zvuk sirene, doneo siguran plasman u Top 12, ako dobijemo Austrijance u ponedeljak (18.00), bez bojazni da zavisimo od drugih.
18.00: (9,00) Makedonija (14,0) Portugalija (1,10)
Selektor Raul Gonzales u finišu je zamenio već umornog Marsenića, verovatno našeg najboljeg defanzivca, uveo je Španac igrača pančevačkog Dinama Marka Tasića koji je "pohapsio" Nemce, zablindirao središnji deo odbrane. Blistao je na dvojci u odbrani Aljoša Damjanović, naš najmlađi reprezentativac.
Malo o selektoru. Makedonci su Raula zvali El Komadante, jer je Vardaru doneo prvu evropsku titulu pre osam i po godina. Rano je za analizu, ali ide na dobro. Ono što je čijenica da je veliko trenersko ime, priznat u svetu, ima mnoštvo trofeja i kao igrač, ali i kao kormilar Vardara i Pari Sen Žermena i ono što je provejava u vazduhu među pripadnicima sedme sile u Herningu i što je najvažnije za jednog trenera - igrači mu veruju i oslanjaju se na njegovo znanje i iskustvo.
20.30: (22,0) Rumunija (25,0) Danska (1,01)
Od samostalnosti 2006. godine, Srbija je prvi put dobila olimpijskog vicešampiona. Adrenalin i samopouzdanje je upumpano, ali posao treba da se završi u ponedeljak (18.00) u Jiske Bank Boxen areni u Herningu. Videlo se na Media day u SIlkeborgu dan pre meča, da poraz od Španije nije ostavio tragične posledice kao recimo onaj remi protiv Islanda u Minhenu. Naučila je ova generacija nešto, izvukla pouke, nije klonula duhom.
Sada je još jedna psihološka borba, još korak do velikog cilja, druge runde. Imaće i Austrija motiv sutra (18.00) jer u trouglu sa Srbijom i Nemačkom može da bude najbolja ako slavi sa pet ili više pogodaka razlike.
EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETAŠE (DANSKA, NORVEŠKA I ŠVEDSKA) - 2. KOLO
Nedelja
GRUPA B (HERNING)
GRUPA D (OSLO)
GRUPA F (KRISTIJANŠTAD)
18.00: (19,0) Poljska (23,0) Island (1,02)
20.30: (11,0) Italija (16,0) Mađarska (1,07)
***kvote su podložne promenama
