INTERVJU – Mijajlo Marsenić: Kad prođeš Raulov sistem, možeš svaki; Nemci i Španci nisu nepobedivi

Falilo nam je na prethodnim takmičenjima brža igra, tranzicija, laki golovi iz kontri. Da li možemo da promenimo i sistem sa Gonzalesom?
“Da bismo trčali kontre, igrali tranziciju, treba da se igra dobra odbrana, a tu je po meni Raul majstor. Moramo mnogo da trčimo, jer jednostavno tim trčanjem i tom fizičkom igrom možemo da nadomestimo taj nedostatak kvaliteta. Objektivno, mi možda zaostajemo za tim vrhunskim selekcijama. Ako se budemo borili, trčali napred i nazad kako treba, disciplinovano, mislim da je sve moguće. Na nama je da se što bolje spremimo, da se posle svake utakmice što bolje oporavimo, da bismo svaka dva dana bili spremni, da fizički izguramo ovaj šampionat”.

“MINHEN I ISLAND LEKCIJA, PRITISAK BIO VELIKI, SADA NIJE TAJ SLUČAJ”

Da li je moguć kvalitatitvni pomak i na tom psihološkom planu? Poslednji neuspeh iz Mihena 2024. godine je negativan primer, kako smo od remija sa Islandom napravili katastrofu i nismo uspeli da se vratimo na pravi put protiv Mađarske i posebno Crne Gore.
“Naravno da moramo! Jednostavno, na prošlom Evropskom prvenstvu i mene i sve ostale, taj remi sa Islandom je dotukao zato što smo mi bili bolji protivnik protiv selekcije za koju su mnogi smatrali da će biti osvajač neke medalje u tom trenutku. Potonuli smo. Mislim da nismo bili spremni da se izvučemo iz takve situacije. Ovaj put treba da budemo spremni, a i iskreno mislim da je tada bio ogroman pritisak na nama. Svi su pričali da sigurno prolazimo grupu. Sada to nije taj slučaj, treba da budemo iskreni, realni, da kažemo da imamo šanse. Naravno, svako ima šansu, ali za to moram ‘debelo’ da radimo i da se borimo”.

15. januar, 18.00: (1,40) Španija (9,00) Srbija (4,25)

Kako da prođemo u drugu rundu pored dva osvajača medalja na Olimpijskim igrama u Parizu 2024? Čini se da nije moglo gore.
“Jeste teška grupa, ali po mom mišljenju, ni Španija, ni Nemačka nisu nepobedive selekcije. Apsolutno su pobedive. Da igramo s Danskom, ja bih prvi rekao, apsolutni favoriti su Danci, teško ćemo, a ovako… Šansa postoji”.

Dugo ste u reprezentaciji. Ima li drugačijih emocija, osećaja nego recimo kada ste počinjali u najboljoj selekciji davne 2014? Nemanja Ilić i vi imate najviše iskustva, utakmica u nogama…
“Šta se razlikuje? To što sada više nismo najmlađi nego najstariji u reprezentaciji. Volja, želja, ponos, to je isto. Mi sad gledamo na te mlade momke kao što je neko gledao na nas u tim trenucima i na nama je da im pomognemo šta god treba, da se oni što bolje osećaju u reprezentaciji i društveno i u rukometnom smislu. To se recimo drastično promenilo u odnosu na to vreme kada sam počinjao da igram za najbolju selekciju”.

“ŠPANIJU SMO POKAZALI DA MOŽEMO DA POBEDIMO, NEMAČKA MI JE POZNATA SELEKCIJA, IGRAM SA TIM IGRAČIMA SVAKE NEDELJE”

(©MN Press)

Nekako uvek na velikim takmičenjima igramo dobro taj prvi meč, a onda padnemo. Da li treba da se plašimo Austrije u trećem kolu, a ne treba Španije na premijeri?
“Mi smo pokazali da možemo da pobedimo Španiju. Pobeđivali smo je dvaput u kratkom periodu, a zbog nekih čudnih odluka sudija nismo je dobili u Sjudad Realu, a bili smo spremni da je savladamo u obe utakmice u ovim kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Opet kažem da nisu nepobedivi. Ako dobijemo tu prvu utakmicu to će nam dati mnogo impulsa, motiva i snage za sledeće dve. Iako ne pobedimo na premijeri, treba da budemo svesni da i dalje postoji šansa protiv Nemačke i Austrije”.

Da li imate utisak da je Nemačka bolja od one selekcije protiv koje smo poraženi golom razlike u Katovicama na Svetskom prvenstvu 2023. godine, dok je Španija u padu, ali je i dalje to svetska supersila?
“Sigurno je tako. Mi smo tada bili na ivici da pobedimo Nemce, jednostavno nismo imali sreće na kraju, ali Nemačka se digla posle toga, pogotovo s tim osvajanjem srebrne medalje na Olimpijskim igrama u Parizu. Ne gledaju je više kao neku reprezentaciju koja je tu od petog do osmog mesta, nego sad da je možda tu negde uvek u borbi za odličja na velikim takmičenjima. To mi je poznata reprezentacija. Protiv tih igrača igram svake nedelje. Ako budemo odigrali kako umemo, ako golmani budu imali dan, zašto da je ne dobijemo?”

