Nasmejao se i selektor: Da u Los Anđelesu Manda, Sava i Jakša dostignu Duranta

Vreme čitanja: 3min | ned. 11.08.24. | 17:20

„Porazi u Dohi su nam bili preko potrebni, pobedili smo svoje strahove i mane“, kaže selektor vaterpolista Stevanović

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Pariza)

I dok su gubili i dok su pobeđivali selektor vaterpolista Uroš Stevanović je imao isti izraz lica: ozbiljan, malo namrgođen, bez traga nekom osmehu.

Izabrane vesti

Pala je najzad i ta brana. Posle trijumfa na Olimpijskim igrama, strateg zlatnih Delfina je izašao pred novinare sa širokim osmehom.

„Može osmeh? Uvek“, uzvratio je Stevanović.

A, onda je rezimirao treći uzastopni zlatni put Delfina na Igrama, prvi put njegov.

„Rekao sam pre Olimpijskih igara da je vaterpolo turnir, uz rukometni, najteži, zbog rasporeda utakmica. Imam iskustvo iz Tokija, znam da se dešavaju loši dani, da je to normalno. Porazi nisu uticali na naše samopouzdanje, verovali smo na pravi način i spremali se za četvrtfinale, koje je najvažnija utakmica. Ovo su treće Igre u kojima smo bili četvrti u grupnoj fazi, a došli do zlata“.

U finalu Srbija je odbranom „udavila“ Hrvatsku.

„Trofej smo osvojili kao tim. Napadom se pobeđuje, ali odbrana donosi trofeje. Naš glavni cilj je bio da budemo bolji u odbrani, pritom ne mislim samo na golmana. I bili smo takvi od četvrtfinala. Ovo jeste bila naša najbolja partija. Najveći problem je bila glava, tu smo morali da vodimo računa. Na kraju momcima svaka čast, istrpeli su sve“.

I planovi za budućnost se već polako sami nameću...

„Drago mi je što smo nastavili ovno što je prethodna generacija ostvarila. Mandić, Jakšić i Ranđelović imaju tri zlatne olimpijske medalje, a većina dve. Nadam se da će njih trojica stići i Kevina Duranta u Los Anđelesu sa četiri zlata“.

Priznao je Stevanović, nije mu bilo jasno u prethodnih godinu i po dana. Srbija nije donosila medalje sa velikih takmičenja, sumnje i u njegov rad su se budile, a na sve to, imao je na ramenima kao balast zlatne godine prethodne generacije, koja je osvojila sve.

„Prethodna generacija je ostavila dva vezana zlata, ali to nije bilo toliko opterećenje koliko neke stvari posle Tokija, naprasna smena generacija, pa smo se tražili na ovim takmičenjima između Igara. Videlo se u Dohi da smo na pravom putu“.

I naglasio je Stevanović taj rezultat u Dohi, gde je Srbija takođe ostala bez medalje. Ali...

„Ti porazi, na Svetskom i Evropskom prvenstvu, bili su nam preko potrebni! Baš zato da bismo ovde izgledali kako smo izgledali od četvrtfinala. Sve te stvari: ego, mane, sujetu, strahove, nedoumice, manjam samopouzdanja, vere... Sve smo to ispravili baš zbog tih poraza. Ostali smo grupa, držali smo se za sebe. Zabranio sam im i mislim da su me poslušali, da čitaju vesti, a ne daj bože komentare, da bi sačuvali glavu. Da bi mogli da pokaže koliko vrede. I pokazali su“!

Jednu tradiciju je Stevanović bio primoran da prekrši – skočio je u bazen.

„Držao sam se Dejanovog (Savić, prim.aut.) amaneta, pokušao sam da pobegnem, ali nisu mi dali. Neke tradicije su tu da se sruše. A i nije da sam imao neku želju da odem. Rekli su mi da to nema šanse, nisam se opirao, previše su jači“, nasmejao se Uroš Stevanović. Olimpijski šampion.


tagovi

Uroš StevanovićPariz 2024vaterpolo reprezentacija SrbijeOlimpijske igreOlimpijske igre 2024

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara