_Cropped.jpg)
INTERVJU - Aleksandra Uzelac: Učiniću sve da odem u Pariz, spremna sam da ispravim greške
.jpg)
.jpg)
Vreme čitanja: 8min | ned. 04.02.24. | 09:19
Trenutno je najbolji poenter prvenstva Brazila, a jedva čeka da se vrati i ponovo zaigra za reprezentaciju Srbije
Pre godinu dana Srbija, Lajkovac, domaća liga... Nekoliko meseci kasnije seniorska reprezentacija, saradnja sa Đovanijem Gvidetijem, medalja, važna uloga. A onda - prvo klupsko inostrano iskustvo, Rio de Žaneiro, najbolji poenter u Brazilu, Kopakabana... Ovako bi ukratko mogao da se opiše život Aleksandre Uzelac u poslednjih 365 dana.
Odbojkašica Srbije je sa 19 godina krenula put Južne Amerike. Mlada, neiskusna i željna velikih utakmica. Htela je samo da se što pre uklopi i napreduje, a nije mogla ni da sanja da će odmah napraviti "bum". Već na prvi pogled osvojila je Brazilce sjajnim partijama. Talenat o kome se već dugo priča potvrdila je brzo na terenu. Najbolji je poenter lige (289, iza nje Kisi sa 246), najbolji server (23), a i u drugim kategorijama ne zaostaje mnogo za vodećim igračicama... Fluminense je definitivno napravio pravi potez kada je pokucao na vrata mlade igračice Železničara.
Izabrane vesti
A kako sve to izgleda iz njenog ugla - ispričala je u razgovoru za Mozzart Sport. Osvrnula se i na reprezentaciju Srbije i ogromnu želju da zaigra na Olimpijskim igrama. Nada se da će sezona u Fluminenseu predstavljati odličnu pripremu za ono što je čeka u dresu nacionalnog tima.
Da li možete da kažete da ste povukli dobar potez kada ste birali Brazil?
"Mislim da jesam. Želela sam da steknem iskustvo, da naučim nešto novo... Znači mi što je visok kvalitet odbojke u prvenstvu. Uslovi su mi super - stan mi je na dva minuta peške do hale. Ljudi su dobri, žele da pomognu šta god da zatreba. Što se ekipe tiče - dobijemo neke jače utakmice, a onda izgubimo lakše. To mi se baš i ne sviđa. Ali, u redu, učim, radim, jako treniram i spremam se za Olimpijske igre".
Čime konkretno niste zadovoljni?
"Pre nego što sam došla pričali su mi da se svaki dan radi teretana, da su treninzi naporni. Ali, mi smo u reprezentaciji jače trenirali, pa sam ja navikla na gore od ovoga. Sad mi je ovo sve normalno. Nije da je prelako, ali nije ni previše teško. Ono što jeste naporno to su putovanja - igra se na tri, četiri dana...".
Kako vam zvuči kad vam kažu da ste najbolji poenter prvenstva i to ubedljivo?
"To sigurno da nisam očekivala. Želela sam da napredujem uz neke iskusnije i starije igrače, ali nisam mogla da zamislim da ću se izdvojiti. Ja u ekipi nemam reprezentativke Brazila, ali ima ih u drugim klubovima. Igram protiv legendarne Taise ili protiv korektora Brazila Kisi Nasimento. Ima devojaka i iz Dominikanske Republike. Jaka je liga, jake su utakmice, tako da mi je drago što sam prvi poenter pored svih tih igračica. Mislim, prošle godine sam u Srbiji bila najbolji poenter i server, sad ponovo. Navikla sam... Šalim se malo. Veoma me često gađaju na servisu, tako da je dobro što se i taj element popravlja. Za divno čudo - sad sam peti najbolji primač po procentima (60 odsto pozitivnog). Bila sam čak u nekom trenutku i treći".
(FIVB)Koliko vam je bitno da popravite prijem?
"Veoma, jer je to nešto na čemu mora mnogo da se radi. Treba stalno da primam servis, da preuzimam odgovornost, da budem pod pritiskom... Ovde imam u celoj ligi najviše dodatih prijema - preko 450. Odlični su serveri i meni baš znači što sam na udaru. Vidim napredak i samo ću nastaviti da radim, jer je to značajno za moju karijeru".
