Srbija je kao samostalna država na svim prethodnim Letnjim olimpijskim igrama zabeležila nastupe u ukupno 19 sportova, a verovatno je u biciklizmu delovala najmanje konkurentno u težnjama da neko od reprezentativaca ili reprezentativki najveće države proizašle iz eks SFRJ ubode relativno pristojan plasman. I dok su poznavaoci prilika uglavnom stava da se na tom planu ništa drastično ne može promeniti ni na predstojećoj, 33. smotri u Parizu, predsednik Biciklističkog saveza Srbije (BSS) Dušan Gojić očekuje kvalitativni iskorak. Dobro, ne baš da biciklizam bude 13. sport u kojem će Srbija pokupiti olimpijsko znamenje, ali jedno mesto među deset najboljih po njegovom mišljenju je nešto što pije vodu.

Olimpijske medalje u biciklizmu nisu bile realnost ni kad se zemlja prostirala od Triglava do Đevđelije, od Đerdapa do Jadrana, dok su je činili uglavnom Slovenci iz radionice krajem prošle godine preminulog trenerskog vuka Franca Hvastija, uz pokojeg člana čuvene kraljevačke porodice Čubrić i(li) nekog takmičara iz Hrvatske. Na drumu i dalje odzvanja Los Anđeles 1984. i sedmo mesto jednog od asova iz Kranja Bojana Ropreta kao najbolji olimpijski rezultat nekog Jugoslovena, ali i deveta pozicija u timskom hronometru (Bruno Bulić, Primož Čerin, Janez Lampič i Ropret).

Vratimo se na skraćene okvire. U Pekingu 2008. godine imala je Srbija u drumskoj vožnji Ivana Stevića (67. mesto među 90 na cilju) i Nebojšu Jovanovića (85. mesto). Čak 53 momka nisu završila trku, među njima i legendarni Španac Alberto Kontador. Četiri godine kasnije u Londonu opet smo gledali Stevića (54. od 110 sa plasmanom), takođe i Gabora Kasu, koji je odustao zajedno sa još 33 rivala na stazi. U Rio de Žaneiru 2016. linije cilja nije se dokopao ni Stević, kao jedini predstavnik Srbije na drumu, a prvi put smo obezbedili predstavnika, odnosno predstavnicu u planinskom biciklizmu. Jovana Crnogorac okončala je kao 27. od 29 takmičarki u kros-kantriju.

##NAJAVA_MECA_8234836##

Onda je došao Tokio 2020. godine zbog koronavirusa izmešeten u termin između 23. jula i 8. avgusta 2021. Broj ostvarenih normi za Srbiju u svim biciklističkim disciplinama – nula!

"Tokio je bio opomena da moramo više da radimo i da se na neke stvari mnogo više fokusiramo", počinje priču za Mozzart Sport prvi čovek BSS Dušan Gojić, nekadašnji reprezentativac i dugogodišnji istakniti sportski radnik u domenu biciklizma.

Gojić je iz Šida, a tamo je biciklizma bilo i kad su se gasili mnogi centri u Srbiji, dok su mnogo veće sredine ostajale bez majstora vožnje na dva točka i klubova. Od sredine januara na čelu je BSS. Za razliku od Tokija, u Parizu će Srbija imati pravo na predstavnike u tri discipline.

"Zajedno sa stručnim štabom i sportistima, krenuli smo sa skupljanjem bodova kako bi što više naših takmičara učestvovalo na Olimpijskim igrama u Parizu. Najpre smo ostvarili žensku normu u drumskom biciklizmu, tu će nas predstavljati Jelena Erić. Posle toga smo ispunili kriterijum u istoj disciplini kod muškaraca, gde smo imali određene kvalifikacije, s ciljem da se upiše što više bodova za listu Međunarodne biciklističke unije (UCI). Na kraju tog ciklusa se ispostavilo da najviše UCI bodova ima Ognjen Ilić, pa će on voziti mušku drumsku trku u Parizu. Naknadno nam je došla treća norma - obezbedili smo učesnika i u ženskoj trci na hronometar. Ideja nas u BSS i ljudi iz stručnog štaba bila je da to mesto zauzme ovogodišnja pobednica državnog prvenstva u hronometru. Tako je kandidaturu za Pariz istakala i Irina Stevanović", kaže Gojić.

Ognjen Ilić (©AFP)

Iako su ispunjene tri norme, Srbiju će u Parizu predstavljati zvezda španskog Muvistara Erić kod dama i Ilić iz čačanskog Borca u muškoj konkurenciji. Takmičarski nije bilo prepreka da im se pridruži članica Jednote iz Šida Stevanović, ali jeste na polju administracije.

"Shodno postupku prijave takmičara za učešće na Olimpijskim igrama u Parizu, od Olimpijskog komiteta Srbije dobili smo informaciju da hronometar može da vozi samo Erić kao već prijavljena za drum. Sve zavisi od njenog plana, pošto je ženski hronometar zakazan već za 27. jul. Ona se isključivo priprema za žensku drumsku trku. Svi smatramo da tu može da ostvari jedan veliki rezultat za srpski biziklizam. U odličnoj je formi, ali videćemo šta će se dešavati u Parizu. Vozila je italijanski Điro i u jednoj veoma zanimljivoj etapi zauzela sedmo mesto. Ženski Điro poslužio joj je i kao neki vid priprema za Olimpijske igre jer su učestvovale sve najbolje biciklistkinje sveta. Sedmo mesto potvrđuje da je forma tu. Inače, čitavo vreme Jelena se spremala na Kopaoniku".

