Maja Ognjenović: Kraj karijere? Toliko puta sam demantovala sebe...

Kao da je sudbinski bilo preodređeno da se Maja Ognjenović na 40. rođendan oprosti od dresa reprezentacije Srbije. Jedna od najboljih odbojkašica svih vremena na poziciji tehničara obično je po lepom pamtila najsrećniji dan u životu, ali ovaj će zauvek buditi i loše uspomene. Ostaće joj u sećanju da je baš tada završila učešće na Olimpijskim igrama u Parizu. Dugo je ćutala posle poraza od Italije u četvrtfinalu, očigledno je i tugovala na sebi svojstven način, a sada je u prvom intervjuu za In Džurnal nakon neuspeha otkrila i kada planira da završi karijeru.

Legendarna Maja je tokom razgovora ponovila da je kraj blizu. Predstojeća takmičarska godina na Apeninima u dresu Skandićija trebalo bi da bude poslednja. Kako je i ranije znala da se predomisli i odloži penziju, u njenoj izjavi se između redova može pročitati da i dalje nije u potpunosti sigurna da će ideju sprovesti u delo.

"Došla sam u Firencu pre godinu dana. Imala sam prethodno priliku da igram za dva najjača kluba u Istanbulu - Vakifbank i Ezačibaši. Kako nikada sebe nisam videla u Fenerbahčeu, povratak u Italiju bio je jedini logičan izbor. To je zemlja koju volim, u kojoj sam igrala i ranije. Poznajem jezik, mentalitet... Promena mi prija, iako su stil života i način treniranja dosta drugačiji u odnosu na period iz Turske. Moj sadašnji plan je da mi naredna sezona bude i poslednja. Međutim, nikada se ne zna. Toliko puta sam demantovala samu sebe da se više ne usuđujem da dajem konačne prognoze", naglasila je Maja Ognjenović.

Delimično je nagovestila i potencijalne planove u budućnosti, ukoliko održi reč i kaže zbogom omiljenom sportu.

"Ideja mi je da ostanem u odbojci, imam različite ponude. Ne znam da li će to da bude u okviru određene organizacije, kampa ili sportske škole. Možda bude i rad sa decom, što bih jako volela. Na svetskom nivou je isto tako i deficitarana moja pozicija. Mogu i da prenesem svoje znanje na buduće dizače. Opcija je dosta, a sebi sam dala zadatak da tokom sledeće sezone i razmislim šta bih konkretno radila po završetku karijere. Odbojka mi je mnogo dala zbog čega osećam obavezu da deo toga i vratim kroz rad u ovom sportu".

Priznala je i da joj se javlja dilema gde bi mogla da živi...

"Kada gledam sa emotivne strane, najradije bih se vratila u otadžbinu. Srbija je zemlja u kojoj sam odrasla, tamo su mi porodica i prijatelji. S druge strane, već 17 godina živim i radim u inostranstvu. Pogledi na pojedine stvari se dosta razlikuju. Mislim da ću imati luksuz da deo vremena provedem u inostranstvu, a deo u svojoj državi. U svakom slučaju bi trebalo da dolazim češće nego sada".

Njeno ime je često i povezivano sa renesansom ženske odbojke u Srbiji. Zanimljivo je da ima i brojne asocijacije na višedecenijsko iskustvo u nacionalnom timu. Ništa neuobičajeno, jer je učestvovala u osvajanju olimpijskih, svetskih i evropskih medalja.

"Ima uspomena za ceo život. Igranje za reprezentaciju bio je dug, lep i težak period, tokom kojeg je bilo najrazličitijih emocija. Počevši od onih kada sam gubila finala ili utakmice za treće mesto, pa do istorijskih momenata čija sam bila deo. Prvi put sam se našla na spisku 2002. godine, kada sam tek postala punoletna, dok sam debitantski meč odigrala na Evropskom prvenstvu u Zagrebu 2005. Imala sam čast da budem i kapiten od 2012. U vreme kada sam tek ušla u reprezentaciju, tu ulogu imala je Vesna Čitaković, koja je zaista odlično obavljala datu funkciju. Posle je došla i Jelena Nikolić. Moj izbor bio mi je potpuno neočekivan, posebno što je bilo i starijih igračica. Godinama sam se srodila sa tom odgovornom funkcijom. Trudila sam se da svima budem dobar kapiten i drug", dodala je Ognjenovićeva.