"Ljubomir Ljubojević"
"Ljubomir Ljubojević"

Jubilej čačanskog ŠK Borac uveličava legendarni šahista Ljubomir Ljubojević

Vreme čitanja: 7min | sre. 15.11.17. | 08:58

Borac slavi osam decenija postojanja, a Stanimir Cane Nikolić 40 godina od dobijanja velemajstorske titule!

Ljubomir Ljubojević

Šahovski klub Borac iz Čačka 17. i 18. novembra obeležava osam decenija postojanja. Pored toga šahovski velemajstor iz grada na Moravi Stanimir Cane Nikolić  je pre ravno četrdeset godina postao prvi Čačanin sa velemajstorskom titulom. Stanimir Cane Nikolić nije bio samo šahovski mag već je  svojevremeno bio uspešni privredni rukovodilac, jedan od najuspešnijih predsednika KK Borac i tako redom.

Izabrane vesti

ŠK Borac svakako će na jedan prigodan način obeležiti ova dva velika jubileja”, kaže predsednik ŠK Borac, ali i uspešni poslovni čovek Bojan Janjić. “Cela svečanost održaće se u dva dana, 17. i 18. novembra, ali ono što je za nas jako bitno i veoma interesantno dolazak u Čačak potvrdio je najbolji jugoslovenski šahista svih vremena Ljubomir Ljubojević. To će biti zaista velika stvar za naš klub. Gospodin Ljubojević dolazi da uveliča celu manifestaciju, posebno zbog svog prijatelja Stanimira Cana Nikolića”.

Dakle, jedan od najtrofejnijih srpskih šahista svih vremena Ljubomir Ljubojević, koji već godinama živi u Španiji stiže u Čačak.

Ljubojević je rođen 2. novembra 1950. godine u Užicu .  Osvojio je titulu Međunarodnog majstora (IM) 1970. godine i titulu Grandmaster (GM) 1971. godine.  Ljubojević je bio šampion Jugoslavije 1977.  i 1982. Osvojio je Kanadsko otvoreno šahovsko prvenstvo 1974. godine . 1983. godine je bio na trećem mestu na listi Elo,  ali nikada nije uspeo da dođe do faze kandidata na turniru na Svjetskom prvenstvu.
Igrao je za Jugoslaviju u dvanaest šahovskih olimpijada , devet puta na vrhu, sa ukupnim rezultatom od 63,5% . Osvojio je individualnu zlatnu medalju na trećem odboru u Skoplju 1972. godine i tri bronzane medalje (pojedinac i dva tima).
Ljubojević je vezao za prvo mesto sa Robertom Hubnerom u Linaresu 1985. Porazio je skoro svakog velikog aktivnog šahistu u svojoj karijeri, uključujući i svetske šampione Gari Kasparova , Anatoli Karpova  i Visvanathan Anand .

Ljubojević je svojevremeno bio treći šahista sveta, iza Karpova i Kasparova. Učestvovao je na dve šahovske Olimpijade i četiri Evropska šampionata.

Ljubomir Ljubojević preko 20 godina živi u španskom gradu Linaresu.

Pošto se slavni šahista dozirano pojavljuje u javnosti i veoma retko daje intervjue bilo nam je posebno drago što se odazvao pozivu ŠK Borac da pred obeležavanje velikog jubileja našem kolegi Milošu Boškoviću odgovori na par pitanja.

Na turniru 1997. godine

Gospodine Ljubojeviću, dugo vas nije bilo u šahovskim krugovima u Srbiji. Vraćate se lepim povodom? Како ste se na to odlučili? 

“Iako me ne nalazite u medijima kao nekada, kada sam se aktivno takmičio, često sam i u Srbiji. Uglavnom pratim šahovska zbivanja, ali iz senke jer ne želim da budem pod svetlosću reflektora! Sredinom oktobra meseca pozvao me je gospodin Bojan Janjić da se pridružim promociji izlaska knjige o Velemajstoru Stanimiru Canetu Nikoliću, inače dobro poznatom i zaslužnom građaninu Čačka, koji je mnogo doprineo razvoju šaha na celom tom području, pa i šire. Gospodin Janjić je odlučio da moje gostovanje poveže i sa jubilejem, osam decenija postojanja  čačanskog šah kluba Borac.  Tako da će program biti još svečaniji”.

