Grbićevo skidanje poljske kletve u završnom činu pariskog dvoboja

Čekala je Poljska skoro pola veka kako bi uopšte osvojila olimpijsku medalju. „Potrošila“ je tokom tog perioda od čak 48 godina i previše odbojkaških legendi. Među njima su bili i Andrea Anastazi, Ferdinando de Đorđi, Stefan Antiga, Raul Lozano, Danijele Kastelani, Hubert Vagner, Stanislav Goščinjak, Aleksandar Skiba, Rišard Bosek... Epilog je uvek bio isti. Kada je delovalo da bi „prokletstvo“ moglo da traje unedogled pojavio se Nikola Grbić i konačno skinuo „bačenu kletvu“ na nacionalni tim na Igrama u Parizu. Ostalo je samo da napravi još jedan džinovski korak protiv Francuske u finalu (subota, 13.00) i zasluženo zasedne na tron!

POD LUPOM JAVNOSTI

Visoka očekivanja, pritisak javnosti, nametnuta uloga apsolutnog favorita. Analiziranje svakog poteza, merenje i premeravanje svake izgovorene reči, kritike na račun konačnog spiska putnika za Pariz, muke sa kadrovskim problemima... Srpskom stručnjaku nije bilo lako, ni najmanje. Uspeo je da odoli svim iskušenjima i da svoje ime u almanasima magične igre Vilijama Morgana samo dodatno podeblja. Silno je obradovao jednu od „najodbojkaškijih“ nacija na svetu, ali je ostvario i svojevrstan podvig. Naime, postao je tek peti čovek koji je iz ovog sporta osvojio medalju kao igrač i kao trener. Našao se tako u probranom društvu Bernarda Rezendea, Karča Kiraljija, Jurija Česnokova i Dženi Lang Ping - o čemu smo već pisali. Mlađi od braće Grbić gospodario je terenom na Igrama u Sidneju 2000. godine kada je prigrlio zlato, a šta mu predstoji da isto dostignuće realizuje i na selektorskoj funkciji?

PREMA OČEKIVANJU

Francuska i Poljska su i pre početka Igara isticani kao najveći kandidati da ponesu zvanje olimpijskog šampiona. Dok je Nikolina četa opravdala dodeljenu ulogu, sa izuzetkom meča protiv Italije koji je odigrala katastrofalno, izabranici Andree Đanija jedva su se provukli i do polufinala. Kada je delovalo da će Azuri upravo raspršiti snove Trikolora o odbrani zlata iz Tokija, prikazali su verovatno najbolju partiju u dosadašnjem toku takmičenja i praktično pregazili svetske šampione.

RAMPA ZA UBITAČNI TANDEM

Poljaci posebnu pažnju moraju da obrate na ubitačan primački tandem. Glavna zvezda reprezentacije Ervin Engapet dobila je od premijere sa Srbijom neočekivanu podršku u liku Trevora Klevenoa. Prvotimac turskog Zirata „isterao“ je iz postave Jasina Luatija, dobivši prednost i u odnosu na Kevina Tilija, pa je dosadašnjim igrama i nagovestio da je u fantastičnoj formi. Predstavljao je neverovatno osveženje u pomalo uspavanom rosteru Francuske, umnogome uticavši i da se kruna sačuva na glavi, bez obzira na brojna ljuljanja od grupne faze.

Najveća opasnost, pored uvek efikasnog dueta, preti i od Žana Patrija. Prvi Đanijev izbor na poziciji korektora nije do sada oduševio... Oscilirao je kako se takmičenje bližilo kraju, čime je zapravo postao i misterija. Međutim, u nedostatku kvalitetnije zamene, pošto italijanski trener računa još samo na Teo Fara, više je nego očigledno da će strateg državnog tima morati da istrpi potencijalne muke u realizaciji napada. Ništa manje se ne očekuje ni od tehničara Antoana Brizara i libera Ženje Grebenjikova, mada je često pogled na statistiku nedovoljan da bi se objektivno sagledao njihov ogroman doprinos.

KADROVSKE MUKE

Grbić je, osim zbog rivala, dosta glavobolja imao i prilikom sastavljanja sopstvene sedmorke. „Preživeo“ je dramu usled povrede zgloba Tomaša Fornala. Iako još uvek rovit, primač servisa ponovo se stavio na raspolaganje selektoru. Povratkom sjajnog odbojkaša verovatno je pomislio da ništa gore ne može da se dogodi, a onda je posle četvrtfinale utakmice ostao i bez najveće uzdanice na poziciji srednjeg blokera Mateuša Bjenjeka. Kada se zaista činilo da će to označiti i najveći nedostatak u borbi za odličje, potvrdilo se samo još jednom da Poljaci u sastavu imaju i moćne rezerviste. Pokazala je to i rola Norberta Hubera, koji je praktično uskočio na Bjenjekovo mesto, nanizavši čak 15 poena u polufinalnom maratonu protiv Amerikanaca i uklopivši se sjajno sa „parnjakom“ Jakubom Kohanovskim.

Ono što se nikada ne menja u pobedama je participacija Vilfreda Leona. Naturalizovani Kubanac ujedno je i ključna napadačka poluga u napadu, uz iskusnog korektora Bartoša Kureka. Naravno, predviđanja su i da ovog puta razornim smečevima i servisima povede Poljake ka trijumfu... A kada je u svojoj zoni, evropski šampioni su nezaustavljivi. Ukoliko žele i da se stvarno posle skoro 50 godina i Igara u Montrealu (1976) otarase kletve i bace nove čini u osvajanju zlatne medalje, upravo im je neophodan jedan takav Leon...

OLIMPIJSKI TURNIR ZA ODBOJKAŠE – FINALE:

Subota

13.00 Francuska – Poljska

Piše: Uroš Selenić