INTERVJU – Nikola Zečević: Pehar podstrek, hoćemo duplu krunu, vidim sebe i dalje u crno-belom dresu

Vreme slavlje u Humskoj. Pehar za pobednika Kupa Srbije je stigao u bogate vitrine kluba. Više od decenije, tačnije 11 godina, trajao je post crno-belih rukometaša, ali je u subotu posle skoro tri sata drame, penal-ruleta na Slanoj bari, srušena Vojvodina, desetostruki uzastopni šampion naše zemlje. Najavljena je renesansa kluba koji je dugo bio u finansijskoj krizi, bez velikih ambicija, ali uvek sa talentovanim klincima kojima je crno-beli dres bila odlična odskočna daska za dalje.

Jedan od junaka čete Đorđa Ćirkovića bio je Nikola Zečević. Iako su mu tek 22 godine, hrabro je vodi svoj tim, preuzimao odgovornost u trenucima kada nije išlo, bio nepogrešiv sa linije sedam metara (7/7). Momak iz Nove Varoši, nekadašnji igrač Voždovca, lider je novog Partizana, boljeg, jačeg, stabilnijeg... Već drugu sezonu nosi kapitensku traku. Na njemu se zasniva budućnost crno-belih.

Imao je dve teške povrede u dosadašnjoj toku karijere. Letos je pokidao ligament kolena u četvrtfinalu juniorskog Svetskog prvenstva u Berlinu protiv Farskh Ostrva. Dug je oporavak posle jedne od najtežih povreda u sportu, ali se popularni Zeka vratio posle samo sedam meseci. Polovinom februara s trakom oko ruke je vodio svoj tim upravo protiv Vojvodine (25:30) na Banjici u derbiju Superlige. Igrao je samo u odbrani, a stigao je da postigne dva pogotka iz kontre.

„Odlično se osećam. Vratio sam se, nažalost, porazom od Vojvodine, ali mi se spremamo za ono što nas očekuje u maju. Biće to sve bolje kao vreme bude odmicalo, kako budem više trenirao sa saigračima. Očekujem pravi Partizan u plej-ofu“, rekao je Zečević tada za Mozzart Sport i najavio mnogo jači Partizan u finišu sezone.

Znao je trener Ćirković da je u njemu ključ novog Partizana, uz reprezentavca Uroša Kojadinovića koji u junu napušta Humsku i seli se u francuski Tuluz kod Danijela Anđelkovića. Moderan bek, igra u oba pravca, podjednako dobro se snalazi i kao organizator igre, ali i na levoj spoljnoj poziciji, odličan je defanzivac... Budućnost srpskog rukometa.

Pre godinu dana u Norveškoj u meču kvalifikacije za Evropskog prvenstvo u Branu debitovao je i za najbolju selekciju kod Tonija Đerone, postigao i debitantski pogodak. Deo je jedne od naboljih generacija srpskog rukometa (momci rođeni 2002. i 2003. godine) u poslednje dve decenije u kojoj su i Miloš Kos, Stefan Dodić, Luka Rogan, Branko Predović, Mateja Dodić, koji bi trebalo da nose igru reprezentacije Srbije veoma brzo.

INTERVJU – Đorđe Ćirković: Nisam Hari Poter, ne zanima me drugo mesto, Partizan mora da osvaja trofeje

Vraćaju se dani pobede u Humskoj: Trofej kao iskra, tek sada pune ruke posla imaju čelnici kluba

Nikad viđeno u srpskom rukometu: Kojadinović spasao Partizan kao Luis Suares Urugvaj (VIDEO)

Dočekao je Zečević prvi trofej u karijeri, podigao je pehar osvajača Kupa Srbije, 12. u klupskim vitrinama u Humskoj. Emocije posle paklenog meča u Novom Sadu i dalje su sveže.

„Verovali smo u ovo, živeli za ovaj trofej. I dalje nismo svesni šta smo uradili, da smo dobili Vojvodinu na njenom terenu, a znamo šta je sve naš rival uradio poslednjih godina, koliko je bio dominantan u Srbiji. Adreanlin je udarao, teško sam uspevao da zaspim posle finala. I dan posle meča su bile i dalje jake emocije. Ovo je veliki podstrek za nas, za klub, adrenalinska injekcija pred borbu za titulu. Imamo šansu da uradimo nešto veliko, da budemo zlatna generacija Partizana koja je uzela duplu krunu, da nas svi pamte“, rekao je Zečević za Mozzart Sport.

Mladen Šotić i Nikola Zečević (©MN Press)

Da li je spoznaja da je Vojvodina pobediva u domaćim okvririma veća korist od finala nego sam trofej?