Koliko danas igrate šah i da li vam nedostaje takmičenje na najvišem nivou?

“Bez obzira sto sam poslednju turnirsku (ozbiljnu) partiju odigrao jos 2010. godine, moje interesovanje za sve vrste šahovskih događaja ni danas ne jenjava... Posebno pratim kreacije i dostignuća vrhunskih svetskih igrača današnjice. Začuđujuće je da se starosna granica onih najboljih i najuspešnijih sve više približava ranim godinama zivota! Zato je u ovom mom dobu teško i razmišljati o nekom uspešnom nastupu na visokom nivou, čak je i nemoguće, rekao bih! Uticajem računara teorija otvaranja je mnogo napredovala pa se zato i tempo igre ubrzao, što je uvek na štetu starijih, kod kojih moždani procesi sa godinama postaju usporeniji! Sada sam srecan da mogu, ponekad iz bliza, ili aktivno preko interneta, da pratim mnoga profesionalna zbivanja, kao da sam i dalje prisutan... Jednom godišnje, obično za vikend, odigram turnir po ubrzanom i brzopoteznom tempu, tek toliko da potpuno ne zarđam u prakticnoj igri!”

Kako vidite današnju poziciju šaha. Od sporta koji je nekada bio izuzetno masovan i popularan danas se tek povremeno dobije neka informacija o dešavanjima u ovom sportu? Šta je razlog?

Mozda mnogima izgleda da je šah manje popularan nego ranije, jer se ne prati toliko po dnevnim novinama ili u tradicionalnim medijima. Tu je, naravno, i dodatni utisak da je sve manji odziv i želja ljudi da se "uzivo" nalaze, druže i takmiče po klubovima, koji bi trebali ostati, u principu, gnezdo za kompletniji razvoj najtalentovanije dece... Šah nije slučajno izmišljen za "igru u dvoje", gde se nadmeću razni faktori: borba ideja, znanja, uticaj psihe, moć karaktera kao i ostale osobine koje suptilno uticu na "rat" ličnosti...  Žao mi je da se kod sadašnjih, mlađih generacija šahista, sve više zapostavlja to važno saznanje o "tihom" ali živom govoru tela, bez koga dosadašnja ljudska zajednica nije mogla napredovati! Medjutim, moram priznati, popularnost šaha se dosta uzdigla na takozvanim virtualnim prostorima - Internetu i specijalizovanim sajtovima! Zato se više nećemo uživo gledati, niti osećati, sve će se odvijati samo preko ekrana, bez ikakvog ljudskog kontakta! Mislim da nisam preterao u tako oštroj oceni sadasnjice. Razlog više da se zbog toga radujem, da se u takvoj, "novoj areni", više i ne takmičim! Bojim se da će današnje "tehnološko ropstvo", koje "ugrožava" mnogo vise pogađa mlađe uzraste, dovesti do neminovog sukoba sa  majkom prirodom. A sta mislite, ko bi tu pobedio?”

Mnogi će reći da ste na vrhuncu karijere bili u zlatnoj eri šaha u svakom pogledu,. Da li mislite da se tako nesto moze ponoviti kada je znacaj igre na globalnom nivou u pitanju?

Mislim da je u prethodnom pokriven odgovor i na ovo pitanje”. 

Da li je pojava kompjuterskih programa i igrača zapravo unazadila šah, iako bi trebalo da bude neka vrsta podrške?