Ekipa u prvenstvu ima skor 8-6 na šestoj poziciji. Da li je moglo bolje?
"Apsolutno. Na nekim utakmicama je moralo mnogo, mnogo kvalitetnije. Moja ekipa jeste dobra, ali očekivala sam da ću imati veću konkurenciju, da ću se sa nekim svaki dan takmičiti, da ću morati više da se borim za mesto... Ali, nije baš tako. Ja sam stvarno pokušala na svakoj utakmici da dam maksimum i sad me malo stiže i umor".
U Kupu ste napravili iznenađenje i prošli u polufinale. Možete li tu do trofeja?
"Igrali smo četvrtfinale sa Ozaskom, koji je bio favorit. Svi su nas već otpisali, ali mi smo veoma dobro odigrale. Pre toga smo izgubile 0:3 od neke slabije ekipe, tako da nam je značilo što smo se uzdigle posle toga i vratile. Čekamo polufinale, igramo sa Minasom. Biće izuzetno teško, ali ne sumnjam da možemo da dobijemo i dođemo do finala. Možda i do trofeja. Daj Bože bar jedan trofej, pa da na miru idem kući".
Kako vam je sve izgledalo kada ste tek stigli?
"Mama je na početku bila sa mnom. Ona mi je mnogo olakšala prva tri meseca, pomagala mi je za sve i značilo mi je što nisam sama... Generalno za Rio vezuju uvek kriminal, ali ja nisam doživela takav utisak. Naravno, ne idem u neka zabačena mesta, pa nikakvih problema nisam imala. Išla sam i da šetam uveče po gradu i po plaži - sve je bilo u redu. Ako si normalan nećeš zalaziti tamo gde ne treba. Kad se čuvaš, stvarno sve bude u redu. Ljudi su prijatni, hoće da pomognu, da pričaju s tobom rado... Teško je jedino jer skoro niko ne priča engleski, pa moraš da se sporazumevaš nogama, rukama, glavom... Ali, stvarno je uživanje život ovde. Malo sam naučila i jezik, jer mi je potreban na treningu. Trener ne priča engleski, to je baš pakao. Na početku sam se mučila da razumem bilo šta. Bilo je kao da nemam pojma šta se dešava oko mene. Sad razumem mnogo toga i lakše mi je. Ne moram stalno da gledam okolo i da pokušavam da shvatim".
SLOBODAN DAN U RIJU - PLAŽA, SUNCE, KOKOS...
Šta radite tokom slobodnog vremena?
"Veoma je gust raspored treninga, pa ne stignem mnogo toga... Ujutru obično treniramo od osam, a posle podne od 16.00 časova. Dok dođem kući, ručam i malo se odmorim, već moram da krenem ponovo u halu. Naporno je baš... A kada su slobodni dani - onda sam na plaži, nema šta drugo. Ne ide ti se nigde pored takvih plaža. Samo uživam, ležim i pijem kokos".
Da li je sve lakše uz podršku jače polovine?
"Jeste... Mnogo mi je lepo što imam nekog svog tu, a posebno što je u pitanju moj dečko. Kad dođem kući s treninga ili utakmice, znam da nisam sama. Danilo je tu da mi pomogne za šta god treba, nigde ne moram da idem sama... Zato mi i Rio nije uopšte strašan - imam svog bodigarda. On igra fudbal i trebalo bi da krene ovih dana sa treninzima. Srećni smo što smo zajedno".
Bili ste i na fudbalskoj utakmici?
"Da, bilo je baš uživanje. Posebno jer je tada Fluminense prvi put u istoriji osvojio Kopa Libertadores, tako da je bio sjajan doživljaj. Preko 50.000 ljudi na tribinama, svi navijaju, atmosfera za pamćenje definitivno. Prelepo je bilo i to stvarno treba doživeti".
Da li su odbojkašice popularne u Brazilu?
