Evropska Voša – odlična 5, zamajac za budućnost, samo je falio pun SPENS

Da je još jedna lopta ušla u mrežu Kristijana Pilipovića, da je bilo snage, ali i ideja u poslednjem napadu, pričalo bi se sada o najvećoj pobedi rukometaša Vojvodine u istoriji, o Top 12 fazi Lige Evrope, o dvomeču sa moćnim Fukse Berlinom koji bi (valjda) bio dočekan u velikom SPENS-u, pred 7.000 ljudi.

Ovako, veliki žal. Vojvodina je ispunila cilj, plasirala se u debitantskoj sezoni u Ligi Evrope u drugu rundu, pobeđeni su na Slanoj bari jedan danski Silkeborg sa Rasmusom Laugeom, Kadeten iz Šafhauzena, švajcarski šampion koji je ne tako davno bio redovan učesnik evroelite. Ovi timovi imaju bar tri puta veći budžet od srpskog šampiona, ali razlika na terenu skoro da nije bilo.

Napredak je evidentan, rast kluba nezaustavljiv. Nećemo videti krajem meseca u srpskoj Atini velike danske majstore, Matijasa Gidsela, Hansa Lindberga i Lase Andersona, tandemOrlova Dejana Milosavljeva i Mijajla Marsenića...

Kadeten je pregažen u prvih 15 minuta, bilo je 7:0. Švajcarci nisu znali šta ih je snašlo. Leteli su rukometaši u crveno-belim dresovima po terenu, Andrej Trnavac je začarao mrežu u paklenoj i nikad boljoj atmosferi u dvorani na Klisi. Firma je svih 60 minuta bodrila svoj tim, na kraju sav trud i izgaranje do poslednjeg atoma snage čete Borisa Rojevića nagrađen je gromoglasnim aplauzima.

Šteta! Završena evropska priča Vojvodine na tragičan način

Evropska Voša tutnji. Malo ko je verovao da će u Srbiji da se stvori i još uvek se stvara tim koji će imati ovako bitnu ulogu na evropskoj sceni. Prošlosezonsko osvajanje EHF kupa je bio samo iskra da se pokrene klub, da bude “vetar u leđa” za naredne sezone.

„Iskreno, presrećam sam što postoji takav klub u Srbiji kao što je Vojvodina. Cela Evropa je sada čula za nju. Dolazi klub iz moje zemlje koji je dobio jednog Silkeborga. Pitaju me ljudi u Nemačkoj, ko su ovi, da li su oni iz Beograda? Ja im objasnim da su iz Novog Sada. Da imamo takav luksuz da se naši reprezentativci vraćaju u zemlju, nema ništa lepše od toga. Daj Bože da bude deset takvih klubova kao Vojvodina. Ne mogu da pričam koliko je potrebno sredstava za to. Srećan sam jer veliki broj mojih drugara igra u Voši. Trener Boris Rojevć radi vrhunski posao na klupi, tu je i Marko Vujin, veliko svetsko ime. Konačno neki naš klub ima velike ambicije. Svi ostali treba da se ugledaju na Vojvodinu, da pronađu način da se ulože sredstva, pa da u budućnosti bude više takvih klubova”, rekao je krajem prošle godine srpski reprezentativac Mijajlo Marsenić.

20.45: (1,25) PSŽ (10,0) Seged (4,90)

Prošle godine su na putu od prvog evropskog pehara u vitrinama na Slanoj bari padali norveški Arendal i Nerbo, slovenačko Gorenje i švedski Alingos. Ove sezone mnogo jači rivali i dva velika skalpa nad Kadetenom i Silkeborgom u Novom Sadu, dve egal utakmice sa istim rivalima u gostima koje su mogle da se dobiju, dvostruka pobeda nad makedonskim Alkaloidom Kirila Lazarova i razbijanje španske La Riohe u gostima posle poraza na Slanoj bari. Flensburg je bila druga dimenzija, nije se moglo više osim dva ubedljiva poraza od 10 i 12 golova razlike. Koliko je tim danskog stručnjaka Nikolaja Krikaua dominantan govori pobeda od 19 pogodaka razlike u Silkeburgu u utorak uveče.

Prvi Rojevićev spisak: Nema Đorđića i Nemanje Ilića

Rojević: Kruna da bude na Olimpijskim igrama 2028. godine, hoću da pravimo igrače u oba pravca

Đorđićevo doviđenja: Vreme je za mlađe, za Borzaša i Kosa, ako treba, tu sam da pomognem

Sve u svemu, odlična evropska priča Voše. Završena je na tragičan način, neiskorišćenim poslednjim napadom, ali ovo treba da bude podstrek za tim Borisa Rojevića da radi još više, da se uvidi da može da se igra u Evropi, da se enormno smanjila razlika u odnosu na par godina, kada su srpski klubovi bili “vreća za udaranje”.