“Vidite, u vašem pitanju nalazi se čudesna kompleksnost onoga što sam ranije izrekao. Naime, računari su umnogome olakšali igranje šaha ali ne i njegovo bolje razumevanje! U sadrzaju igre su zastupljena matematička, apstraktna, sportsko-rezultatska i intuitivna komponenta. Sa čisto matematičke strane, računar može pomoći svakome, da se u toj oblasti izvežbamo, ali da li će se postići optimalni razvoj drugih kapaciteta, kao nadgradnji same ličnosti, uopšte nisam siguran!? Vizuelnim putem upijanja, često teško razumljivih informacija, uglavnom preko ekrana, nije dovoljno da se ovlada i spozna prava suština: zbog čega je to tako? Ako u našem biću, to dugoputno i kompleksno saznanje nije vremenski dozrelo, da se moze uspesno odbraniti od nus pojava koje mogu postati i štetne, onda kompjuteri ljudskoj vrsti već od sada odsecaju krila kreativnosti!”

Pratite li razvoj šaha u Srbiji i zasto Srbija još nije dobila naslednika Ljubomira Ljubojevića?

“ Brojne godine političkih i ekonomskih kriza ostavile su teške posledice za očuvanje i stvaranje "naših vrednosti". Verujem da će poboljšanje životnog standarda uticati na spontano formiranje domaćeg "kabineta" za razvoj najvećih potencijala Srbije. Tu prvenstveno ubrajam mlade matematicare koji osvajaju najviša zvanja i priznanja na takmičenjima po svetu; broj inovatora koji neprekidno raste i uspesno registruje svoja otkrća u Evropskoj Uniji; tu su i svi oni koji rade, i vraćaju se na plodnu zemlju, da je učine još lepšom za život. Sport nam donosi odlične rezultate, dok su u šahu najviše uspeha imali oni najmlađi - studenti i kadeti. Ako bi se taj čudesni trend neospornih dostignuća očuvao, da darovitost našeg naroda ne izgubi korak sa ozbiljnosću trke u razvoju istrazivačkog i takmičarskog duha, onda mozemo biti sigurni da smo se rešili kratkoročnosti uspeha”, zaključio je veliki šahista Ljubomir Ljubojević.  

Ljubojević i Damljanović u analizi partije

Razgovor je vodio kolega Milan Bošković nekadašnji urednik sportskog programa televizije B92, a trenutno urednik i prezenter na Al Jazeeri Balkans.

Da se još jednom sa predsednikom ŠK Borac Bojanom Janjićem dotaknemo same organizacije i programa za ta dva dana kad se obeležava veliki jubilej kluba?
U petak veče održaćemo konferenciju za novinare, ali biće upriličena i promocija knjige o Stanimiru Nikoliću koju je napisao naš sugrađanin i uspešni privrednik Miloje Stevanović. U revijalnom delu biće odigrana simultanka gospode Ljubojevića i Nikolića sa poznatim čačanskim sportskim legendama poput Radmila Mišovića, Mirka Drobnjaka, Ilije Petrovića, Dušana Radonjića, Dragana Sekulića…Treći deo manifestacije je svečana akademija koja će biti održana u subotu u čačanskom Domu kulture. Tad će se između ostalog govoriti o istorijatu našeg kluba, o Nikolićevoj karijeri, ali bi sadašnji naši najbolji šahisti prezentovali neke od najboljih partija Ljubojevića i Nikolića. Predvideli smo i jedan revijalni meč naših velemajstora”.

Šta se pamti iz osam decenija duge istorije ŠK Borac?
“Svakako neke titule prvaka države koje je Borac uzeo. Ali evo i sad smo na putu da se vratimo u elitnu ligu. Tačno je da je šah otišao na margine, ali i ovom proslavom pokušaćemo da izvršimo popularizaciju šaha”, zaključio je prvi čovek Borca, suvlasnik Bolera i  uspešni poslovni čovek Bojan Janjić koji je za ovu proslavu dobio podršku grada i gradonačelnika Miluna Todorovića.

Piše: Đurđe Mečanin
[email protected]

(Foto: MN Press, printscreen) 


tagovi

Čačakjubilejšah

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara