Ž. MutavdžićFilip Blečić: Medalja u Beogradu je san, otišao sam iz Srbije da bih napredovao
Vreme čitanja: 3min | ned. 26.07.26. | 12:36
“Igranje na domaćem terenu jeste čast, ali s druge strane i velika odgovornost i dodatni pritisak”, rekao je levi bek kadetske reprezentacije Srbije pred start Evropskog prvenstva u Beogradu (29. jul – 9. avgust)
Damjan Blečić je ponikao u Crvenoj zvezdi, a onda je dugo boravio u inostranstvu, zarađivao rukometni hleb širom Evrope, od Danske, Nemačke, Španije, Rumunije… I njegov sin, Filip, krenuo je utabanim stazama. Iver ne pada daleko od klade.
Ponikao je u Voždovcu kod čuvenog stručnjaka za rad sa mladim rukometašima Saše Kandića, a prošle godine se kao maloletan uputio u inostranstvo, u slovenačkog vicešampiona Slovan. I dalje traži mesto pod suncem, nije još u planovima Uroša Zormana da debituje za najbolji tim iz Ljubljane, učesnika Lige Evrope naredne sezone.
Izabrane vesti
Levi bek biće jedan od glavnih aduta kadetske reprezentacije na Evropskom prvenstvu u Beogradu od 29. jula do 9. avgusta. Orlići su se u Kovilovu spremali za obaveze koje ih očekuju u našem glavnom gradu, počevši od srede i duela sa Turskom (19.45) na Banjici.
19.00 (1.25) Crvena zvezda (6.50) Vojvodina (10.0)
Da li je bilo predodređeno da krenete očevim stopama?
“Prvo sam krenuo sa fudbalom, pa mi tu nije nešto išlo, a onda sam počeo da igram rukomet i zaljubio se u njega”, rekao je Blečić za Mozzart Sport.
Zašto odlazak u Slovan?
“Osetio sam da u Srbiji nemam više prostora za napredak koji sam želeo. Preporučili su mi Slovan kao klub gde mogu dalje da se usavršavam i zadovoljan sam dolaskom u Ljubljanu. U početku nije bilo lako da se prilagodim na novu sredinu, ali sam se usredsredio na sport, obaveze, školu... Nisam zaigrao za prvi tim, trenirao jesam. Naredne sezone ću verovatno negde na pozajmicu kako bih imao minute u nogama”.
Koliko možete u Beogradu, šta je cilj?
“Možda je malo pretenciozno, ali bi me zadovoljila samo medalja. Bilo koja. To je san kom težimo svi u reprezentaciji. Igranje u Beogradu jeste čast, ali s druge strane i velika odgovornost i dodatni pritisak”.
Nemačka, Italija i Turska u Grupi B. Kako gledate na rivale u prvoj fazi?
“Imali smo prilike zimus da igramo protiv Nemačke na turniru, poraženi smo. Nisam igrao sa Italijanima i Turcima na Mediteranskim igrama jer sam imao klupske obaveze. Imamo velike ambicije, ali idemo korak po korak, čvrsto smo na zemlji, nećemo da poletimo i da potcenimo nijednu selekciju”.
Ima vas mnogo iz Voždovca, odrasli ste zajedno, da li je to plus i sada u reprezentaciji?
“Sigurno da jeste. U prvoj postavi nas je četvorica koja su prošla školu Voždovca. Vlada dobra hemija među nama, dobro se poznajemo, znamo kako igramo i to je sigurno dobra stvar”.
Šta ste naučili od Raula Gonzaleza?
“To je taj španski sistem s kojim se nismo susretali dosad, pogotovo u odbrani, da ‘čačkaš’ loptu, ‘pecaš’ rivala. To nas u Srbiji nisu učili, već je bila pretežno zona 6-0. I dalje se prilagođavamo na to”.
Gde vidite sebe za pet godina?
“Voleo bih Bundesligu, ali to je sada daleko. Hteo bih da se i dalje bavim rukometom, jer ga volim”.
Koliko vam znače saveti oca?
“Nema države gde on nije igrao (smeh). Sigurno mi znači, bodri me, daje mi vetar u leđa”, zaključio je levi bek kadetske reprezentacije Srbije Filip Blečić.