15. januar, 20.30: (1,22) Nemačka (12,0) Austrija (6,50)

Da li pratite nemačke medije? I kod njih je pritisak na selektora Alfreda Gislasona, postavlja se pitanje, da li će da ostane selektor. I Bob Haning se bunio znog toga što vaš saigrač Tim Frejhefer nije uvršten u tim za Evropsko prvenstvo…
“Jednu stvar sam shvatio pre neku godinu, a to je da ne treba da me zanima ništa što se ne tiče mene, kluba, moje reprezentacije. Ne trudim se uopšte da to pratim. Ne čitam novine, vesti... Jednostavno sam fokusiram samo na sebe, na svoju karijeru, porodicu, reprezentaciju, tako da to je nešto što me zanima. Te stvari se dešavaju ne samo u Nemačkoj, nego u mnogim reprezentacijama, toga će uvek biti”.

Javnost je, onako, da kažemo, ravnodušna. Nema velikih očekivanja od vas. Dobro ili loše?
“Možda smo mi najbolji primer toga. Kad izgubimo jedan meč u kvalifikacijama, odmah idu priče: ‘Evo ih ovi opet’. Čim pobedimo, onda ide narativ: ‘Oni su ta ekipa, ova reprezentacija’… Ne treba obraćati pažnju na to, treba se fokusirati da te iste ljude jednostavno usrećimo na neki način”.

Može li neko da parira Dancima?
“Za mene su uvek Danci favoriti. Kvalitet i nivou kako oni igraju rukomet je neverovatan. Naravno, Francuska ima vrhunsku reprezentaciju... Ona može da dobije Dansku, recimo u finalu ako se poklopi sve, ali sada se igra na njihovom terenu. Za mene su, ipak, Danci korak ispred svih”.

Šta kažu vaši saigrači, Lase Anderson i Matijas Gidsel?
“Oni uopšte ne pominju Evropsko prvenstvo. Jednostavno, kao da se ne igra šampionat kod njih, kao da idu na neki izlet. Pogotovo je Gidsel ležeran. Kaže mi: ‘Ima vremena, razmišljaću kad dođe vreme o tome’. Mislim da su Danci svesni kvaliteta, da se ne zamaraju grupnom fazom uopšte, tempiraju formu i onda kada treba da se igra polufinale ili finale dodaju gas i naravno osvoje”.

“PSIHIČKI UMOR, NE FIZIČKI OD BUNDESLIGE, SMENA ZIVERTA I KREČMARA BIO ŠOK ZA SVE”

(©Reuters)

Dolazite na pripreme reprezentacije posle naporne polusezone u Bundesligi. Ima li umora ili je to klasika kada je Nemačka, da postanete godinama imuni na tempo, igranje svaka 2-3 dana?
“Navikao sam. Svake godine isto. Sad nam je šef dao malo više dana slobodno, više u odnosu na neka ranija okupljanja. Što se mene tiče, više mi je psihički umor nego fizički, zato što jednostavno postalo monotono u poslednja 2-3 meseca. Svaka tri dana igramo na 3-4 fronta i kad se konstantno čovek bavi samo rukometom, nema vremena za neke druge stvari, šta bih voleo da radim, jednostavno, bude opterećujuće. Izdržali smo, hvala Bogu, zdravi smo”.

Neverovatno turbuletna četiri meseca u Berlinu. Titula je osvojena, izgubljeno finale Lige šampiona, kreće nova sezona i onda hladan tuš, smena sportskog direktora Štefana Krečmara i trenera Jarona Ziverta. Pravi rukometni cunami…
“Kao i za sve, i za mene bio je to neverovatan šok. Mi smo jednostavno navikli na rad sa Jaronom u poslednjih šest godina. Unapred smo znali, recimo mesec, dva plan, program, šta ćemo raditi, kakva je satnica treninga, putovanja… I odjednom toga više nema. Međutim, kao što sam sto puta rekao, mi smo profesionalci. Mi moramo jednostavno da prihvatimo kakva god da je situacija, koliko god je teško, šta god da se dešava, mi moramo da prihvatimo to. Mi smo plaćeni od kluba, nismo od trenera. Bilo je teško, ali posle par utakmica se to stabilizovalo. Najveća sreća u svemu tome je da smo dobili jednog vrhunskog trenera kao zamenu za Jarona, koji je takođe sjajan stručnjak i imali smo neverovatnu saradnju. Posle par meseci se sve to smirilo i evo, čini mi se, da smo se malo stabilizovali, iako rezultati u Bundesligi, nažalost, nisu onakvi kakvi smo očekivali. Prošle sezone, kada smo osvojili titulu, imali smo sreće s povredama, ove godine nismo. Povrede Videa, Lihtlajna, porazi koja su bila neočekivani, kod kuće od Hamburga i Lemga. Borićemo se do kraja da izborimo bar Ligu šampiona”.

