Lazar Kukić: Pao nam je kamen s leđa, sad na Barsu i po snove o Kelnu

Pokazao je da je zreo za veliku scenu, prvi put je stigao do četvrtfinala Lige šampiona (u prvoj sezoni u Dinamu stao je u plej-ofu u sudaru s Kilom), a Seged se posle šest godina opet vratio u predvorje finalnog turnira Lige šampiona u Kelnu. U Lankses areni nikada nije bilo ekipe iz Segedina, a sada je šansa. Doduše, na tom putu stoji moćna Barselona, branilac titule prvaka Evrope.

Dan posle istorijske pobede, kada je zadivljen rukometni svet, kada su na tribinama u Parizu legende francuskog rukometa i PSŽ-a, Nikola Karabatić i Tijeri Omeje s nevericom gledali agoniju svog tima, dobili smo Lazara koji je bio i dalje u Gradu svetlosti i spremao se za povratak u Segedin.
„Uh, baš je bilo fantastično. Postoji umor, ali kada se ovako pobedi, raspoloženje je odlično“, u prvi mah će Kukić za Mozzart Sport i dodaje:
„Imali smo baš težak period. Nije bila tragedija što smo izgubili od Pari Sen Žermena u prvom meču, ali nije smelo da nam se dogodi poraz u domaćem šampionatu u Đeru. Morali samo da se ’čupamo’ iz te situacije kako znamo i umemo. Taj loš period nas je i ojačao, pokazali smo da smo tim i ostvarili ovaj istorijski uspeh. Pao nam je kamen s leđa, ovo je bila prekretnica sezone i nadam se da ćemo da budemo još bolji u finišu sezone. Kada imamo raspoloženog golmana, Miklera, kada on zaustavi 15-16 lopti, sve je lakše. Sve nam je polazilo od ruke, zaista velika pobeda u Parizu“.

Lazarov telefon je „goreo“ od poruka posle utakmice.
„Svi si mi čestitali, govorili kako smo ga razbili, da PSŽ nije tako nije pobedio kao mi, i to na njegovom terenu. Naravno da gode pohvale“.

20.00: (1,20) Kil (11,0) Gumersbah (5,60)

Srpskom reprezentativcu je ovo debitantska sezona u dresu mađarskog vicešampiona (ima još dve godine ugovora sa ekipom iz Segedina). Trebalo je vremena da „klikne“, ali kada je bilo najvažnije proradio je motor Orlova.
„Početak sezone je bio dobar za mene, ali samo onda imamo nekoliko pehova, sitnih povreda koje su me izbacile iz ritma. Nisam bio u prvom planu, ali sam radio naporno, verovao i došao je ovaj trenutak. Kada igraš u takvom klubu kao što je Seged znaš da na svakoj poziciji imaš dva vrhunska rukometaša. I igranje za reprezentaciju u dvomeču sa Španijom, gde sam proveo mnogo na terenu, mi je dalo samopouzdanje. Iskoristio sam trenutak, zaista sam prezadovoljan i svojim igrama. U Segedinu je bilo dobro golgeterski, dok u Parizu na taktičkom planu“.

Posle 15 minuta je bilo egal u Parizu, a onda je Kukić ubacio u petu brzinu, igrom „dva na dva“ sa robusnim pivotmenom Benceom Banhidijem, razbijao odbranu Svetaca.
„Video sam da ima prostora. Bio je to deo taktike da se napadne sredina njihove odbrana gde je bio Luka Karabatić. I Banhidi je bio sjajan, dobro se otvarao, saradnja sa pivotmenom je bila odlična“.

Jedan od lepših poteza plej-ofa Lige šampiona je bila Lazarova asistencija iza leđa ka Banhidiju. EHF se na društenim mrežama zapitao da li je to bio Kukić ili Luka Dončić.
„Nisam to video, pogledaću kasnije. Neka bude da je bilo kao Nikola Jokić (smeh)“.

