“Trenirao sam normalno. Bilo je mnogo utakmica tada, sitnih povreda. Takav je rukomet sport da vas uvek nešto boli, ali nisam tome pridavao značaja, nisam se žalio trenerima. Borio sam se sa svojim klubom Mindenom za ulazak u Bundesligu. Primetio sam na jednom treningu da mi je desna ruka otekla, da je skroz poplavela. Onda sam se obratio lekarima u klubu”, prisetio se Danilo Radović na početku ispovesti za Mozzart Sport tog 17. aprila ove godine, početku drame koja mu je ugrozila karijeru, ali i život momku iz Bačke Palanke.

Sledi mesec dana pakla za tada rukometaša Mindena, povremenog reprezentativca Srbije, koji je pre tri godine bio na spisku tadašnjeg selektora Orlova Tonija Đerone na Evropskom prvenstvu u Segedinu. Blistao je u dresu pančevačkog Dinama, a onda je 2023. godine krenuo put pečalbe u tradicionalni nemački klub Minden, gde je ranije igrao kapiten Vojvodine Miljan Pušica, a sada je deo kluba golman, još jedan nekadašnji naš reprezentativac, Tibor Ivanišević.

Sreća u nesreći, da je problem odmah dijagnostifikovan. “Nemačka medicina je najbolja na svetu”, kako bi rekao Bata Stojković u kultnom filmu "Ko to tamo peva".

Radović u dahu nastavlja da priča kako se odvijala životna drama.
“Poslali su me na ultrazvuk gde mi je otkriven tromb u veni subclavia ispod ključne kosti. Bio je veliki pet centimetara. Pokušano je da prvo da se preparatima razbije taj ugrušak, ali posle mesec dana se rezultati nimalo nisu popravili. Poslali su me u bolnicu u Kasel gde mi je lekar dijagnostifikovao Sindrom gornjeg torakalnog otvora (prim. aut. TOS iliti na latinskom - thoracic outlet syndrom). Zbog pokreta u rukometu, gde je ruka često iznad glave došlo je do prtiska na arteriju”.

Da li ste imali neke simptome ranije, da li je ta povreda nastala ili je možda urođena?
“Doktor mi je rekao da to ne može da se utvrdi. Nisam imao simptome ranije. Možda je nešto i genetski. Uglavnom, operacija je morala da bude izvršena, da mi se skrati deo rebra, kako mi više ne bi stvaralo probleme”.

“MORAO SAM DA POTPIŠEM PAPIRE DA PRIHVATAM OPERACIJU NA SVOJ RIZIK”

Kažu da u tim situacijama glava uvek mora da bude na mestu, da nema panike, da se gleda u budućnost?
“Pridržavao sam se svih instrukcija lekara kada mi je otkriven tromb, ali kada sam došao u bolnicu, kad mi je rečeno da ću da ostanem dve nedelje, naravno da vam nije bilo svejedno. Morao sam da potpišem papire, da prihvatam operaciju na svoj rizik. Ta klinika često radi te zahvate, bio sam u dobrim rukama, ali opet bilo je tokom 50 godina tri slučaja kada je došlo do paralize ruke. Operacija traje dugo, iz dva dela se odvija, pa postoji rizik od oštećenja nerava”.

20.45: (2,70) Sporting Lisabon (8,00) Vesprem (1,65)

Jesu li vam rekli da ste životno ugroženi?
“Jasno je tromb nije nimalo naivan, da može da ode na pluća ili srce, a onda… Znao sam da nije šala. Operacija je protekla u najboljem redu. Rekli su mi da je da je to rizik bavljenja profesionalnog sporta, da je ta povreda karakteristična za rukometaše. Pojavljuje se često i kod pičera u bejzbolu jer je sličan pokret ruke kao kod nas u rukometu. Nisam pročitao da je neko u Srbiji imao ovu dijagnozu. Rečeno mi je da će oporavak da traje 5-6 meseci, da nema rukometa, da ruka što manje treba da bude iznad glave”.

