Jedino razumno? Transrodne sportistkinje više ne smeju protiv žena

Međunarodni olimpijski komitet je presekao Gordijev čvor koji je deceniju davio ženski sport. Od Igara u Los Anđelesu 2028. godine, u ženskoj konkurenciji takmičiće se isključivo biološke žene, a tačka na kontroverze stavljena je odlukom koja se temelji na nauci, mada nosi i jasan politički pečat.

Posle godina debate, pravnih bitaka i skandala koji su potresali temelje fer-pleja, krovna sportska organizacija donela je odluku. Transrodne žene i sportistkinje sa razlikama u polnom razvoju (DSD) više neće imati pravo nastupa u ženskoj kategoriji na Olimpijskim igrama.

Pravilo stupa na snagu od Los Anđelesa 2028. i primenjivaće se na sve buduće Igre. Da bi se osigurala primena, sve sportistkinje će morati da prođu jednokratno, neinvazivno genetsko testiranje na SRY gen, koji je ključan za muški polni razvoj.

Odluku je saopštila predsednica MOK-a Kirsti Koventri, i sama dvostruka olimpijska šampionka u plivanju.
"Kao bivša sportistkinja, strastveno verujem u prava svih olimpijaca da učestvuju u fer takmičenju. Politika koju smo objavili zasnovana je na nauci i vodili su je medicinski stručnjaci. Na Olimpijskim igrama i najmanje margine mogu biti razlika između pobede i poraza. Zato je apsolutno jasno da ne bi bilo fer da se biološki muškarci takmiče u ženskoj kategoriji. U nekim sportovima to jednostavno ne bi bilo ni bezbedno", izjavila je Koventri.

Odluka nije doneta preko noći, već je direktna posledica kontroverzi koje su eskalirale na prethodnim Igrama, pretvarajući sportska borilišta u arene za kulturološke ratove. U Tokiju 2021. godine, dizačica tegova sa Novog Zelanda Lorel Habard postala je prva otvoreno transrodna žena koja se takmičila na Olimpijskim igrama, izazvavši globalnu buru. Iako nije osvojila medalju, njen nastup je otvorio Pandorinu kutiju.

Kap koja je prelila čašu dogodila se u Parizu 2024. godine. Bokserke Iman Kelif i Lin Ju-ting, koje su prethodno diskvalifikovane sa svetskih prvenstava zbog testova koji su ukazivali na prisustvo muških hromozoma, osvojile su zlatne medalje. Meč u kojem je Kelif za samo 46 sekundi demolirala Italijanku Anđelu Karini postao je simbol svega što nije u redu.
"Morala sam da sačuvam svoj život", izjavila je Italijanka nakon što se povukla iz borbe.

Dok je prethodni predsednik MOK-a Tomas Bah insistirao da je slovo "F" (female – žena) u pasošu dovoljno, njegova naslednica Kirsti Koventri je "zaštitu ženske kategorije" postavila kao stub svoje politike.

Iza odluke stoji opsežan dokument MOK-a na deset strana, koji detaljno objašnjava naučnu pozadinu. U njemu se navodi da osobe koje su prošle kroz muški pubertet zadržavaju značajne fiziološke prednosti, bez obzira na kasnije hormonske terapije. Podaci su neumoljivi: prednost u performansama muškaraca iznosi 10-12 odsto u većini trkačkih i plivačkih disciplina, preko 20 odsto u bacačkim i skakačkim disciplinama, a može premašiti i sto odsto u sportovima koji zahtevaju eksplozivnu snagu, poput dizanja tegova i boksa.

Međutim, priča nije samo naučna. Odluka se poklapa sa snažnim političkim pritiskom iz Sjedinjenih Američkih Država, domaćina narednih Igara. Predsednik Donald Tramp je još prošle godine potpisao izvršnu naredbu pod nazivom "Držimo muškarce van ženskih sportova", preteći uskraćivanjem viza i finansiranja sportskim organizacijama koje ne poštuju direktivu. MOK je, čini se, odlučio da izbegne potencijalni debakl i sukob sa domaćinom u Los Anđelesu.

Ovaj potez MOK-a dodatno je produbio jaz između dve nepomirljive strane. S jedne su legende poput teniserke Martine Navratilove i plivačice Šeron Dejvis, koje su godinama upozoravale da je učešće transrodnih žena u ženskom sportu "varanje" i da se time uništava sama suština ženskih takmičenja. Njima se pridružio i predsednik Svetske atletike Sebastijan Kou, koji je poručio da je "biologija iznad rodnog identiteta".

Sa druge strane su glasovi koji ovu odluku vide kao diskriminatornu i protivnu ljudskim pravima. Američka fudbalerka Megan Rapino dala je "stoodstotnu podršku" transrodnim osobama, tvrdeći da su argumenti o zaštiti ženskog sporta politički motivisani.
"Zabrane koje sprečavaju trans-žene da se takmiče lišavaju nas dragocenih sportskih prilika koje su centralne za naš identitet", izjavila je plivačica Lija Tomas, čiji je slučaj takođe uzburkao američku javnost.

MOK je jasno stavio do znanja da se nova pravila odnose isključivo na elitni sport i da nemaju uticaj na rekreativne i amaterske programe.