Moglo je i bolje, Nikola Brborić jedna od retkih pozitivnih stvari u rezultatskom nastupu za zaborav

Da li je moglo bolje? Verovatno jeste! Međutim, Srbija je dugo uopšte i strepela za opstanak u Ligi nacija. Možda je i najbolje zbog svega viđenog i prikazanog da se pamti samo očuvanje statusa u eliti, uz malo pozitivnih stvari.

Ukoliko bi se i biralo šta je dobila muška odbojkaška reprezentacija u ovogodišnjem izdanju, sigurno bi to bio Nikola Brborić. Iako će mladi primač servisa tek sutra (22. jula) napuniti 19 leta, zaslužio je poverenje selektora Georgea Krecua. Kada se i činilo da scenario po nacionalni tim ne može biti nepovoljniji i lošiji, igrač Vojvodine Mozzart, koji je prethodnu sezonu proveo u Mladom radniku iz Požarevca, pokazao je da se na njega u budućnosti i te kako može računati.

Jeste utakmica protiv Slovenije, barem za Orlove bila bez ikakvog rezultatskog značaja, ali je tinejdžer baš tada potvrdio da nije slučajno i pronašao svoje mesto u sastavu rumunskog stručnjaka. Najefikasniji partiju upravo je imao na oproštaju od najkomercijalnijeg takmičenja. Rešio je Krecu da u tom meču Brboriću, pored iskusnog Marka Ivovića koji je i kapiten ekipe, pruži priliku da se istakne. A uzdanica novosadskog kluba je znala da odgovori na pravi način. "Napravio" je ovaj mladić 17 poena, pa je sa takvim učinkom i bio najbolji u taboru Srbije. Svemu je dodao i čak 38 prijema, bez ijedne greške, sasvim dovoljno za daleko više od prelazne ocene.

Nikola Brborić u napadu (©FIVB)

Sve se i dešavalo u trenucima kada naša selekcija nije mogla da računa na Veljka Mašulovića. Mlađi od braće Mašulović se povredio još u premijernom duelu u Ljubljani zbog čega je i propustio ostatak velikih izazova. Prednost je i da je izostanak bio nadoknadiv zahvaljujući već pomenutom tandemu Brborić-Ivović, ali i Pavlu Periću. Činjenica je i da će se isključivo pamtiti poraz od Slovenije, koja se preko taj-brejka i provukla do finalnog turnira, mada u tom okršaju ima i podstreka za ono glavno - Svetsko prvenstvo na Filipinima.

Koliki je pritisak bio na Srbiji, verifikovala je i tabela uoči puta u Ljubljanu. Reprezentacija se nalazila u donjem domu, na poslednjoj, 18. pozicija. Situacija koja uopšte nije bila prijatna, jer bi u slučaju ostanaka na istom mestu nekadašnji olimpijski šampion pretrpeo ozbiljnu blamažu. Čak i ako bi se jasno naglasilo da su Orlovi posle Olimpijskih igara u Parizu u penziji ispratili Aleksandra Atanasijevića, Marka Podraščanina i Uroša Kovačevića.

Kada su i Orlovi bili suočeni sa teškim zadatakom, uspeli su da savladaju nadahnute Ukrajince, koji su u istorijskom učešću u Ligi nacija hitali ka završnici u Ningbou, kao i Kanađane. Druga vezana, a treća pobeda ukupno, zapravo je i samo ozvaničila ono što je Krecu i planirao. Po šefa stručnog štaba je i bitno da je opstao u probranom društvu, pogotovu zbog bogate biografije sa kojom je i došao u Srbiju. No, nikako ne treba i zaboraviti da je stranac, a baš ti "došljaci" su uvek prvi na udaru. Osim Brborića, valjalo bi istaći i rezervnog korektora Dušana Nikolića, koji je podsetio da može da makar malo zameni "neprikosnovenog" Dražena Luburića i stvori probleme protivničkom bloku i odbrani. Evidentno i blokera Aleksandra Nedeljkovića, koji je još ranije skreno pažnju na sebe.

George Krecu (©FIVB)

Sudeći i po kratkoj analizi, deluje da je i sam selektor zadovoljan urađenim.
"Teško je bilo, kao i svaki početak. Srbija može i zna da igra odbojku. Iako je bio loš start, imamo dovoljno kvaliteta. Pokazali smo u ova tri meseca rada da stižemo do lepog nivoa. Imamo mnogo mladih igrača koji nikada nisu igrali na ovom nivou za reprezentaciju. Srbija treba da bude ponosna na ove momke. Zajedno sa ostalim iskusnijim mogu da obezbede lepšu odbojkašku budućnost".

Ukoliko ćemo gledati onako rezultatski, 15. pozicija nije baš previše optimistična. Doduše, ako se uporedi igra iz Ljubljane sa prethodnom iz Beograda i Sijana, ima i razloga za veru da bi Krecu u dogledno vreme mogao da ispuni (uvek) ogromna očekivanja sportske javnosti. Ne i da osvoji novo olimpijsko zlato u Los Anđelesu 2028. godine, ali da bude konkurentan u dvobojima protiv velikana. Kako i Liga nacija polako pada u zaborav, na red već u sredu dolaze pripreme za planetarno takmičenje u Aziju. Nova šansa da se vidi kvalitet Srbije na svetskoj sceni, kao i koliko je blizu ili daleko od Poljske, Francuske, Brazila, Italije...