Ženska drumska trka na programu je u nedelju, 4. avgusta.

"Za nas je vrhunski rezultat bio da Erić završi među deset najboljih. Ona jako dobro poznaje tu stazu, vozila je tu već nekoliko puta. Top deset bi bio plasman na zadovoljstvo svih nas i trasirao bi neki novi put našem biciklizmu u internacionalnim okvirima i neki bolji status u UCI. Trka, ipak, otvara različite mogućnosti. Možda bude i nekih kombinacija da ode u beg, sve zavisi od našeg trenerskog tima i taktike koju naprave za Jelenu. Moram da naglasim da već ovaj, prvi korak sa tri norme za Pariz nama širom otvara vrata za Los Anđeles 2028. I tamo ćemo biti deo olimpijske porodice. Ideja nam je da imamo što više normi. Počeli smo da radimo i sa mladim kadrovima, sa juniorima i juniorkama. Naše juniorke bile su četvrte na nedavom Evropskom prvenstvu, dok su juniori završili kao deveti. To je neka naša generacija što bi trebalo da stasava za budućnost. Otvara se i pista kao nova dimenzija. I pista je olimpijska disciplina. Mislim da su nam ideje i razmišljanja jako dobri i da će naš biciklizam u narednom periodu biti mnogo bolji i jači. Očekujem da se to vidi već na ovim, a posebno na sledećim Olimpijskim igrama kroz četiri godine", optimista je Gojić.

Biciklisti će na drum dan pre dama, u subotu 3. avgusta. Sigurno je da su u reprezentativnom dresu ulicama Pariza mnogi očekivali Dušana Rajovića, eventualno Veljka Stojnića, manje verovatno Đorđa Đurića ili talentovanog tinejdžera Luku Turkulova. Sve njih, ali i još neke kandidate iznenadio je Ilić, pomalo iz drugog plana. Ognjen trenutno ima najbolji pojedinačni UCI rejting od svih srpskih vozača, što mu je donelo vizu za Pariz bez obzira što je njegov renome u međunarodnim okvirima realno ispod Rajovićevog ili Stojnićevog. Ključne poene osvojio je Ilić trijumfom na državnom prvenstvu u drumskoj vožnji, krajem juna u Kraljevu.

"Najpre da kažem da je Ilić išao u Francusku na pripreme. Sve je usmereno ka Jeleni i njemu. Možemo da zaključimo da su spremni. Što se naših, nacionalnih kvalifikacija za Pariz tiče, napravili smo program. Svi momci išli su na određene trke, ali je Rajović bio hendikepiran jer je sa svojom ekipom iz Bahreina već imao pripremljen kalendar nastupa širom sveta. Nije mogao da skuplja bodove za Pariz. Sver u svemu, najbolje se snašao Ilić i obezbedio olimpijski debi".

Dakle, jedan top deset plasman u Parizu izmamio bi osmeh na lice vodećim ljudima BSS, koji ponosno ističu da se odnos snaga u regionu u poslednje vreme menja i da bi na nekim Olimpijskim igrama u ne tako dalekoj budućnosti Srbija mogla da ima mnogo više biciklista i biciklistkinja. Još uvek nije realno ni da se sanja o onome što su napravili Slovenci pre tri godine u Tokiju, kada je Primož Roglič uzeo zlato u trci na hronometar, a najbolji biciklsita današnjice Tadej Pogačar bronzu na drumu.

"Jako dobro smo povezani sa slovenačkim biciklistima i trenerima. U maju smo ugostili Pogačarove roditelje i njegovog trenera iz vremena dok je imao klub u Sloveniji. Obavili smo neke razgovore po pitanju unapređenja našeg biciklizma i veza sa kolegama u Sloveniji. Direktor BSS Radiša Čubrić prijatelj je i sa Pogačarom i sa Rogličem, tako da pomalo krademo ta neka njihova iskustva, a kako bismo unapredili srpski biciklizam. Imamo nekoliko naših takmičara koji voze za slovenačke timove, pre svega Adriju. Mislim da nas čeka svetla budućnost. Imamo i jako dobre kadete i kadetkinje, koji će stasati za četiri, pet godina. Verujem da ćemo da napravimo ozbiljne stvari, ali dosta toga smo već i uradili", konstatuje Gojić.

Posle kratke pauze, nastavio je u dahu da iznosi još neke činjenice na kojima bazira optimizam:

"Stojnić je prošle godine završio Điro u Italiji kao prvi naš biciklista ikad kojem je to pošlo za rukom. Erić je standardna u Muvistaru, dok Rajović ima odličnu reputaciju u Bahreinu. On je čovek kojem ostatak ekipe priprema poziciju za sprint. Malo po malo, naši biciklisti idu prema nekom evropskom i svetskom vrhu. Napraviću samo jedno poređenje na nivou regiona. Hrvatska će u Parizu imati predstavnika jedino u BMX-u. Donedavo su tu stvari izledale potpuno drugačije. Da ne govorim o Bugarskoj, Severenoj Makedoniji i još nekim susednim državama. Srbija je trenutno popriličan biciklistički lider u ovom delu Evrope. Nadamo se najboljem. Moja razmišljanja su oprimistička jer već u Parizu, ponavljam, očekujem lepu priču sa Jelenom Erić. Nadam se da ćemo to potvrditi i u nekoj priči posle olimpijske smotre u Francuskoj", završava razgovor za Mozzart Sport ambiciozni predsednik BSS Dušan Gojić.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Jelena Erić adut za top deset u Parizu

Uživo

Fudbal

Tenis

Kosarka

Najava mečeva