INTERVJU – Dejan Milosavljev: Pakao, stres, emocije, Berlin je nedorečen u vezi novog ugovora

Kako gledate na poslednji meč sezone u Manhajmu? Mnogi su očekivali da „oduvate“ Rajn Nekar Leven, da ih dobijete lagano, ali nije bilo tako. Vodio je domaćin u prvom poluvremenu i sa pet golova razlike...
„Jeste, bila je frka, nervoza, pakao... Svesni smo bili da možemo mnogo da izgubimo. Rajn Nekar je bio rasterećen, ništa nije uradio poslednje tri-četiri godine, ali je želeo za prestiž da nam oteža situaciju. Ulazilo je domaćim rukometašima ono što im retko ulazi, rastrčali su, sve im je polazilo od ruke. I ja sam loše branio prvo poluvreme. Ipak, znali smo da ne treba da paničimo, da, ako ih stignemo da ćemo da ih dobijemo. I tako je i bilo, na kraju smo bez problema slavili. U nastavku smo pobedili osam golova razlike“.

Očigledno je Berlin izvukao pouke iz prethodnih sezona? Tada ste uglavnom sjajno počinjali šampionat, ali loše završavali. Sada je bilo obrnuto.
„Meni je ovo šesta sezona u klubu. Bili smo prvo šesti, pa peti, četvrti, onda korona sezona, pa treći, prošle godine smo bili drugi, izborili Ligu šampiona. Konačno, sada smo postali šampioni. Sve je leglo. Mislim da nam je ključ što smo imali cele sezone zdrave bekove. Imali smo problema sa krilima, ali spoljni igrači, pivotmeni i mi golmani smo igrali 95 odsto utakmica. Proteklih godina nije to bio slučaj. Imali smo povrede bekova, koji su bili dva do tri meseca u autu. Mi nismo ekipa koja ima dugačku klupu, pa je to uzimalo danak. Sada se sve poklopilo“.

Osvajali ste Ligu šampiona i Ligu Evrope. Kakav je sada osećaj osvojiti i najjači šampionat na svetu, bez premca najteži za igranje?
„Emocije su kuljale iz mene posle utakmice. Dva sata nisam mogao da dođem sebi. Ovo je ono što smo dugo želeli, igrači, ljudi u klubu. Kao mali kada sam počinjao da treniram rukomet ovo je nešto o čemu sam maštao“.

Svi vas verovatno pitaju kako je biti saigrač sa Matijasom Gidselom, danskim čarobnjakom, ubedljivo najboljim rukometašem današnjice?
„Matijas je već treću godinu tu s nama, evo sada smo konačno šampioni. On je neko ko pravi razliku, to svi vide. Svi me pitaju: 'Šta je ovo, kakvo je on čudo'? Ne znam šta da im odgovorim, uvek ostanem bez teksta. Van terena je on jedan miran, normalan dečko“.

Mijajlo Marsenić je imao možda i najbolji sezonu u karijeru, pre svega napadački. Kako ste ove sezone videli igre dugogodišnjeg saigrača iz kluba i reprezentacije?
„Marsa napreduje iz sezonu u sezonu. Možda mu je prošla bila i bolja napadačka. On je konstantan dugo, i ofanzivno, a drži nam i odbranu. Nije imao povrede, što je takođe važno. Golgeterski je iskočio u pojednim mečevima ove sezone, igrao je najbolje protiv najjačih, Magdeburga i Kila“.

Pre nekoliko dana vas je sportski direktor kluba Štefan Krečmar pohvalio da ste bili besprekorni. Kako ste zadovoljni sezonom?
„Zadovoljan sam titulom, pre svega. Imao sam možda ranije i više odbrana, ali to na kraju nije rezultatiralo trofejem, pa je bila neka praznina. Bio je mnogo emocija ove sezone. Na početku sam imao problem sa sinusima, visokom temperaturom. Izgubim par nedelja, ispadnem iz forme, pa se onda vraćam. Nekako sam izgurao. Uvek može bolje, ali mislim da sam bio dobar u važnim mečevima. Uvek je važnije kada odbraniš, a ne koliko imaš na kraju intervencija".

Ima li snage za Keln i Lankses arenu ili vas je Bundesliga iscrpela i fizički i psihički?
„Niko nije ni pričao o Ligi šampiona kod nas u klubu u prethodnim mesecima. Fizički i emotivno smo ispražnjeni, ali samo za Bundesligu, na Keln gledamo potpuno drugačije, kao nešto novo. Skinuli smo veliki teret s leđa osvajanjem Bundeslige. Stres je bio veliki i za nas igrače, ali i za stručni štab i upravu, ali sigurno ćemo imati veliki motiv da i narednog vikenda pokušamo da osvojimo Ligu šampiona“.

Nije fraza kada svi kažu da u Kelu svako dolazi sa 25 odsto šansi, da nema favorita?
„Kada sam sa Vardarom osvojio titulu 2019. godine došli smo kao autsajderi, kao najslabijie rangirani, a na kraju smo bili prvaci. Finalni turnir je nešto posebno, drugačije od svega. Dve utakmice za dva dana, ispcpljujući raspored. Odlučuju detalji, ko će imati više rasploženih pojedinaca, koji golman će imati dan“.

Svi vas već vide u finalu, da imate uslovno lakšeg rivala u subotu u polufinalu, francuskog vicešampiona Nanta?
„Jeste, tako kažu, ali Nant je odlična ekipa, koja je pobedila jednog Magdeburga u gostima. Imamo respekt i poštovanje za rivala. Sigurno ga nećemo potceniti“.

Poslednjih meseci se spekulisalo u rukometnim krugovima – gde će Banda da nastavi karijeru? Povezivali su vas sa Vespremom, PIK Segedom i Barselonom. Ugovom ste vezani sa Lisicama do juna sledeće godine.
„Čekam Berlin da se izjasni. Zasad je klub bio nedorečen. Ulazim u poslednju godinu ugovora, pa mi sigurno ne treba taj stres da ne znam gde ću da igram od 2026. godine. Nisam više ni tako mlad, moram da mislim na to. Znam da imam samo tri do četiri opcije gde mogu da nastavim karijeru, u klubu koji ima velike ambicije. Tržište nije veliko. Jedno je sigurno – neće da započnem sledeću sezonu bez ugovora. Tako je to u rukometu, zna se unapred gde nastavljaš karijeru. Treba mi mir, da znam šta me čeka u budućnosti. Tako je bilo i kada sam branio za Vardar, dogovorio sam ranije da prelazim u Berlin. Videćemo da prođe ovaj finalni turnir u Kelnu, pa će od narednog ponedeljka da to bude u žiži i tada će se više znati“.

Imate li želje – ostanak u Nemačkoj ili možda izazov neke nove zemlje?
„Moje ambicije, kao i kluba, dogovor s porodicom i naravno jačina ugovora. Sve su to faktori koji odlučuju. Ponavljam, čekam Berlin, on ima prednost. Sa ljudima iz kluba me sigurno čekaju razgovori posle Kelna“, zaključio je prvi laureat Mozzart Sporta za najboljeg srpskog rukometaša u inostranstvu i najbolji igrač naše zemlje u izboru RSS-a za 2024. godinu.