Maja Aleksić: Obično loše igramo pripremne utakmice i turnire

Svojevremeno su srednji blokeri Nataša Krsmanović, Vesna Čitaković Đurišić, Milena Rašić i Stefana Veljković često predstavljale nepremostivu prepreku na mreži. Došlo je do smene generacije u međuvremenu, a ulogu glavnih protagonistkinja u postavljanja svojevrsnih sportskih bedema protiv „neprijateljskih napada“ preuzele su naslednice. Jedna od njih je i Maja Aleksić, koja je u sistemu nacionalnog tima skoro deceniju. Učestvovala je u gotovo svim najvećim uspesima, pa u svojoj biografiji može da se pohvali da je dvostruka svetska šampiona, evropska prvakinja i bronzana sa Olimpijskih igara u Tokiju.

Kako se nekako očekuje da bude „siguran putnik“ i za predstojeće Igre u Parizu, pokazala je već u pripremnim utakmicama šta se od ove Užičanke može očekivati. Bile su upoznate Azurine sa kvalitetima 27–godišnje odbojkašice odavno, ali Aleksićeva ih je efikasnom partijom na premijeri (17 poena, napad 20-9, jedan as, sedam blokova) samo još jednom podsetila čemu mogu da se nadaju ako dođe do duela između Srbije i Italije u borbi za medalje.

„Srećne smo što smo uopšte imale priliku da igramo sa njima. Iako je bilo naporno da idemo u Firencu, pogotovu po ovakvoj vrućini, dobile smo povratnu informaciju šta smo uradile na treninzima u prethodna dva meseca. Kako do sada i nismo igrale utakmice, svakako su nam prijale. Ne bi trebalo zaboraviti i da je Italija sjajnom igrom osvojila Ligu nacija ove godine, a ujedno je i jedan od favorita za osvajanje olimpijskog zlata“, istakla je Maja Aleksić u razgovoru za Mozzart Sport.

Konačan spisak za prestonicu Francuske nije poznat. Međutim, kratka turneja na Apeninima bila je i šansa da sportska javnost na delu vidi pojedine vedete reprezentacije prvi put posle završetka klupske sezone. Iako je reč o „samo“ prijateljskom okršaju, protivnik je predstavljao najbolji mogući test u trenutnoj fazi priprema.

„Do sada smo igrale između sebe na treninzima, ali to ne može da se poredi sa zvaničnim mečevima. Imale smo priliku tokom obe utakmice da vidimo koliko smo daleko od željenog cilja. Na kraju smo odigrale skoro maksimalan broj setova, pošto bi se verovatno i u drugoj igrao taj – brejk da nismo žurile na let. Značaj se ogleda u tome da bi na Olimpijskim igrama trebalo dosta mečeva da zavisi od jedne lopte. Očekujemo da ćemo igrati u svakom makar četiri seta, praktično počevši od grupne faze. Bile smo u najjačem sastavu, mada i dalje ne znamo ko će od nas igrati u Francuskoj. Pretpostavljam da će selektor Đovani Gvideti dosta da kombinuje. Kako reprezentacija poseduje priličan broj kvalitetnih i raspoloženih igračica, velika je i konkurencija. Svaka od nas može da pronađe mesto u prvoj postavi“.

(©MN Press)

Razloga za zadovoljstvo imale su zbog pobede (3:2) i nerešenog ishoda (2:2). Svaki trijumf nad Italijom prija, posebno kada je zabeležen na gostovanju. Doduše, naše zlatne dame odmerene su u analizi, objektivno posmatrajući da do početka Igara postoji prostor da se otklone eventualni nedostaci u igri.

„Šalile smo se da obično loše igramo pripremne utakmice i turnire. Trenutno stanje nije pravilo merilo, sigurno je i da prikazano protiv Italije nije naš najbolji performans. Polako tempiramo formu za najvažniji deo leta. Primetno je bilo i da one nisu u idealnom izdanju. Bilo nam je bitno da konačno odigramo mečeve pod nešto drugačijim okolnostima nego što je sparing na treningu. O samoj organizaciji ne bi trebalo trošiti reči, imajući u vidu da je bila puna hala uz direktan prenos“.