Kako se sada osećate, imate li simptome?
“Bio sam tih meseci na relaciji Nemačka - Srbija. Išao sam na kontrole i sada sam ‘čist’. Ovih meseci sam se spremao sa doktorom Markom Dimitrijevićem u Beogradu. On mi je pomogao da se u ovim mesecima kako nisam igrao rukomet spremim fizički. Susreo se sa nekim novim metodama, drugom percepcijom treninga. Veliku zahvalnost dugujem i bivšem saigraču, sada fizioterapeutu Dinama iz Pančeva Ivanu Distolu. Pre nekoliko dana sam uradio još jednu magnetnu rezonancu. Rezultati su odlični, pa uskoro krećem i sa rukometnim treninzima. Postoje i dalje zapaljenja tetiva, ali to je normalno posle operacije. Hvala mom bivšem klubu Dinamu iz Pančeva što mi je omogućio da radim s njima”.

“KRETEJ MI POSLAO RASKID UGOVORA, SADA JE SVE U RUKAMA ADVOKATA”

(©Starsport)

Radović je sa 25 godina na svom primeru doživeo i tamnu stranu sporta. Početkom godine je potpisao dvogodišnji ugovor sa francuskim Kretejem, ali posle opracije u ovom klubu su bili veoma nekorektni, pa su jednostrano raskinuli saradnju koja je trajala do 2028.
“Isticao mi je u junu sa Mindenom ugovor, pa sam preko mog menadžera Marka Vukčevića stupio u kontakt sa Kretejem. Bilo je još nekih ponuda, ali mi se svidela ta priča, pa sam u januaru potpisao ugovor. Tada je moj nesuđeni klub bio na 10. ili 11. mestu, nije bilo u zoni ispadanja, ali je kasnije doživeo pad, pa je ispao u niži rang. Slično mi se dešavalo kada sam sam potpisao za Minden, bio je tada u Bundesligi, ali je kasnije morao da se preseli u drugi rang. Kada sam se obratio Kreteju posle operacije, kada sam im poslao svu medicinsku dokumentaciju, javili su mi da je ugovor sa mnom raskinut”.

Kako dalje, koji su dalji koraci?
“Sa mnom je uvek kao podrška bio menadžer Vukčević, a veliku zahvalnost dugujem novinaru Žiki Bogdanoviću preko koga sam došao do Vensana Žerara, koji je u Francuskoj predsednik Udruženja igrača. Angažovao sam advokata, tako da je taj process protiv Kreteja u toku. Sada sam slobodan igrač, pa videćemo”.

Ima li zainteresovanih klubova?
“Zasad, ništa konkretno, ali se nadam da ću uskoro to da rešim. Ne žurim s povratkom na teren. Mislim da ću biti spreman za teren početkom naredne godine”.

Srbija ili opet inostranstvo?
“I to je u magli, ne znam još. Nije mi to toliko bitno koliko imam veliku želju da se vratim na teren. Mislim da sam fizički sad i spremniji nego pre, fale samo treninzi s loptom i ta rutina. Uželeo sam se rukometa”.

Za razliku od Kreteja, imate pozitivna iskustva sa bivšim klubom Mindenom?
“Da, zaista je bio maksimalno korektan. I sada kada odem do Mindena, imam mnogo prijatelja. Nisam se nijednog trenutka pokajao što sam došao. Znam da i Pušica i sada Ivanišević imaju pozitivna iskustva. Veliku zahvalnost dugujem Aleksandru Svitlici koji je u tim trenucima, kada mi je bilo najteže, bio uvek uz mene, dovozio, odvozio na terapije. On je dugo igrao za ovaj klub, pa je ovde ostao da živi”.

Znamo da na Zapadu ništa nije besplatno. Da li je operacije mnogo koštala?
“Pošto sam imao ugovor sa Mindenom, bio sam osiguran, tako da je i to sreća u nesreći što mi se to dogodilo u Nemačkoj. Mislim da sam platio samo 150 evra za tih 14 ili 15 dana u bolnici”.