"Jesu... U Riju u tom kraju gde ja živim su uglavnom navijači Fluminensea, jer je tu sedište kluba. U drugim delovima navijaju za Flamengo ili Botafogo, kod mene žive za Fluminense. Oni dolaze i na fudbalske i na odbojkaške utakmice i na sve ostalo šta god igra njihov klub. Kod nas bude baš mnogo navijača, uvek je puna dvorana, ljudi nemaju gde da sednu. Bude super atmosfera i meni veoma prija da igram u takvom ambijentu. A generalno što se popularnosti tiče - dešava se da krenem u prodavnicu u kraju, a da me neka grupa zaustavi za sliku ili potpis. Dobijam mnogo poruka na Instagramu, takođe. Mnogo je lepo kad znaš da te ljudi prate, a i uopšte što vole odbojku".
Da li vam znači i kad čujete da se u Srbiji priča o vašim partijama?
"Naravno, posebno jer mi je ovo prva inostrana sezona. Drago mi je kad vidim da ljudi kod nas prate, javljaju mi se, šalju poruke podrške i pohvale. Gledaju neke utakmice... Mnogo sam daleko, a opet tako blizu":
PORUKA SELEKTORA GVIDETIJA MI JE MNOGO ZNAČILA
Jedva čekate novo reprezentativno okupljanje?
"Da, iako sam prošle godine i kukala i plašila se, sad kad sam videla kakva je sezona u klubu u inostranstvu, jedva čekam i molim boga da se vratim tamo. Da sam u Srbiji, da pričam srpski, da sam sa poznatim devojkama, blizu kuće, da su mi tu prijatelji i porodica. Posebno sam inspirisana jer je ovo olimpijska godina. Biće naporno, svi ćemo se boriti za to mesto u timu, jer uopšte nije mala stvar biti tamo. Volela bih da budem u sastavu, za to se spremam cele sezone, o tome razmišljam stalno. Hoću da budem spremna i da pokažem da mogu jer stvarno verujem da ću otići na OI".
_Cropped.jpg)
Da li bi odlazak u Pariz za vas bilo ostvarenje najvećeg sna?
"Naravno... Još pre tri godine kada su se završile prethodne Olimpijske igre rekla sam da moram da idem u Pariz i da ću učiniti sve da to uspem. Sad kad vidim koliko sam blizu, još više sam motivisana. Ogromna želja mi je da zaigram tamo sa Majom Ognjenović, kojoj će verovatno to biti poslednji olimpijski turnir. Takođe i sa Bojanom Drčom. Silno se radujem svemu tome".
Kako vam iz sadašnjeg ugla deluje prethodno reprezentativno leto?
"Ne možemo da kažemo da nije bilo uspešno, ali ostaje žal što nismo uzele zlato na Evropskom prvenstvu. Mislim da smo mogli, ali malo je nedostajalo. Svakako je ova ekipa napravila još jedan uspeh, posle toliko zlatnih medalja ništa ne menja i ne umanjuje jedna srebrna. Verujem da ćemo ako uzmemo zlato na Olimpijskim igrama opravdati sva očekivanja i našu reputaciju. Prošlo leto je bilo teško zbog mnogo putovanja. Bilo je promena sastava, stalno navikavanje na novo... Kad se podvuče crta - uzele smo medalju, plasirale se na OI - to je dobro. Samo je u Ligi nacija moglo mnogo, mnogo bolje. Ali, sve je to deo nekog procesa, ne treba da žalimo ni za čim. Mnogo smo naučile".
(FIVB)Da li ste izvukli pouke posle veoma izazovnog leta za vas lično?
"Jesam sigurno... Nije bilo uopšte lako, imala sam mnogo kriznih momenata. Potrebno je vreme da se mladi igrač privikne, da se upozna sa saigračicama, da uđe u sistem tako jake reprezentacije... Sad tek počinjem da shvatam neke stvari i zato jedva čekam sledeće leto da bih ispravila greške koje sam pravila. Stekla sam neko iskustvo i sigurno ću doći spremnija ove godine. Mentalno jača, definitivno".
Prati li selektor Gvideti vaše partije?
"Ne bih znala da kažem... Sećam se u prvom delu sezone da mi se javio. Mi smo igrali protiv Minasa utakmicu, a ja sam napravila 31 poen. Malo posle toga je bilo Svetsko klupsko prvenstvo na kome je Vakifbank trebalo da igra sa Minasom, pa je Đovani zbog toga ispratio utakmicu. Napisao mi je svaka čast i to mi je mnogo značilo. Bilo mi je drago što je gledao".
PIŠE: Miljana ROGAČ
_Cropped.jpg)