Izvesno je da Firenca pada u zaborav i odlazi u arhivu, a na red dolazi i razmišljanje o turniru u Mijelecu. Prema ranijem planu i programu, Srpkinje učestvuju na Memorijalu „Agata Mruz Olševska“, koji se od utorka do četvrtka organizuje u čast preminule reprezentativke Poljske. Pored domaćina (petak, 18.30), izabranice Đovanija Gvidetija odmeriće snage sa Francuskom (utorak, 16.00) i Dominikanskom Republikom (četvrtak, 16.00).

„Izuzetno jake provere! Poznajemo dosta dobro sve reprezentacije, duži niz godina igraju sa istim sastavima uz minimalne promene. Zanimljivo je da smo zabeležile dva poraza protiv Dominikanki prošle godine, bez obzira na to što smo bile u najjačem rosteru. Znaju da budu nezgodne, ali drago nam je da imamo šansu da odigramo i utakmice sa takvim ekipama. Kada odemo u Parizu, u planu je i provera sa Japanom koji ima specifičan stil odbojke. Moramo da budemo spremne na i za svakog rivala. Značajni su i ostale, pogotovu protiv Francuske sa kojom smo u grupi na Olimpijskim igrama. Poljska je već fantastičan protivnik. Nema sreće da osvaja medalje na velikim takmičenjima, ali svako leto igra odlično. Poseduje ozbiljnu ekipu sa kvalitetnim dizačem, korektorom, srednjacima... Čak se i sada sećam teško izvojevane pobede nad Poljakinjama u četvrtfinalu Svetskog prvenstva 2022. godine“.

Polako se približava i početak misije osvajanja nove medalje. Misli Aleksićeve, kao i ostalih saigračica, odavno su usmerene ka Parizu...

„Ne postoji nestrpljenje! Znamo da ne možemo da odemo sutra, jer još uvek nismo spremne. Iščekivanje stvarno traje od momenta kada smo se plasirale na Olimpijske igre. Stalno razmišljamo o predstojećem takmičenju“.

(©MN Press)

Do sada je već osetila olimpijsku čar, mada je svesna potpuno drugačijih okolnosti pod kojima se organizuju Igre u prestonici Japana i Francuske.

„Prva asocijacija na Tokio je nezaboravno iskustvo, bez obzira na sve što se dešavalo. Mogu tek da zamislim kako će sada da bude sa publikom. Na prethodnim Igrama bila je aktuelna pandemija koronavirusa, dosta ograničenja, svi su bili pod maskama... Gotovo da ničega nije bilo. S druge strane, neverovatan je osećaj da budete u čitavom sistemu, među različitim sportistima i da podržavate jedni druge. Sve se podigne na drugi nivo, praktično od adrenalina, pa sve do želje i motivacije. Verovatno zbog toga očekujem i bolju atmosferu sa navijačima“.

Na kraju, osvrnula se i na obaveze po završetku reprezentativnog leta. Klupskim angažmanom ostala je vezana za Italiju, ali će imati i debi u novom klubu. Valefolju zamenila je Novarom koja je kroz istoriju osvajala trofeje na domaćoj i inostranoj sceni.

„Posle dve godine u ekipi koja je niže rangirana i nije igrala Evropu, preselila sam se u tim koji je godinama unazad uvek među prve četiri pozicije na tabeli. Klub sa velikim imenom sa sobom nosi i odgovornost. Čim je došao poziv, nisam mogla da stanem i razmislim. Cilj mi je i bio da pređem u bolji klub. Nije da sam igrala u previše liga, ali znam da italijanska slovi za najbolju i najpraćeniju. Upravo su timovi iz ove zemlje osvojili sve evropske pehare u prethodnoj sezoni. Postojala je euforija nekoliko dana po potpisivanju ugovora, sada je fokus isključivo na Srbiji“, zaključila je Aleksićeva.

Piše: Uroš Selenić