Hoće li neko na vaterpolo?

Odbranili su srpski vaterpolo reprezentativci zlato na Olimpijskim igrama. Osvojili su još jedan u nizu trofeja koje već decenijama osvajaju i potvrdili da su među najboljim i najkonstantnijim timovima u istoriji sporta.

Ipak, i pored svih uspeha koje godinama beleže vaterpolo i nije baš među popularnijim sportovima u Srbiji. Klubovi uglavnom krpe kraj s krajem, uz povremene izlete među najbolje u Evropi, pa strmoglave padove. Finansije su veliki problem, što je i osnovni razlog zašto klupska slika nije bolja.

Njih je sedmorica, a u vitrinama 182 medalje: Šampioni, hvala vam za sve!

OLIMPIJSKI BOGOVI! Zlatan oproštaj najtrofejnije vaterpolo generacije

Možda se, međutim, nešto promeni posle Olimpijskih igara u Tokiju, gde je Srbija imala i one koji su prijatno iznenadili, ali i one koji su razočarali. Dobili smo neke nove osvajače medalja, a izvisili za neke unapred uračunate. I s vaterpolistima je bilo drame u polufinalu. Španija je veći deo utakmice vodila i delovala kao da joj sve polazi od ruke, a našima ništa. Ali, onda je sevnula levica Filipa Filipovića za 10:9 i posle tog gola niko nije mogao da zaustavi Delfine. Da se igrao ceo nov turnir, verovatno bi ga osvojili bez poraza.

Srbija je dominirala u finalu s Grcima. Od početka do kraja, za novo zlato. Drugo uzastopno na Olimpijskim igrama.

"Hoće li neko na vaterpolo?", pozvao je Dušan Mandić srpske klince u izjavi za RTS posle svečanosti dodele medalja.

Mesta za nove šampione ima. Njih sedmorica se povlače, ali tu su upravo Mandić, Rašović, Dedović, Ranđelović... da pomognu šampionskim iskustvom baš kao što su Andrija Prlainović, Filip Filipović, Duško i Gojko Pijetlović, Milan Aleksić, Stefan i Branislav Mitrović pomagali njima.

"Tokom ovih deset godina koje sam proveo sa njima bili su mi kao starija braća. Sve dugujem njima i hvala im na svemu. Učio sam od najboljih", istakao je Mandić.

Smirenim i biranim rečima pričao je o saigračima koji su završili reprezentativnu bajku. Analizom okršaja sa Grcima se nije bavio, već je pokušao da objasni koliko su mu Filip Filipović i drugari značili na životnom putu.

„Šta da kažem, nismo svesni i dalje šta smo uradili. Tako to ide kad su veliki uspesi u pitanju. Ono što je najvažnije od svega je što ovih sedam igrača idu u besmrtnost, idu u istoriju. Ovo je za njih, zaslužili su da ih ispratimo na ovakav način. Ja sam deset godina sa njima, sve sam od njih naučio, oni su me oblikovali i kao čoveka i kao igrača“, pričao je u dahu Dušan Mandić.

Prisetio se i početka njihovog nezaboravnog putovanja.

„Došao sam kao klinac sa 18 godina, stvarno sve dugujem njima. Mnogo sam učio od njih, hvala im do neba. Bila mi je velika čast što sam bio deo ovakvog tima, što sam igrao ovoliko sa njima. Ovo je jedan tim koji je toliko puta pokazao sve i svašta. Presrećan sam“.

Na sledećem okupljanju sedmorice najiskusnijih više neće biti, a od Mandića se očekuje da bude pravi vođa nekog novog tima.

„Biće sve čudno, s druge strane mnogo će nas biti u Beogradu... Tako da, veliki su izazovi pred nama. Znate šta se očekuje posle ovoga, kako već to ide. Da li će doći do nekog pada ili neće, videćemo. Daćemo sve od sebe, mi koji nastavljamo, sad treba da se usredsredimo samo na njih sedmoricu. Stvarno, svu pažnju usmerite na njih. Hvala im do neba“, poručio je još jednom za kraj Dušan Mandić.