„Znali smo da možemo da slavimo. Poslednjih nedelja je sav fokus bio na tome. I kada sam se vraćao posle povrede, kada sam pričao zimus sa trenerom Ćirkovićem, osetio sam da smo spremni za nešto veliko. Prethodne dve sezone nam je uvek nešto falilo da dobijemo Vojvodinu. Sada se sve poklopilo u ovako ludom meču. Bilo je mnogo emocija, dobijao sam na stotine poruka, čestitki, rodbina je plakala od sreće. Teško su svi ispratili tako uzbudljiv meč, ali možda je tako bilo i slađe, da na ovaj način dobijemo finale. Video sam to u očima saigrača, znam kako radimo na treninzima, koliko imamo želje da nešto napravimo, koliko smo gladni uspeha. Osećala se ta energija u vazduhu. I samo finale, na poluvremenu, kada smo imali ’minus 5’, nije bilo pognutih glava u svlačionici, znali smo da je ostalo još 30 minuta, da ima još da se igra. Kako je meč odmicao, samopouzdanje je raslo“.

Promašili ste pet sedmeraca za 70 minuta, a onda ste u penal-ruletu svh pet pogodili, odlični Andrej Trnavac na golu Vojvodine nije bio blizu da vam zaustavi šuteve.

„I to je dokaz koliko smo želeli, koliko smo živeli za ovaj trofej. Vruće glave su bile tada, umor nas je sustigao, ali nije nedostajala koncetracija u ključnim trenucima. Dobro smo se i psihološki pripremili za finale“.

20.00: (3,60) Šamberi (8,00) Monpelje (1,40)

Može li Partizan do titule posle 12 godina? Sledi Metaloplastika u polufinalu plej-ofa (prvi meč u subotu u dvorani Zorka), ima prednost domaćeg terena. U finale, ako prođete, opet vas čeka verovatno Vojvodina.

„Svesni smo šanse koja nam se ukazuje. Meni je ovo treća sezona u Partizanu, tek ove su ambicije ovako velike. Svi želimo i nešto više, da se borimo za titulu. Kup mora da se zaboravi, počeli smo da se spremamo za duele sa Metaloplastikom. Znamo da se radi o odličnom timu. Pre nekoliko nedelja smo pobedili Šapčane u Beogradu, pokazali da možemo da se nosimo s njima. I ne samo s njima, nego sa svima. Ovaj trofej nam je samo motiv više da radimo jače, bolje“.

"ODLAZAK U KARANTIN U STARU PAZOVU PRAVI POTEZ, KLUB RASTE U SVAKOM SEGMENTU"

Neki novi vetrovi duvaju u Humskoj. Partizan je stao na noge, trener Đorđe Ćirković je postavio sistem, doneo profesionalizam koji je falio crno-belima prethodnih godina. Da li je odlazak u karantin u sportski centar Fudbalskog saveza Srbije u Staru Pazovu dva dana pre finala doprineo da se još više zbližite, postanete jedno?

„Apsolutno je to bio pravi potez uprave kluba, nešto što nismo imali u prethodnom periodu. Uslovi u Staroj Pazovi su sigurno najbolji u zemlji. Od doručka, ručka, večere, zajedničke kafe, uvek smo bili zajedno. Imali smo i vremena za sastanke, analizu, fokus je bio samo na finalu u Novom Sadu. Sjajna je stvar od čelnika kluba što su nam to omugućili. Mislim da bi to trebalo da se radi pred svaku ovako važnu utakmicu. Oseti se da klub i u tom segmentu raste. Dišemo kao jedan cele sezone, ali tih dana je bilo još jača kohezija u ekipi“.

Na društvenim mrežama među navijačima važite za „najgrobarskiju“ sekciju Partizana. Upečatljiva je bila proslava pehara, skakanje na tribine, penjanje po golu...

„Iskreno, ne znam ni ja šta sam radio posle meča, ko se peo na golove, kako je proslavljao... Drago mi je što smo imali podršku Grobara. Nadam se da ćemo sada da imamo punu Banjicu, da će više da dolaze da nas podrže“.

Osim večitog derbija nije bilo onih najvatrenijih na Banjici ove sezone. I prethodnih godina uvek ste igrali mnogo bolje kada ste imali „vetar u leđa“ s tribina.

„Ne može da se meri kada igrate sa navijačima ili bez njih. Tek kada sam došao u Partizan, zaigrao pred Grobarima, shvatio sam kakav je to doživljaj. Nije isto kada gledate kao navijač s trbina. Kada ste na terenu, to izgleda moćnije, daje ti energiju da nekada uradiš i više nego što je realno. Nadam se da smo ih ovim peharom ’naterali’ da češće dolaze. Mnogo nam znače i pozivam ih da nas bodre u mečevima koje slede“.