“Zaista mi je jako teško. Bili smo bolji tim sve vreme, na kraju nam je presudilo to ukidanje pravila gola u gostima, to nas je koštalo prolaska. Imali smo sve u svojim rukama. Četrdeset sekundi do kraja, igrača više. Nekako smo bili daleko od gola u tom poslednjem napadu. Puhovski je pokušavao malo do jednog, malo do drugog, malo je nedostajao protok, ideja, polukontra, pogotovu u drugom poluvremenu. Razgovarao sam sa Pušicom i Vukovljakom, rekli su da je potrošnja u odbrani bila tolika da jednostavno nisu mogli da izvuku. Promašili smo dva penala, oni nijedan. Jedan da smo pogodili od ta dva, išli bismo dalje. Trnavac fenomenalan, odbrana isto, momci su dali 300 posto. Ostaje ogroman žal, baš mi je žao”, bili su prvi utisci trenera Voše Borisa Rojevića posle meča.

Jovica Nikolić (©Starsport)

Utisak je da je bolji tim eliminisan, ali tako je to u sportu.

“Ponosni smo na pobede nad Silkeborgom i Kadetenom, ne zaboravimo da su to ekipe za Ligu šampiona. Koštalo nas je i to što je Kadeten tim neverovatnim slučajem dobio Flensburg kod kuće. Svašta nešto se moralo desiti da bismo ispali. Ostajemo tužni, a ponosni na dve velike pobede u Novom Sadu. To je znak da napredujemo”, zaključio je trofejni stručnjak.

Srpski šampion je ove sezone imao mnogo problema sa povredama. Pogotovo ove godine, kada je trebalo da se bude na vrhuncu forme. Pred start druge faze Lige Evrope povredio se najbolji strelac Vukašin Vorkapić, taman što se vratio na teren posle višemesečne pauze, opet problem ima Stefan Dodić.

Kapiten Miljan Vukovljak je tri nedelje bio van stroja, a videlo se protiv Kadetena koliko u tandemu sa Miljanom Pušicom znači granitnoj odbrani. Mohamed Aziz Aidi nije fizički spreman posle povrede, tek se vratio i Jovica Nikolić rukometu posle skoro godinu dana van terena… Iz stroja je ispao protiv švajcarskog šampiona i Rojevićev “džoker”, prethodne dve sezone, Branko Tomić…

Sve su to problemi koji na kraju nisu doveli do Top 12, ali vreme radi za tim, klub… Novosađane sada čeka borba za odbranu trona u Super rukometnoj ligi i Kupu Srbije. Voša je velik favorit za oba trofeja, a prete Metaloplastika i Partizan.

Ono što je Vojvodina ostala “dužna” rukometnoj Srbiji je pun SPENS. Lomili su se na Slanoj bari, ali taj organizacjiski pomak nije napravljen. Možda je prava prilika za to propuštena protiv Flensburga (koji nije mogao da se pobedi) pre dve nedelje da se napuni SPENS, da se srpski klupski rukomet vrati na velika vrata na glavnu scenu, da Evropa vidi ono što je nedostaje, vatrena atmosfera, da EHF ima to u vidu za naredne godine i konačno proširi ovu dosadnu Ligu šampiona gde jedni te isti timovi godinama vode glavnu reč, igraju na završnom turniru u Kelnu, da narednih godina možda i Vojvodina bude kandidat za “vajld kard”. Zbog lošeg koeficijenta Srbije, Lale mogu do evroelite samo putem specijalne pozivnice od Evropske kuće rukometa u Beču.

Klub je stabilan finansijski, temelj za dobre rezultate. Probijena je konačno ta čarobna sedmocifrena brojka kada je budžet u pitanju, ide se napred, sada je na rukovodstvu Lala, na Novom Sadu da čuva “čedo”, ponos celog Sportskog društva i srpske Atine. Vraćaju se reprezentativci na Slanu baru (Petar Đorđić, Vukašin Vorkapić, Stefan Dodić, Jovica Nikolić), Luka Rogan i Miljan Pušica su igrama u crveno-belom dresu izborili najdraži dres, dok na vrata najbolje selekcije kuca i golman Andrej Trnavac. To je velika stvar i za novog selektora Orlova Borisa Rojevića.

Ambicije Novosađana su Liga šampiona. Sada je na upravi da sklapa kockice za narednu sezonu, gro ovog tima ostaje u crveno-belom dresu. Produženi su ugovori tokom sezone sa Borisom Puhovskim, Miljanom Pušicom, Andrejem Trnavcem i trenerom Borisom Rojevićem. Petar Đorđić, Vukašin Vorkapić i Stefan Dodić imaju ugovore i za sledeću sezonu. Potrebne su dve-tri korekcije da bi se za godine dana, izvesno opet u Ligi Evrope, napravi korak napred, koji sada nije dostignut spletom nesrećnih okolnosti i mnogobrojnih povreda.

Za sezonu 2025/2026 možda na Slanoj bari može da se sanja i o Ligi šampiona.