Čini se da je Danas Nikolaj Krikau ubacio u još veću brzinu, ako je to moguće?
“Jeste, ali mislim da je pre Gidsel ubacio u veću. Ja sam mislio da ta veća brzina kod Gidsela ne postoji, međutim, sad vidim da postoji. Za nas koji izvodimo taj brz centar još je veće opterećenje, ali opet navikli smo na to da se igra brzo svuda, da svaka ekipa igra tako. I ta pravila u novom rukometu su doprinela tome. Danas je normalno da se utakmica završi 38:36 i da ti odigraš dobro odbranu, to je ranije bilo nezamislivo. Jednostavno je tako. Verovatno je I Krikau ubrzao našu igru, ali nemam neki osećaj, zato što ja retko kada ispratim te naše utakmice, već moram da spremam za druge. Nemam vremena ni da ih pogledam. Igram, pa ne osetim možda to”.

Kada je došao Krikau, odnosno otišli Zivert i Krečmar, izgubili ste od Magdeburga ubedljivo u Berlinu u šampionatu, a onda ste otišli u Nant i u nastavku pregazili domaćina u Ligi šampiona. A prošla su samo tri dana. Kako to?
“Ta utakmica sa Magdeburgom… Ko god da nam je bio trener, da smo imali još igrača, mi ne bismo pobedili, jer je to bio jedan od najboljih utakmica jedne ekipa koju sam ikad gledao u životu. Naš rival je bio, jednostavno, prejak, prespreman za tu utakmicu. Tako da, izgubiti od Magdeburga kući nije uopšte sramota, zato što je to po meni najbolji klub na svetu. Ubedljivo! Posle toga smo otišli u Nant, pokazali vrhunsku reakciju. U Ligi šampiona stvarno igramo savršeno osim tog poraza u Trondhajmu protiv Kolstada, kada smo imali mnogo problema s povredama i veći deo utakmice su nam igrali momci iz druge ekipe. Nije bilo stvarno realno da dobijemo. I Lase Anderson se povredio u 15. minutu. Palicka je takođe imao odličan dan i izgubili smo tu utakmicu nažalost, ali dobro guramo. Treba nam još jedna pobeda da definitivno budemo prvi ili drugi u grupi, da se plasiramo direktno u četvrtfinale”.

(©AFP)

Magdeburg je praktično nedostižan u Bundesligi. Da li su menjaju prioriteti, da je sada Ligi šampiona i Kup Nemačke u prvom planu?
“Da, jeste! Magdeburg je jedna ekipa koja konstantno ima 18 igrača. Poseduje kvalitet koji ni ne koriste uopšte, to je nešto neverovatno. I neki igrači koji bi u mnogim evropskim klubovima bili vodeći, u Magdeburgu ne ulaze ni sekund, tako da nema problema da, recimo kod kuće sa Lemgom Gisli ne može da igra pola sata zbog neke povrede, da uđe Filip Veber i da s pet golova odluči pobednika”.

“BIĆE MI NEOBIČNO BEZ DEKIJA, POSLE EVROPSKOG PRVENSTVA RAZGOVORI S BERLINOM O BUDUĆNOSTI”

Dejan Milosavljev prošlog meseca na pitanje: “Šta kaže Marsenić za vaš odlazak u Kjelce?”, rekao: “Marsa je zbog mene i srećan i tužan”.
“Srećan sam zbog Dekija jer je verovatno ispunio cilj sa neke, da kažem, finansijske strane, a tužan sam naravno jer toliko godina igramo zajedno i reprezentaciju u klubu. Biće mi teško i neobično bez njega. Navikli smo jedan na drugog, ali imamo još pola godine da uživamo pa ćemo da vidimo”.

Ugovor sa Berlinom vam ističe u junu naredne godine. Imate li planove, želje?
“Ne znam još, nisam ni sa Berlinom pričao, ni sa drugim klubovima. Sigurno će ta tema da bude aktivna posle ovog Evropskog prvenstva, pa ćemo da vidimo, naravno, u dogovoru s mojom porodicom. Da sam sam, sigurno bih drugačije vodio karijeru, drugačije odluke donosio, ali kada imate porodicu, moram s njima da vidim. Ne brinem se jer ceo svoj život idem spontano i nekako kao da mi dragi Bog namešta put. Gde god sam bio, bilo mi je super, tako da se ne opterećujem uopšte. Biće šta treba da bude”.

Toliko godina, već osam u Nemačkoj. Da li biste imali problem da promenite državu?
“Mislim da ne bi. Samo bi mi sigurno bilo lakše, u smislu opterećenja, broja utakmica, imao bi duži odmor”, zaključio je kapiten reprezentacije Srbije.