Ko je novi selektor: Čovek zvani trofej, Vošin trenerski produkt, 24 sata dnevno živi za rukomet

Za Borisa Rojevića se lepe trofeji, ima ih čak 17 u skoro šestogodišnjem mandatu na klupi Vojvodine. Prošle sezone je posle godina dominacije u Srbiji, osvojio i evropski pehar, EHF kup, što je bila kruna njegove dosadašnje karijere. Sada će pobednički pelcer probati da prenese i u reprezentaciji Srbije. Poljuljani Orlovi, posle fijaska na Evropskom prvenstvu u Minhenu, dobijaju novog kormilara – stratega Vojvodine.

Mladi stručnjak rodom iz Vrbasa (rođen 13. januara 1980. godne) imao je trnovit put do prvog tima Novosađana koje je preuzeo u martu 2018. posle smene Kasima Kamenice. Deset sezona od 12, koliko je proveo na parketu, proveo je u elitnom rangu Srbije kao rukometaš Vrbasa, Kolubare, Vojvodine, Spartaka iz Subotice i Proletera iz Zrenjanina.

U velikom intervjuu za Mozzart Sport krajem prošle godine dotakao se karijere, pogleda na rukomet, kako je odlučio da je ovaj sport njegov život.

„U jednom trenutku sam presekao. Imao sam jednu dobru ponudu za posao koja je bila van rukometa. Došao sam kući, razgovarao sam sa suprugom koja mi rekla da treba da se opredelim za ono što volim, da ću biti uspešniji u tome. Rukomet je dugo godina bila moja ljubav. Presečem da se vidim sa bivšim trenerom, a tadašnjim i sadašnjim direktorom Vojvodine Darkom Jevtićem. Popričao sam s njim i rekao sam mu da bih voleo da se bavim trenerskim poslom. On mi je rekao da mu treba par dana, da vidi kakva je situacija u mlađim kategorijama. Voša je tada tek formirala omladinsku školu, tada je na čelu nje bio Igor Desnica. On je zakotrljao tu priču. Posle par dana me zvao, rekao da zovem Igora i da mi da jednu mlađu kategoriju”, istakao je Rojević o trenerskom početku.

Do prvog tima je vodio mlađe kategorije Novosađana, osvojio tri titule državnog prvaka, vodio je generaciju u kojoj je bio glavni igrač Jovica Nikolić koga je kasnije trenirao i u prvom timu. Pre nešto manje od šest godina seo je na užarenu klubu Lala. Ima dosad pet titula prvaka Srbije, četiri Kupa, tri Superkupa i četiri Svesrpska kupa (takmičenje u kome učestvuju najbolji timovi iz bratskih Srbije i Republike Srpske).

Prošle sezone je nadmoćno osvojio EHF kup. Padali su pred Lalama italijanski Briksen, austrijski Krems, norveški Arendal, slovenačko Gorenje, švedski Alingsos i na kraju u finalu još jedan predstavnik Vikinga, Nerbo. Na Slanoj bari veruju da će sa Rojevićem na čelu da se dokopaju i sna zvanog Liga šampiona. Ove sezone su Lale igrale Top 16 fazu Lige Evrope, a i dalje su igri za nokaut fazu drugorangiranog evropskog takmičenja. Početkog godine je produžio ugovor sa Novosađanima za još jednu sezonu, do 2026. Stari je isticao u junu naredne godine.

I sledeće sezone, ako Voša odbrani titulu, a velike su šanse za to, igraće se Liga Evrope, a cilj, ako bude proširanje Lige šampiona, da Lale od sezone 2025/2026 se takmiče u elitnom takmičenje na tlu Starog kontinenta.

Rojević selektor, Vujin direktor reprezentacije

Oni koji ga poznaju kažu da je 24 sata u rukometu, da je fanatik kada je ovaj sport u pitanju.

„Sve ove godine, dajem se rukometu 100 odsto, a onda ispašta moja porodica i prijatelji. Mnogi ljudi me nisu shvatili na pravi način. Ne znam da li to neko ne želi da vidi ili neće. Ja to radim iz strasti prema rukometu, ovom poslu. Mnogo je bilo negativnih komentara, ima ih i sada, ali takva smo nacija. Prema jednom Novaku Đokoviću idu negativni komentari, a neće prema Borisu Rojeviću. Te negativne priče, samo srpska liga, pa kad osvojimo EHF kup, onda nam kažu to je trećerazredno takmičenje. Vidimo da naše ekipe teško prolaze i jedno kolo, a kamoli da osvoje trofej. Onda su bile priče kad uđemo u Ligu Evrope, nećemo uzeti ni bod, pa mi prođosmo grupu i prezimili. Sad i to omalovažavaju. Ti ljudi su mi ustvari pomogli, motivisali me da se pokažem i dokažem. Ja sam veliki patriota. Čujem priče, pa što nije otišao u inostranstvo sve ovo vreme? Zar iko misli da nisam mogao? Sad imam pet-šest ponuda na stolu koje su finansijske bolje od Vojvodinine. Jednostavno, volim ovu zemlju, volim da živim u Srbiji, u Novom Sadu, da spavam u svom krevetu. Želim da se malo više slažemo međusobno, da srpski rukomet ode gore, i reprezentaivno i klupski. Bila mi je želja da ovo što radim, da to bude u Vojvodini, da s njom igram jednog dana Ligi šampiona, onda bih zaista bio presrećan. Nema veće sreće nego kad to uradiš u svom gradu, državi. Nigde me ne bi tako usrećilo nego ovde”, kaže Vrbašanin.

19.00: (1,90) Lemgo (8,00) Gumersbah (2,20)

Tri puta je bio izabran za najboljeg tenera u Srijbiji u izboru RSS-a, 2018, 2020 i 2023. godine. Vodio je juniorsku reprezentaciju Srbije, momke rođene 1998. godine koji su stigli do osmine finala Svetskog prvenstva, a skoro dve godine je bio pomoćnik u stručnom štabu Tonija Đerone. Pred Svetsko prvenstvo u Katovicama 2023. godine odlučio je da posveti obavezama samo u Vojvodini.

Aleksandar Brković - od najmlađeg trenera u istoriji Lige šampiona do prvog operativca RSS-a

I dok je Đerona bio na kormilu, mnogi su ga videli kao naslednika španskog stručnjaka i to se na kraju i potvrdilo.

“Svako ko je patriota bi voleo da predstavlja svoju zemlju na najvišem nivou, a to je mesto selektora. Reprezentacija sada ima selektora. Za mene vreme radi, jednog dana će neko da prepozna moj rad i sigurno ne bih mogao da kažem ’ne’”, rekao je Rojević pre manje od dva meseca za Mozzart Sport.

Pune ruke posla očekuju Rojevića u narednom periodu na klupi reprezentacije. Narednog meseca je EHF nedelja, a početkom maja je i dvomeč baraža za Svetsko prvenstvo sa Španijom gde Orlovi imaju ulogiu autsajdera.

Novi početak reprezentacije sa novim ljudima na čelu koji su se dokazali prethodnih godina. Osim Rojevića kao selektora, u RSS kao direktor reprezentacije stiže i potpredsednik Vojvodine Marko Vujin.