Kiparska avantura odložila penziju u 42. godini: Slaki ponovo donosi trofeje

Kada taman pomislite da je čuvena odbojkašica Slađana Erić rekla poslednju u bogatoj karijeri, gotovo po nepisanom pravilu iskoči primamljiv angažman. Naprasno i promeni odluku, pa po ko zna koji put prvivremeno odloži penziju. Proces koji se ponavlja u prethodne četiri godine, dobio je i novu epizodu. Ne planira Slađa ni u petoj deceniji da se zaustavi. Potvrda je i stigla ovih dana, zvanično je u 42. godini života potpisala ugovor sa Apolonom iz Limasola.

Poziv Mozzart Sporta zatekao je Erićevu na plaži, dok se u pozadini uveliko čuo šum talasa. Pristala je da prekine zasluženi hedonizam na desetak minuta, objasnivši uz smeh kako se još jednom predomislila.

"Rekla sam u maju da je kraj. Čak sam i godinu dana pre upisala trenersku školu. U međuvremenu je i završila. Planirala sam da se okrenem upravo trenerskom poslu, ali i drugim stvarima koje nisu u vezi sa odbojkom. Međutim, imala sam na raspolaganju prilično dugačak letnji period. Na kraju sam počela i da dobijam zanimljive ponude“, istakla je Erićeva.

(© MN Press)

Među ponuđenim opcijama, mogla je bilo kojim izborom da doživi posebno iskustvo.

"Stigle su raznorazne ponude sa zanimljivim lokacijama, mahom iz inostranstva. Naravno, bilo je potencijalnih i iz Srbije. Ipak, uopšte nisu ušle u konkurenciju prilikom donošenja odluke. Primamljivo su zvučali Mongolija, Dubaji, Saudijska Arabija, Kuvajt, Kipar... Dve do tri zemlje su i odbile eventualne dogovore zbog mog prethodnog nastupa u Izraelu. Ne bih ih naročito i imenovala. Sport treba da ostane čist, barem se ja tako trudim da bude".

A onda je "ključnu ulogu" odigrao i stručnjak Željko Šćepanović, koji je, između ostalog, prepoznatljiv po radu sa mlađim kategorijama.

"Kako sam imala mogućnost da malo treniram u Bijeljini, došla sam u Beograd kod mog trenera Šćepe. Nekako se pokazalo da mi uvek posle susreta sa njim, stigne i neka ponuda. Tako je bilo i sada.

Osim prelepe turističke lokacije sa benefitima, vodila se željom da počasti sebe, ali i da nastupi u odgovarajućem takmičenju.

"Razmišljala sam da sam trenutno u godinama u kojima ne mogu da treniram dva puta dnevno, po pet ili šest sati. Imam volju, ali telo ne može baš uvek da odgovori. Na kraju sam izabrala slabije prvenstvo u odnosu na italijansku ili tursku ligu. Povrh svega, svideo mi se i Kipar. Spojila sam tako lepo i korisno. Nisam pogrešila, pošto sam rešila da gledam malo i sebe u 42. godini".

(© MN Press)

Gde tačno pronalazi motivaciju, odavno je poznato...

"Ono što me drži su želja, volja i ljubav prema odbojci. Gajim ista osećanja sada, baš kao i kada sam po prvi put stala na teren i zaigrala odbojku šest na šest. U zrelim igračkim godinama i trajem zbog te emocije. Stavila sam je daleko ispred finansijskog aspekta. Da se kojim slučajem vodim isključivo razlozima materijalne prirode, verovatno bih dogovorila saradnju sa ekipom iz neke druge zemlje".

Čim se obavezala na saradnju, jasno su i predočeni ciljevi.

"Ambicije su ogromne... Čelni ljudi Apolona bili su uporni, planirali da čak igram i Superkup. Kako sam bila na putu u Italiji, malo sam odložila dolazak. Kada sam se pojavila na Kipru, rečeno je da klub napada titulu i Kup. Upravo je i jedan od prvih utisaka da je tog momenta fokus stavljen na trofeje. Sasvim dovoljno da znam svoj deo posla, odnosno šta mi je činiti".

Ništa neobično, pošto se prisetila i kakve su obično "reakcije" pre pregovora sa klubovima.

"Svi kažu, dovedite Slaki, ona će doneti i trofeje. Kako sam i stvarno bila lider u poslednjih nekoliko godina, uglavnom sam pomagla svima da ostvare što bolje rezultate. Po prirodi sam iskrena i čista duša. Ne gledam da se sve vrti oko para, aposlutno ne pripadam tom svetu".

Kratko se osvrnula i na prethodna iskustva, napominjući po čemu bi volela da obeleži mandat u Apolonu.

"U karijeri pamtim obaranje rekorda i osvajanje zlatnih medalja. Motiviše me da budem prva i lider. Ponosim se time kada stavim zlatnu medalju oko vrata. Takva sam po karakteru. To je nešto što i ostavlja trag u svakom klubu. Nadam se da će tako da bude i na Kipru".

Vratila je film i na povratničke sezone u Vizuri, Spartaku, Ubu i Tentu, u kojima je imala specifičnu misiju i simboliku "prekida" i nastavka sportskog bitisanja.

"Svaki put kada sam se vraćala u Srbiju, vodila sam se razlozima privatne prirode. Primera radi, došla sam Vizuri da pomognem na godinu, a na kraju ostala čak tri. Opet, pojačala sam i Ub posle gubitka oca i njegova tri brata u kratkom roku. Htela sam jednostavno da budem blizu porodice, jer su četiri kuće ostale bez glava. Došao je tada poziv superligaša, pa sam i u tom klubu debitovala. S druge strane, istovremeno i dalje poštujem želju pokojnog tate da nastavim da igram odbojku".

(© MN Press)

Da li će i posle Kipra stvarno reći da je stvarno kraj... Kao da je odgovorom nagovestila da nema nameru.

"Poslednje četiri godine prestajem u maju. Dođe potom avgust i onda usledi neka ponuda. Vidim sebe da fizički mogu jos dosta da pružim. Možda je ružno da se poredim sa mlađima, ali očigledno imam genetiku, telo da iznesem".

Ukoliko odluči i da je završi, potencijalno je već pronašla novu zanimaciju.

"Vidim sebe u sportu. Mnogo stratega mi je reklo da imam predispozicije da uspem u trenerskom pozivu. Odlikuje me i to da stvaram poverenje, posedujem autoritet i strahopoštovanje, nešto što je neophodno za taj posao. Ako budem mogla u budućnosti i nekom da presenem znanje, rado ću prihvatiti ulogu", zaključila je Erićeva.