Kadetkinje predaleko od evropske medalje, kadrovski problemi skrojili neuspeh
Vreme čitanja: 3min | sre. 10.07.24. | 16:47
„Realno stanje u ovakvom sastavu“, ističe selektorka Danijela Kijac Vulović
Mlađe reprezentativne kategorije navikle su naciju na uspehe. Redovno učešće na šampionatima Starog kontinenta i sveta, obično je značilo i čestu borbu za medalje ili rezultat slične vrednosti. Međutim, povremeno je prirodno da se zbog različitog kvaliteta u okviru svake selektirane generacije zabeleži i plasman ispod visokih, a nekada i nerealnih očekivanja. Upravo se to i dogodilo na Evropskom prvenstvu za kadetkinje u Rumuniji i Grčkoj, na kojem je Srbija završila tek na pretposlednjem, 15. mestu. Koliko je ekipa Danijele Kijac Vulović bila daleko od prolaska u polufinale, samim time i potencijalno novom odličju u ovom starasnom uzrastu, potvrđuje da je tačku na takmičenje u A grupi stavila bez ijedne pobede, uz samo jedan bod i šest osvojenih setova.
Kako je bilo i više nego evidentno da brojni elementi ne funkcionišu u igri mladih dama, neophodno je napraviti objektivnu analizu i pronaći uzroke najlošijeg rezultata od kada reprezentacija učestvuje na kontinentalnim nadmetanjima. Bolji sagovornik od selektorke Danijele Kijac Vulović nije postojao, imajući u vidu da je posedovala direktan uvid u to šta je kumovalo porazima od Italije, Belgije, Španije, Slovenije, Hrvatske, Rumunije i Holandije. Pre uopšteg iznošenja ocene i osvrta na prikazano u Blažu, podsetila je i na put koji je Srbija morala da prođe kako bi se pojavila na takmičenju, istovremeno prihvatajući apsolutnu odgovornost kao predvodnik nacionalnog tima.
Izabrane vesti
„Stojim ispred reprezentacije sa kojom sam radila kada pobeđuje, ali i kada gubi. Uspeh je bio i samo kvalifikovanje na Evropsko prvenstvo, iako sam očekivala da se može ostvariti i nešto više. Ne bi trebalo da se zaboravi da je Srbija tek u drugoj rundi kvalifikacija kao jedna od četiri najbolje drugoplasirane ekipe izborila učešće u Rumuniji i Grčkoj“, istakla je Danijela Kijac Vulović u razgovoru za Mozzart Sport.
Približavajući se svojevrsnoj uvertiri u Tirani i premijernoj utakmici protiv Lala, već na startu okupljanja postajalo je sve izvesnije da neće moći da račna na najjači mogući sastav.
„U međuvremenu nas je zadesio veliki broj zdravstvenih problema. Čak šest odbojkašica nije moglo da se priključi pripremama za Balkansko i Evropsko prvenstvo. Iako smo na Balkanijadi osvojili bronzanu medalju, po dolasku na šampionat Starog kontinenta nastavile su se nevolje. Jedna od igračica morala je da napusti takmičenje zbog ozbiljnog zdravstvenog problema, a još dve nisu bile u mogućnosti da pomognu ekipi“.
Okolnosti na koje očigledno nije mogla da utiče, značajno su doprineli epilogu i krojenju ambicija. Iako ne može da bude zadovoljna, posebno ako bi isključivo gledala konačni plasman, mišljenja je da motivacija uopšte nije bila upitna u taboru Srbije. Apostrofirajući i nešto drugačiji sistem takmičenja sa većim brojem utakmica u grupnoj fazi nego u nekim ranijim izdanjima, nema dilemu da su njene izabranice, bez obzira na manjkavosti u igri, imale ozbiljan pristup.
„Suočeni sa svim problemima u kojima smo se našli, devojke su dale maksimum. Na kraju to nije bilo dovoljno za bolji rezultat. Takmičenje je bilo izuzetno teško i naporno, igralo se sedam mečeva za devet dana. Mogla bih da pričam o mnogim detaljima koji su presudili... Važno je da se nismo predale, odnosno da smo u svaku utakmicu ulazile maksimalno, čak i pored svih problema. Niko nas nije olako pobedio, osim jedino Rumunije. Odigrali smo tada slabo i ni u jednom momentu nismo došli do naše igre. U ovakvom sastavu nije moglo bolje, ovo je realno stanje. Prethodno smo imale i sjajne uslove za rad, pripreme i u svakom trenutku podršku Odbojkaškog saveza Srbije“.
Primarni cilj, shodno Danijelinoj ekspertizi, sproveden je u delo. Budućnost bi trebalo samo da pokaže koliko će mladih odbojkašica sa ovogodišnjeg Evropskog prvenstva stasati za seniorsku selekciju. Prema njenim rečima, kapacitet postoji, ali sada sledi izazov koji podrazumeva konstantan rad i ogromno strpljenje.
„Kako svaka generacija nije u mogućnosti da izbori visok plasman i da se bori za medalju, bitno je da se održi kontinuitet prisustva na velikim takmičenjima. Takođe, jedan od zadataka je i da se razvijaju igračice koje poseduju određeni potencijal za A reprezentaciju. Važno je samo da tog potencijala ima i u ovoj ekipi“, zaključila je Danijela Kijac Vulović.
Piše: Uroš Selenić