Voli srpski reprezentativac da ima ispred sebe robusne pivotmene, da iskoristi igru „dva na dva“ koju je usavršio u Španiji dok je branio boje La Riohe. U reprezentaciji Srbije su to Mijajlo Marsenić i Dragan Pešmalbek, u Benfiki je bio Brazilac Moraiš, prošle sezone u Dinamu iz Bukurešta Mađar Mikloš Rosta. Sada „stena“ Bence Banhidi koji je razbio Srbiju prošle godine na Evropskom prvenstvu u Minhenu.
„Nije teško kada imaš takve pivotmene, samo im baciš loptu, oni će da odrade posao“, skroman će Beograđanin.

SUSRET SA RAULOM SRDAČAN, POKAZALI SMO DA MOŽEMO DA SE NOSIMO S BARSOM

Preko puta je bio Raul Gonzales, od 1. jula selektor Srbije. Mogao je Španac da se uveri da će u godinama koje slede imati oslonca na uvek zahtevnoj poziciji srednjeg beka.
„Pozdravili smo se i u Segedinu i sada u Parizu. Nije bilo vremena za neki razgovor. Pitaju me svi da li sam imao motiv što je on bio na klupi, a s kojim ću da sarađujem u reprezentaciji u narednom periodu, ali nisam tako razmišljao, možda podsvesno. Obratio sam mu se na španskom jeziku, ali znam da Raul razume i naš jezik, odnosno makedonsko-srpski pošto je dugo boravio u Skoplju“.

Kukić u meču sa Španijom u Kraljevu (©MN Press)

Sledeća prepreka je velika Barselona koja je doduše u petak uveče posle sedm godina poražena u Asobal ligi od Granoljersa (30:31).
„Verujemo da možemo da se nosimo s Barsom. Ona jeste favorit, ali ove sezone smo odigrali dve odlične utakmice. U Segedinu je bilo nerešeno, dok smo u Blaugrani poraženi golom razlike. Bilo je i 6-7 za domaćina u prvom poluvremenu, ali smo u nastavku skoro stigli, imali napad za izjednačenje. Ovo je moje prvo četvrtfinale Lige šampiona. Svi igrači žive za to da igraju u Kelnu na završnom turniru pred 20.000 ljudi. To je i moj san“.

Nezaobilazna tema je i reprezentacija. Za poslednjih godinu dana tri selektora Srbije. Posle odlaska Tonija Đerone, šest meseci je na klupi bio Boris Rojević, koji je krajem prošle godine smenjen odlukom novog rukovodstva RSS-a. Dalibor Čutura je privremeni kormilar do leta kada stiže Raul Gonazles posle sedam godina na klupi Pari Sen Žermena.
„Jeste malo haotična situacija, da smo u kratkom periodu promenili tri selektora, da sada dolazi i četvrti. Naravno da sve te situacije opterete nas igrače, ali mi imamo u selekciji porodičnu atmosferu, svi smo kao braća, pa se trudimo da te stvari van terena ne utiču na nas. Bitna pobeda protiv Španije, dva boda s kojim smo blizu Evropskog prvenstva. Sada treba da odradimo posao do kraja, pobedimo preostale dve utakmice i u nekim varijantama bismo mogli da budemo i prvi, mada je realnije kao drugi jer ne verujem da Italija može da pobedi Španiju“.

DA PRORADI SRPSKI INAT PROTIV AEK-a

Kukić je veliki Grobar. Čest je posetilac utakmica voljenog kluba, posebno košarkaškog u Evroligi. Prati i tim Đorđa Ćirkovića i navija da eliminiše AEK.
„Žao mi je što se sve ovo dogodilo oko revanša sa Grcima, pre svega igrača. Znam da su sigurno ’goreli’ da igraju u takvoj atmosferi pred punom dvoranom, vatrenom podrškom s tribina. I ova odluka koju je doneo EHF je nepravedna. Videlo se šta su igrači Partizana doživeli u Atini. Samo se nadam da će im fokus i dalje biti na tom meču, da će da proradi taj čuveni srpski inat i da nadoknade pet golova razlike u ponedeljak. Biću uz svoj Partizan, navijaću iz sve snage“.

Rodni Beograd, pa Logronjo, Lisabon, Bukurešt, sada Segedin, gradovi su u kojima je boravio srednji bek Orlova.
„Segedin je lep, miran grad. Tu je blizu Srbije, pa i nemam osećaj da sam u inostranstvu. Kada imam slobodno, skoknem do Beograda, a kada nemam toliko vremena, onda odem do Subotice“, zaključio je Kukić.