POČECI U BAČKOJ PALANCI, PA VINKOVCI, PANČEVO I MINDEN

(©Starsport)

Da se vratimo lepšim stvarima, počecima u Bačkoj Palanci. Dolazite iz rukometnog grada gde su ponikli Marko Vujin, Žarko Šešum, Bojan Beljanski… Nekada je Sintelon bio ozbiljan klub i u evropskim okvirima.
“Kada samo počinjao, klub se zvao Tarket. Radio sam sa Aleksandrom Savićem i Perom Šešumom. Prošao sam mlađe kategorije, kasnije prešao u Lavove gde sam igrao Super B ligu. Kada je trebalo da se napravi iskorak u karijeri, otišao sam u Spačvu iz Vinkovaca. Bilo mi je blizu kuće, dva kluba su često igrala prijateljske utakmice, pa su me zapazili. Otišli smo Nikola Ćirović i ja, ali se ispostavilo da to nije bio baš pravi potez. Posle korone sam prešao u Dinamo, tu proveo dve i po godine, postao i A reprezentativac, igrao međunarodno takmičenje, borio se za vrh tabele kod nas”.

Mogli ste u Nemačkoj i godinu dana ranije nego što se otišli?
“Pojavio se tada Gumersbah, koji je veliki klub i u evropskim okvirima. Tada je igrao drugi rang i spremao se za povratak u Bundesligu. Obeštećenje je bilo korektno, hteli su Nemci da plate Dinamu, ali me klub nije pustio. Tada se napadala titula, novac nije igrao ulogu. Otišao sam godinu dana kasnije u Minden, a Dinamo je dobio mnogo manje novca nego što je mogao da me je pustio u Gumersbah".

Spekulisalo se da vas je htela i Vojvodina?
“Stalno je bilo priče oko Voše, i kad sam bio na početku karijere. Kasnije kada sam se afrimisao u Dinamu, klub nije hteo da pojačam konkurenciju. Otišao sam u Minden. Nisam se pokajao, imao sam dve dobre godine, mnogo sam naučio, očvrsnuo tamo, počeo rukomet da gledam drugim očima”.

Kažu da je od elitne lige Nemačke teže da se igra samo druga liga ove države?
“Nisam igrao Bundesligu, ali mnogi to kažu. Fizički je iscrpljujuća. U Srbiji neke rivale možeš da dobiješ i sa 60-70 odsto snage, znaš da možeš da prikočiš i da ćeš da dobiješ. U Nemačkoj sam to naučio, da svaki meč moraš da budeš na 100 odsto ako želiš da pobediš. Događa se često u Kupu Nemačke, da bundesligaš dođe u goste protiv neke ekipe iz nižeg ranga i ne provede se dobro. Ove sezone je recimo Drezden eliminisao Hamburga”.

Prošlog leta, zamalo da odete u Alkaloid kod Kirila Lazarova?
“Jeste, bilo je razgovora. Pričao sam sa Lazarovim, on mi je predočio taj novi projekat. Meni se to svidelo. Makedonska liga je sve jača i bio sam zainteresovan. Nekako se brzo ta priča i završila, ne znam zašto je stalo, gde je bio problem u komunikaciji. I da je bilo ozbiljnije priče, ne znam da li bi me u Mindenu pustili jer sam imao još sezonu ugovor s njim”.

Početkom godine ste bili deo reprezentacije Srbije, na Kupu Karpata u Rumniji i prijateljskim mečevima sa Mađarskom, kada je selektor bio Dalibor Čutura. Ima li ambicije da se vratite u tabor Orlova?
“To je uvek velika čast. Nikad nisam postavljao pitanje. Ako me zovu, tu sam, samo im kažem da mi pošalju karte i da mi kažu gde da dođem. Zimus sam igrao pod temperaturom. Bilo je lepo okupljanje, prijalo mi je. Nadam se da ću da se vratim na teren što pre, pa i da u budućnosti opet zaslužim poziv za reprezentaciju. To je uvek san svakog sportiste da igra za svoju zemlju”, zaključio je Radović.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Ispovest Danila Radovića: Ruka mi je poplavela – tromb, dijagnoza, operacija i dug oporavak

Uživo

Fudbal

Tenis

Kosarka

Najava mečeva