Ipak se okreće... I tako već 114 godina.

Od 1903. godine  kroz Francusku tokom leta prolazi karavan na koji psi ne laju, već mnogobrojna životinjska stada kolektivno podižu glave čudeći se tom mobilnom šarenilu, a milioni ljudi uz drumove aplauzima, transparentima, povicima i trčanjem pored staze  pokušavaju da pruže dodatno ubrzanje svojim ljubimcima. To je Tur de Frans, najpopularnija, najatraktivnija i najprestižnija biciklistička trka na svetu- ciklo grand slem, Rolan Garos na asfaltu!

Od kada je  je domaći takmičar Moris Garan prvi prošao kroz ciljnu ravninu u poslednjoj etapi prvog izdanja trke  1903. godine, sve njegove kolege posle toga sanjaju da ih u Gradu svetlosti obasjaju blicevi  fotoreportera, a njihove obraze ukrase poljupci  najlepših devojaka,  od kojih ostaju opijeni kao od burgundijskog vina.

Takav nezaboravan osećaj Francuze je obuzimao najviše  -36 puta - Belgijance upola manje,Špance u 12  izdanja Trke kroz Francusku, a čak četvorica biciklista dele prvo mesta po broju pobeda u konačnom plasmanu: Trikolori Žak Anketil i Bernar Ino, Belgijanac Edi Merks i Španac Migel Indurain. Merks ima i najviše etapnih trijumfa (34), dok su uzdignutih ruku etape najčešće završavali Francuzi - to im je uspelo u 697 navrata, ali naciju  boli što već 32 godine vozači iz zemlje organizatora kao da nose bicikle na leđima, toliko dugo čekaju da se na kraju trke intonira Marseljeza.

Prvog julskog dana će najbolji  svetski okretači pedala po 104. put krenuti  na turneju koja će usijati brzinomere, testirati kvalitet pneumatika i lanaca, sve s ciljem da potencijalni pobednici dostignu prosečnu brzinu vozova na srpskim prugama, pošto će  otprilike toliko trebati za prvo mesto u generalnom plasmanu.

Premijerna etapa , u biciklističkoj terminologiji poznata kao prolog, ove godine će biti vožena u formi  individualne hronometarske trke  u nemačkom Dizeldorfu, karavan će proći i kroz Belgiju, državu u kojoj je biciklizam način života, Luksemburg će , takođe, imati čast da pozdravi “velike vojvode“ ovog sporta, a onaj ko prvi stigne do Šanzelizea 23. jula, posle 3.540 prevezenih kilometara tokom 21 etape, postaće  Napoleon Bonaparta Tur de Fransa.

Kad je reč o favoritima za osvajanje trofeja namenjenog pobedniku, jedno ime se samo po sebi nameće kao broj 1 ove liste. 

Iako su Kenijci poznati kao atletski šampioni, Kris Frum, Kenijac po rođenju, a Britanac po državljanstvu će u svojstvu aktuelnog prvaka pokušati da se još jednom napravi Englez i po četvrti put istopi francuska brda, kako bi kraj trke dočekao u žutoj majici i stigao nadomak kvarteta najuspešnijih u istoriji ovog nadmetanja.

Prema predviđanjima bi u konkurenciji za sam vrh trebalo da bude i Australijanac Riči Port. Kengur će probati da skoči u neuhvatljivi beg svojim suparnicima, a drugoplasirani s prošlogodišnjeg Tura Roman Barde biće Galski petlić s velikim šansama da zakukuriče na radost domaćih navijača, dok će Matadori s Pirineja - Alehandro Valverde i nekadašnji pobednik Alberto Kontador učiniti sve da, umesto bikova, eventualnim trijumfom probodu srca svojih velikih sportskih neprijatelja iz zemlje Asteriksa i Obeliksa.

Mafija u Kolumbiji je odavno postala sekundarna snaga, ali će njihov “drumski razbojnik“ Nairo Kintana učestvovati u pohodu na tron, pošto se prethodne sezone domogao najniže stepenice na podijumu.

Ostaje da se vidi kakav će utisak ostaviti šampion Đira Holanđanin Tom Dumolin, a ne treba smetnuti s uma ni da će podrška klupskih drugova igrati značajnu ulogu u osvajanju brda i dolina, a 2016. je najkompaktnija ekipa bio španski Movi star, iako je engleski Tim Skaj dao šampiona.

Osim borbe za krunu u pojedinačnoj konkurenciji, biciklisti će se boriti i za naslov najboljeg na prolaznim ciljevima, koji za sada nosi Slovak Peter Sagan, osvajač  titule svetskog drumskog šampiona, zatim kralja brdskih ciljeva (2016. Poljak Rafal Majka) i ostalih vrednih zvanja.

Dok fanovi biciklizma budu stiskali pesnici svojim favoritima, bleferima će se stezati oko srca kad usledi doping kontrola, a strepnja da ne dožive sudbinu pokajnika Lensa Armstronga čučaće u njima ko zna koliko po završetku trke, što unosi dodatnu neizvesnost u celu bajku na točkovima. Prirove pobede su prečesto slavljenje da bi radost bila potpuna odmah nakon što se bicikli spakuju.

Istorija se u ovom slučaju ne piše, već se vozi.

Tur de Frans - podvučeno žutom...

Piše: Dragan Stojić;
Foto: Action Images)