Vratili ste se pre dva meseca posle duge pauze i oporavka. Ima li problema, neka zadrške, mislite li i dalje o tom? Ima li traume i pitanja „šta ako mi se opet desi“?

„Nema straha kod mene kada ulazim u duele. Ne mislim o povredi, sve je to iza mene. Znam kako sam naporno radio u teretani šest meseci, šest dana u nedelji, kako bi se vratio što brže. Možda ponekad napravim neki potez, korak koji nisam ranije, ali to je verovatno podsvesno. Povreda je prošlost. Odlično se osećam, mislim da sam sve bolji kako sezona odmiče, da sam ušao u formu i da tek treba da pružim najbolje partije. Bile su mi potrebne utakmice u nogama da se vratim u ritam“.

Protiv Vojvodine igrali ste uglavnom levog beka, prethodne sezone srednjeg. Koja vam je draža pozicija?

„Ne biram, nema velike razlike. Kada si srednji bek onda je veća odgovornost, jer od tebe zavisi koja akcije će se igrati, ti diktiraš ritam. Mislim da mogu da odgovorim na obe pozicije podjednako. Na treneru je da odluči gde samo potrebniji“.

NA LETO RAZGOVOR SA UPRAVOM, AKO SE MOJE AMBICIJE I KLUBA POKLOPE ZAŠTO DA NE OSTANEM I POSLE 2025.

Prethodnih godina po pravilu su igrači napuštali Partizan po isteku ugovora. Tako je blo letos kada su iz kluba otišli Andrej Trnavac i Stefan Petrić, u junu ide Uroš Kojadinović. Čini se da ste vi veliki test za klub može li da napravi korak više, da vas zadrži i posle 2025. kada vam ističe četvorogodišnja saradnja?

„Pričao sam s ljudima iz kluba o tome. Svestan sam da Partizan ima velike ambicije, da je sada mnogo bolja situacija nego ranije. Sada isključivo razmišljam da završimo sezonu na pravi način, da se borimo za titulu. Čeka nas ključni mesec. Ima vremena, na leto će sigurno da dođe do tog razgovora sa upravom, da vidimo kakve su nam ambicije, pa ću da odlučim šta dalje“.

Zečević sa pobedničkim peharom (©RSS)

Da li je zov inostranstva jak ili ostavljate mogućnost da ostanete i posle 2025?

„Partizan raste kao klub, to je evidentno. Mislim da je ovo pehar veliki podstrek za klub, da će talentovani, mladi igrači, ali i oni iskusniji želeti da dođu u Partizan. Zanima me veliki projekat, velike ambicije, da igramo značajnu ulogu na međunarodnoj sceni, Ligu Evope, a zašto da ne i Ligu šampiona. Bio je tu klub ranije. Ako se poklope moje i ambicije kluba, zašto da ne ostanem i posle 2025. Ne isključujem ni tu mogućnost da i dalje nosim crno-beli dres. Ipak, ponavljam, sad mi je fokus da završimo sezonu na pravi način, pa će biti vremena na leto da razmislim o daljim koracima u karijeri“.

Za tri nedelje Srbiju čeka baraž sa supersilom Španijom, za plasman na Svetsko prvenstvo? Vidite li sebe u najboljem timu narednog meseca?

„Pričao sam sa Borisom Rojevićem kada je postao selektor. Znam da me ime u vidu. Trebalo je da budem deo tima i protiv Poljske u prijateljskim mečvima, ali smo odlučili, u dogovoru sa klubom i selektorom, da preskočim tu akciju. Tek sam se vraćao posle duge pauze, nisam imao utakmice u nogama. Sada je to mnogo bolje. Tu sam, ako me selektor pozove za Španiju, biće mi čast da igram za svoju zemlju“.

Vaša generacija stasava i na seniorskom planu. Miloš Kos je uzdanica Zagreba u Ligi šampiona, Stefana Dodića je povreda poremetila, usporila mu razvoj, Luka Rogan je napravio transfer u najjaču ligu na svetu. Da li je vreme da zablistate i u najboljoj selekciji?

„Medalja na Evropskom prvenstvu i četvrto mesto na svetu prošle godine sigurno su pokazali da smo odlična generacija, jedna od najboljih u poslednjih 10-15 godina. Vreme radi za nas. Kos igra Ligu šampiona sa Zagrebom, sjajan je, jedan od ključnih igrača. Nadam se da će Stefan da se vrati što pre, tu su Rogan i ostali. Verujem da ćemo uskoro da budemo svi zajedno u najboljoj selekciji, da ćemo da nastavimo sa uspesima i u seniorskom reprezentaciji“, zaključio je kapiten crno-belih.